Полицијски гласник

БРОЈ 2.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАИА 13.

циљу треба ФОтограФиоати дедове тела на којима ее, в«роватно, иалазе трагови борбе (руке, врат, евентуално ноге), и то ломоћу обичних нлоча и избегавајући оувише велнку редукцију. Позирање треба да буде кратко, а за развијање илоче употребити изазивач који дејствује лагано. Изази|вње треба нрекинути чим се доетигна средња густина. Помоћу ове методе могућно је добити клише на коме Ке се видети кајмања разлика у боји козке. Ова разлика може се јоти и увећати употребом позитив-хартије за контрасте. Ако су сумњиве мрље констатоваие треба, ирема овим нстим нравилима, фотографисати у што већој величини регион тела на коме се оне налазе. Па осиову овнх Фотографија судски лекар моћи ће се лавше изјаснити о природи ових мрља. Помињемб јогн, да је у публици веома распрострањено мишљење, да се на лешу могу наћи отисци прстију који су га притискпвали. Према овом мигаљеи.у, на врату задављеног могли би се наћи отисци прстију од убице. Ово мпгаљеи.е скроз је погрегано. Могућно је констатовати, као тито смо иоменули, угаситије трагопе на местима где су ирсттт бнли али су овтт трагови једнолики и без икаквих иапнларннх липија. Ова једттоликост отиска изазвана је изливем крвн ио целој повргаини притисиутог места. Иепитивање хаљина легаа. Испитттвање ово треба да се вргаи веома пажљттво. Приликом првог испитивања не треба скидати хаљгтне са легаа. Овим испитивањем може се констатовати необичан поремећај одела: превоји који се не могу објаснити положајем легаа, а који могу објаснити да је лега доттет тта место на коме је нађен; откопчане ианталоне у а«ерама сексуалне ирироде, задттзање сукања у убиствима којима су претходила силовања итд. Погато се извргае све потребне констатације тта оделу летпа, т]>еба ово скинути. Овом приликом треба обратнти пажњу, да се не додирују делови одела на којима би се могли палазити отисци прстију (н. пр. дугмета са глатком повргаииомј пре иего тпто се испитају. Отисци на иоједнним деловима одела поолужили су већ вигае. иута за идентиФиковањв! убица. Тако је убица једног војника оставио отиске своја. два прста па лакованом ттојасу своје жртве. На оделу жртве убиства треба тако исто пажљиво тражитн објекте који произлазе од убице, а које је он могао изгуоити за време борбе: длаке од косе, ораде и бркова, влакна његовог одела итд. Да иоменемо овом приликом, да је у аФери Гуан откриће једног црвено-риђег влакна, које је нађено у велу жртвином, упутило истрагу на војнике, који су путовалн возом у коме је убиство извргаено. .V овој истој аФери, на основу испнтивања вела п трагова крви, који су се на тт.ему налазили, могло се утврдити, да је убијена била нанаднута од Гроби-а и Мигаела, н да је глава, која је почивала на плочп за грејање ваготта, бпла размрскана гатиклама. У убиствима иомоћу ватреног оружја, на основу испитивања рупа од кургаума на оделу, често је могућно утврдити да ли је иуцано изблиза или издалека. Ово испитивање јога допушта да се прецттзира број нрпмљеппх куршума.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ВИДОКОВИ ЖЕМОАРИ (НАСТАВАк) —■ Мислим се нептто... хтели смо некат разбаштати унчу једног готивног левата, који трангеља са нагљавцима, њицам да је готивно књавао, цждракам да ће да трака мисирац и да ће бити убаштавања. (Хтели смо синоћ покрасти једног златара, али је он бно будан, видео сам да ће морати да ради нож и да ће бити крви.) — А тебе страх да не одегл у Бели Мардељ, али геџњавајући левате друго ти и не стоји него шатронџа. (А тебе страх да одеш на робију, али крадући људе друго ти и не стоји него хапса.) — Волео бих убаштавати левате на гљафнику него разбаштавати унче ... увек имаш иоријате на леђима. (Волеа бих убијати људе по друмовима него разбијати дућане и увек имага посла са жандармима.) — Па нисте бага аги геиили... а било је међутим леае пљугарке, готивна ока, нагљавци и цинали. (Па нисте бага нигата украли... а имало је лепих табакера, сатова, прстења и ланчева). — Не. Разбаштавац се разби у брави, лепхт нас уждрака и редао је за иорјате те ми одгљасмо. (Не. Кључ се сломи у брави, трговац нас опази и викагае за помоћ, те ми побегосмо.) — Хеј ви. викну неки трећи, не редајте тако готивно, има тамо један леват којп може рпскужњати '). (Ие говорпте тако гласно, има тамо један човек који вас може бити разуме.) Оиомена је истина дошла доцкан, али се они ипак ујтугагпе. Отворим очи да видим који с.у то, но како је мој кревет био нижи од свију нисам могао ништа видети; осгао сам и даље непокретан нравеКи се да спавам. Један од оних 1ПТО су се разговарали устаде и ја познам Неве а, робијаша из завода у Тулону, којгг јо побегао неколико дана пре мене: за њпм скочн други... Каде Пол, други бегунац... трећи, четврти, поседаше на кревету све су били побегли робијашп. По овоме номислно бн човек да је у соби № 3. Најзад и ја устанем, али тек што сам спуетио н(1гунапатос повикагпе сви: »гле, Видок! Стадоше се тискати здравећи се самном. Један од крадљиваца нз ГардМебла, Шарл Демонс, који је побегао одмах после мене, рече ми да је се цео завод дивно мојој смелоети и мојим успе-

') Иреводилад је француоки лопоаоки језик замеШ1 о лоиовским језиком који оо употребл.ава у Орбији.

сима. У девет сати одведоше ме на доручак код Вго(;аих, где затекнем браћу Кинет, ВонФО -а, Робино-а, Метрана и Лемата, све чувене лопове са Југа. Они су се утркивали у љубазностима: набавише ми паре, одело, па чак и љубазницу. Вио сам овде, као што се види, у истом положају у ком сам био и у Нанту, али нисам више ни помигаљао да као у Бретањи радим »занат« мојих лријатеља, те сам од мајке морао тражити новчану помоћ, само је дотле требало живети. Уображавао сам да ћу се неко време моћи хранити а да не „радим" и тврдо сам се био регаио да будем само на храни међу лоповима; али човек предлаже а Вог располаже. Ови моји другови били су незадовољни гато сам, час под једним час под другим изговором, избегавао да учествујем у крађама које су они сваки дан вргаили, и почегае негодовати да би се отресли једног досадног сведока који би могао постати и опасан. Они су рачунали кад полиција за мене дозна да ћу се умети извући, и да ћу се тад немајући другог прибежигата регаити да »радим" е њима. И у овој као и у свима сличним приликама, полагало се много на то да ме придобију, јер се имало одлично мигаљење о мојој бистрини, одважности, а нарочито о мојој снази, која је најскупоценија особина у занимању у коме је добит врло често близу опасности. Еле, ухватигае ме у улици Сен-Коле код Аделе БуФен и одведогае ме у роански затвор. Одмах, у почетку првог испита, сазнао сам да сам издат. Ово ме откриће разјари и учиним негато гато би у неку руку као ступање у један живот потпуно нов за мене. Напигаем г. Дибо-у, управнику полиције, и замолим га да разговарамо на само. Јога исто вече одведогае ме у његову канцеларију. Погпто сам му објаснио своје стање, предложим му да прокажем где су браћа Кинет, који су тада тражени за убиство жене једног радника из улице Бел-Кордијер. Понудио сам, између осталога, да покажем начнн како да се похватају сви они гато станују код Јевреина и код КаФена, столара у улпци Екорш-БеФ. За све ово нисам тражко нигата друго до да могу слободно отићи из Лиона. Г. Дибо-а м >ра битн да је на сличним предлозима био вигае пута преварен; приметио сам да је се устезао да проба са мном. Ви сумњате у моју искрену намеру, рекох му. Да ли би сумњали у њу и онда, ако би, кад ме враћају у затвор, побегао, па се ипак сам вратим да будем ваги затвореник? — Не би, одговори он. — Е, лепо, ви ћете се скоро урерити да није потребно да ме нарочито чувате. Он приста на моје тражење и поведогие ме. Догаав на крај улице Лантерн оборим оба пратиоца, који су ме држали за мигаице, и дотрчим што сам брже могао и општинску кућу где нађем г. Дибоа. Мој неочокивани долазак изненади га много, али од тада, сигуран да може рачунати на мене, пусти ме у слободу. Сутра дан видео сам Јевреина, кога су звали Видал; он мгт каза да су се нашн нрнјател.и преселили у Кроа-Рус. у једну