Полицијски гласник

ВРОЈ 3.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 19.

год., одржано свега 33 одборскс седнице, и да он не прима од општине никакву плату већ дужност отправља из почастм. Општина Жиси пма око 800 душа, а буџет за 1910. год. износио јој је до 12.000 динара. Општина издржава три основне школе и једну школу за шивење рубља; има три пољска чувара и добровољну ватрогасну чету. На оправку и одржање општинсвих путева за последње 4 год. издато је 2800 динара, а за побољшање општинске библиотеке 250 динара. По уверавању овог истог председника, већина сеоских општина у жсневском кантону једнака је, и по броју становиика п по величини територије, са општином Жиси, те су им с тога и послови идентични. г .ј За правилно функционисање општинске администрације, потребно је једном решити и питање о оиштинским иисарима. Налазимо да општине ништа не би изгубиле од своје аутономије, кад би и.их постављали окружни начелници или само Министарство Унутрашњих Дсла, и то само по претходно положеном испиту. 6. Жалоспо је, али је сушта истина, да наша самоуправна тела за ово некодико година свога Функционисања нису показала скоро никаквих резултата (изузев донекле округе подрински и пожаревачкН). У место радова на културном унапређењу, и материјалном благостању, она су со ревносно задуживала и прегонила са државним властима, онемогућавајући често ове, па и целу државну администрацију, у времену важних задатака. Са овог, а и многих других узрока, који су довољно познати, те их с тога овде не износимо, мишљења смо да надзор држ.авних власти над самоуиравним телима троба знатно појачати. У опште ми налазимо, да државну власт у свима правцима треба што више централисати и ојачати, да би се избегла анархија од које озбиљно трпе и Француска и Белгија па, донекло, и: сама Швајцарска, и 7. Пре 4 год. провели смо у Нишу неколико месеца ио извесном службеном послу, и том ириликом дошли смо до уверења, да би овом месту, као иајвећој вароши посЛе Београда, како у интересу саме полицијске службе тако и из многих других разлога, требало дати засебну управу — управу града Пиша — која је и раннје постојала. * * * Наш нацрт о реорганизацији полиције, а делом и унутарње уираве, ограничава се, као што се из нзложоног види, само па основне принципе. У детаље се нисмо упуштали с тога, што ће они у главноме, нависити од усвојеппх основних принципа и, према овоме, остати увек у граннцама ових. По нашем мишљењу, главио је решити ствар у начелу, а појединости ће већ доћи саме по себи. Полицијска је струка најважнија, а полпцијски органи најоптерећенији су пословима у нашој држави. Ноосиорио јо, притом, да је ова струка до сада редовно ниподаштавана, и да су њени органи, са или без разлога, нападани од свију и сва-

кога. Крајње је време, међутим, да се овом једном учини крај, и да паша полиција с правом заузме оно место, којо јој по њеним опасним; тешким, напорпим н деликатним дуашостима припада у једном уређеном друштву. Д. Ђ. АлимпиЋ.

П0УЧН0-ЗАБАВНИ ДЕ0 ЕНГЛЕСКИ ДЕДЕКТИВИ (ПО ВИВИЈАНУ ГРЕЈУ) ПРЕВОД С РУСКОГ ОТИСАК ПАЛЦА МУМИЈЕ »Сви ви, што сте данас овде присутни, вероватно сте обратили пажљу на уводни чланак, који је изашао у једном од јутарњих дистова, у коме се и овога пута доказује, какав важан значај, за индентиФиковање личности, има најновији проналазак криминалистике, дактилоскопија, која има свога основа у нејсднакости и непроменљивости оних ситних линија и облика на површиии палца и осталих прстију руке. Те, тако назване папиларие линије, остају непроменљиве не само за све време живота човека, него остају и по смрти његовој сво дотле, докле год месо и кожа остану на руци. На људском телу, еви поједини делови, у току живота, подлеже сталној промени: мења се њихов обим, састав, боја и каквоћа косе, коже, положај и број зуба, мења се израз очију, Форма носа и уста, тон и звук гласа, једном речи, све се на људском организму налази у сталној зависности од утицаја доба година, климата, стања здравља, само једине иапиларне лињије, тако ништавне и безначајне у људском животу, остају непромењене од рођења па до краја живота. Ова карактеристична особииа папиларних линија, утврђује се чак и код мумија, које су старе од 2 до 5 хиљада година (( . Овако је, једнога даиа, почињао своје предавање својим слушаоцима, начелник лондонског дактилескопског биро-а, г. Тронон, у лондонској кривичиој полицији, где је од неког времена установљен специјалан курс за полицијске науке. На крају одржаног предавања, г. Тронон је гласно прочитао уводни чланак, који је тога дана, као што рекоемо, изашао у једном јутарњем листу, под насловом : » Духовно завештање једне мумије^, који гласи: »Нре годину и вишс дана, брајтански антиквар, Неиљ Данверс, добио је у притежање, поред других старина, и јсдну егииатску мумију. Како међу обичним муштеријама Данверсовим није било ни једнога, који би се решио да баци тако крупиу цену, која је мумији била означена од стране сопственика, то је овај сведок давно мииулих векова имао и даље остати у нарочитом своме сандуку, чекајући да кад

тад падне у очи каквом ексцентричном љубитељу старина, Американцу, који би пристао да за њега баци значајну суму новаца. До душе, у прво време било их је много из редова колекционара старина, који су гледали да дођу до ове мумије, али ни један није дао одговарајућу вредност, те је оиа тако и даље остала непродата. Таква незгода довела је Данверса скоро до очајања, и он је озбиљно осуђивао себе сама, што је учинио такву ногрешку, да ову мумију у опште и купује. Један пут беше пало на ум Данверсу, да што боље разгледа ову своју мумију, која је мирно лежала у сандуку. Ношто је одрешио узао, он стаде развијати платно, којим је била обмотана мумија. Одмотавајући, тако, метар по метар платненог обмотача, антиквар беше наишао на један крај - дугачког пергамента, на коме се, на огромно његово изненађење, јасно оцртаваше црвени печат, са јасним отисцима иалца. Извући пергаменат, за Данверса је било дело једнога тренутка, ма да је заједно са њим повукао читав облак труња. •Узбуђен од изненађења, Данверс је једва издржавао силне ударе срца и горео од нестрпљења и љубопитства. Пажљиво очистивши пергамент, Данверс га је изнео на светлост, и видео, да је он сав исписан јерогдиФима. Данверс је био мајстор за распознавање старих писмена, и помоћу двеју књига, после дугог и трудног рада, он је успео да прочита јероглиФе и њихов значај. Ево како је гласио овај древни рукопис: »Тешко мени, Хамиту, првосвештенику тајнога суда »Три Светитеља (( , чувару магијских символа и врховном стражару великих пирамида са свима њиховим тајнама. Тешко мени због тога, што ја морам седети овде, с пером у руци, и да пишем оно, што ће моћи прочитати са свим страни људи тек по истеку многих векова. Тешко мени! }) Нека их Богови, нека искале своју освету, нека се на мене излије са висова света вода Нила, за повреду тајне коју овим чиним, али ја ипак ево исповедам своју тајну, за срећу онога, ко дође у ову долину жалости много после мене и прочита ово што ја пишем. »Пре свега ви, који будете читали ову моју исповест, знајте, да сам ја осуђен на смрт. »Смртна осуда саоиштена ми је устима саме наше прекрасне али грозие Клеоиатре, и против ове осуде нема места жалби. }) Сутра, ире него што утрне последња светлост Хароса под хладним пољунцима Изиде, дупга Хамитова преселиће се у место њеног последњег боравка, с оне стране велике Ливијске иустиње. »Ја морам бити кратак, јер ми остаје свега неколико часова за своје располагање. »Моја историја је кратка али је ужасна и готово невероватна. Међутим, ја се куием свима светињама олтара и свих светих, који под евојим благословом држе Еги-