Полицијски гласник

СТРАНА 20.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 3.

нат, да Је све оно, што сам написао на овоме нергаменту, сушта и за длаку неувеличана истина. „Знајте, дакле, ви незнани потомци непознате земље, да је царица Клеопатра, која сада седи на престолу Фараона, толико исто зла колико је лепа. »Та заношљива сирена локварена је до сржи у костима. »Кад је видела, да се блага царског дома топе као лед на ватри, и да се злато разноси као несак на ветру, она је покушала да томе тражи лека. „Да би сузбила грабеж својих придворника, она се решила да сама руководи благајном свога двора, али то нпјс пишта помогло, јер је двор кнптео лоповнма, који су се наоштрили на ову казну, управљену против њихове крађе. »Разгневљена царица, што предузете мере нису имале успеха, она је припретила да ће све придворнике удалнти и заменити их новим, но на то јој је примећено, да прво себе треба да удали, јер сав раскош и расипање долази прво од ње. Ако царица, рекло јој се, измени свој живот и заведе простоту, онда ће и сви придворници следовати њеном примеру. „Расипна царица признала је сву правичност ових напомена, али није хтсла напустити распустан живот. »У замену за ово, она је стала. размишљати и правити планове како да се обогати, и задржала се на томе, да покупи сва богатства, сва сакровишта затворена у недрима великих пирамида и оних по светим храмовима, па да их повери једиоме од својих слугу, који би их сакрио на каквом безопасном месту, где би остала дотле, докле их проклета жудња овога ђавола, оличеног у овој белој жени, не би узела за своју потребу. »0, тешко томе лажљивом срцу и мени Хамиту, свештенику Хељса, што сам ја узет за изабраника царичиног за ово преступно дело, које ме је и довело до оваквог горког свршетка, х Али тако је било решено, и тако се морало свршити. »По наредби Клеопатре, којој сам положио свету заклетву, ја сам својим рукама покупио све драгоцености, које су се састојале из полуга злата п комађа драгог камења нечувене вредности, и заповедио дићи златнога Сфинкса, у коме су требале бити чуване ове драгоцености. »Срачунати вредност свију ових покупљених драгоцености ја сада не могу, али кажем то, да је немогућно схватити ни приближан по.јам тога богатства. Ту је било читавих брежуљака ретког, по величини и каквоћи, бисера, иоч^њући од белосјајног и розе, до савршено црног као ноћ. Отворено зелени, крупни, смарагди, упоређивали су со са црвеним рубинима, који су светлошћу престављали поток крви у средини блештећих брилијаната свих могућих величнна, а поред њих су се плавили непроменљиви сафири, величине бадемова. „ Све то, помешано са полугама злата, ја сам донео и метуо пред ноге царице, а за тим, по њеној наредби, у пратњи читаве свите робова понео у далоки не-

насељени крај, где сам био дужан закопати ове драгоцености, закључане у златноме Сфинксу, тако да то не види ни једно око другог човека, па да се, за тим, као једини сведок овога чина вратим царици, и предам јој златпи кључ од Сфинкса. „Ја сам ову наредбу извршио савршено тачно, страћивши на овом дугом путу и много времена и здравља. »Како је морало бити силно моје пегодовање кад сам се вратио своме дому н сазнао, да ме место награде за трудан рад, који ми је и живот доводио у питање, очекује страшна смрт. Несретна Клеопатра решила се, да уништи и мене, као јединог сведока ове тајне и путева којима се она обогатила, наравно чим јој предам све белеге, ио којима ће она наћи закопано благо н без мене. »Ову своју намеру, да и мене и све мојо сапутнике отправи на иут, од куда нема повратка, она је била саоиштила некима ире мога ловратка, и ја сам то сазнао од једнога свога друга чим сам дошао. „Био сам на путу да сиђем с ума кад сам од друга чуо овај глас, и у жучној мржњи према овој проклетој женл, у мени се појавила жудња за осветом. „И тако, кад сам изашао пред дивне очи ове зле царице, ја сам већ имао састављен други план о месту где је благо сакривеио, који је бпо далеко од онога, што је у ствари било. Горс, оазе, реке, све је то било тачно нацртано на карти, коју сам израдио, али јс све то било другчије, него што је тробало. »Кад сам ово учинио, ја сам осећао потиуно задовољство, ма да сам знао, да ми оно неће сачувати жлвот. „Кроз који час мене ће нестати; ја осећам близу себе хладан дах смрти. Ја умирем као клетвс — преступник, али ме та мисао не тишти; ја верујем да ће правда славити своју победу. Своме верном другу, који ми је саопштпо царичину намеру да ми узме живот, ја поручујем у.овом последњем тренутку свога живота, да ово моје завештање мете у сандук, у коме ћу бити сахрањен. »Проћн ће, можда, векови, пре пого што ће овај пергаменат доћи у руке човека, који ће пожелети да искористи моју тајну. М.ного храбрости, труда и стрпљења мора унети у ово предузеће, пре него што достигно циљу. „Али зато, каквом ће се неисцрпном захвалношћу напунити срце тога човека премамени, несретном Хамиту, н како ће се зарадовати моја многонапаћена душа с оне стране неба, кад се све ово буде остварило. в 3а доказ тога, да сам све ово написао лично ја Хамит, врховни жрец тајног суда »Три Свотитеља", ја стављам свој лалац десне руке на три печата: на оном од завештања; на. карти мога путовања у крај где јо благо законано, а трећи отисак налази се на ковчегу, у коме се налазе драгоцености". * * * Антиквар Данверс, скоро луд од пеочекиване среће, која га је задесила, од-

мах је фотографнеао оба отиска, која је има.о пред собом, н кад су со оба отиска показала несумњиво иодједпака, срећан сопственик овог драгоценог документа затворио је своју радњу, и кренуо се на далеки пут иа тражење вековног сокровишта. Овде нема места описивању свнх појединости са. пута Данверса на југ Африке, којн јс скопчан са разним прспрекама. Жудња да дође до овога богатства дала му је снаге да савлада све препреке, и надчовечанском издржљнвошћу, корак за кораком кроз земљу цриокожаца, Данверс је на послетку дошао до жељепог блага, очуваиог златним Сфинксом , на коме је оп нашао трећн отисак са палца Хамитовог. Тако је, ето, ово испричано подузеће приведено крају, и сада је, Данверс, песумњиво један од најбогатијих међу свима. милијардернма". (свршит,е се)

-к>5к-<3~

ВИДОКОВИ МЕМОАРИ

(НЛСТАВАК) Не чекајући да се они понздижу стругнем што сам игда могао у правцу ка бедемима, рачунајући да их прсђем и да се дохватим поља, али тек што сам учинио неколико корака, п не сањајуТш о томе, нађем со у једном ћор-сокаку, којн .је постао после пошто сам ја био отишао из Араса. Док сам бежао тутањ потковане обуће наговештавао ми јс да ме наредници гоне; ускоро они стигоше до мене са сабљама у руци... потегнем на њих великим кључем од куће као да сам имао револвер, и правећи се да ћу да пуцам тражио сам од њих да ми начине лролаз : „мани Франсоа (< , рече ми Шарпантје промењенпм гласом, „не градл глупост". Нисам им два пут поновио: за неколико тренутака ја сам већ био у мојој малој собнци. За ово со брзо рашчу п ако су оба наредника имали разлога да крију да им со не би свет смејао. Али, за мене је бнло после горо, јер власти удвојише своју пажњу тако, да баш никако нисам могао изићи. Остао сам тако затворен два мосеца који ми се учинише као два века п номогућн више тако издржати решим се да идем из Араса. Спремим извесну количину чипака и једне лепе ноћи ја сс изгубим са пасошем који ми је позајмио неки мој прпјатсљ, Блондол; опис се није слагао с мојим, али у иодостатку бољега морао сам со задовољити; у осталом на путу ми се није десила ннкаква ирепрека. Дођем у Париз, где сам и ако сав заузст око с-моштања робе, пробао лосредно да видим да ли би било могућно покренути поиово моју парницу. Тако дознам да бих требао нрво да се вратим у затвор, али ја се нисам могао иикако решити да идем понова у друштво разбојника које сам већ познавао врло добро. Нисам се плашио затвора, пристао бих драге вољо да будем затворен сам из-