Полицијски гласник

ВРОЈ 3.

међу четнри зида; за то је доказ што сам модио министарство да будем затворен у затвор лудака у Арасу, али молба ми је остала без одговора. Међутим чипке сам био иродао, но са тако мало добити да нисам могао ни помислити да од тога живим. Ноки трговачки агент, који је становао у улици Св. Мартин и коме сам нешто говорио о моме положају, предложи ми да се погодим код једне трговкиње која је ишла по вашарима. Она ме је примила одмах, али код ње нисам могао остати вишо од десет месеци: неке непријатности у служби ириморавале су ме да је оставим и да се још једном вратим у Арас. Одмах сам почео излазити, разуме се ноћу. У кући извесне личности, којој сам мало више поклонио пажњу, долажаше врло често ћерка једиог жандарма. Намислим да се користим тиме те да дознајем унанред све што се буде спремало противу мене. Тгерка жандармова није ме познавала. али сам ја у Арасу био обичан предмет за разговоре и није чудо што смо говорили о мени, а чесго п врло поверљиво. — в О, рече ми она једног дана, ухватиће тога лолу. Наш поручник (Динортје, данас полицијски комесар у Абвилу) поједе се жив што га не можо да ухвати; верујем да би он драге воље дао целу плату само да га ухвати. — Да сам ја на место вашег поручника и кад бих тако мрзео Видока, рекнем ја, изгледа ми да ми не би утекао. — И вама као и другима.... ои јо увек наоружан до зуба. Ви знате да јђ два пута пуцао из пиштоља на г. Делриа и Шарпантје-а; и још, он може да се ио вољи претвара у бреме сена. — У бремо сена? узвикнем ја врло изненађен због нове способности која ми се приписује.... У бреме сена?... али како? — Да, господине, мој отац га је гонно једног дана и у часу кад је спустио руку да га ухвати за јаку он је ухватио бремо сена... то је цела истина, цола бригада је видела бреме сена које је после у квартовној авлији спаљено. Никад ми но би на памет пала ова нзмишљотнна. Доцннје сам дознао да су је полициски агенти не могући ме ухватити распрострли као узрок међу сујеверне Артоасце. Са истог узрока они су полако ширили да ја и нисам ништа друго до вукодлак од кога су се плашили сироти сељаци. За срећу овај страх нису примале неко лепе жене које су за мене мариле и, да ђаво љубоморо није узео једну од њих, власти би се још дуго мучиле са мном. У некој срџби та се жена пзговори и полиција, која ме је била изгубила нз вида, поквари ми сигурност коју сам имао у Арасу. .Једне вечери кад сам се без икакве бојазни и само са штапом враћао из улице Амјенс, баш на самом мосту на крају улице Готст, зауставише ме седам-осам људи. То су све били преобучени жандарми, они ме ухватише за капуг, и већ су мислили да су успели, кад се ја отргнем од њих, прескочим ограду на мооту и скочим у року. Био је децембар, вода

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

велика и врло брза, ниједан од жандарма и не помнјли да скаче за мном; опи су мислнли да им нећу моћи умаћи н да је боље да ме чекају на обали; али наишав пливајући на један канал осујетио сам њихов план и они су мо чекали још кад сам ја већ био у кући моје матеро. Свакога дапа сам пмао ново опасноности и евакога дана невоља мо је нагонила да измишљам нове начине за спасавање. Па инак сам напослетку, као обнчно, толико жудео за слободом... Калуђерице из улице... примиле мо беху једно време у кућу. Решим се да оставим њихово гостопримство п да изађем јавно. Ноколико з^иљада аустриских заробљеника билн су тада у граду Араском и ишли су да раде код појединих грађана или у околна имања; мони паде на памет да ми ови странци могу бити од користи. Како сам знао немачки почнем разговор са једним од њих и успем да задобијем његово поверење те мн он каза да има намеру да утекне. Тај његов план био је за мене добро дошао; он је имао одело „каЈвегПк® то му понудпм мојо у замену, а за мало пара он ми даде и своје исправе. Од овог трснутка био сам Аустријанац и међу самим Аустријанцима, јер се они, пошто су били из разних одреда, нису познавали међу собом. Овако обучен спријатољим со са једном младом удовпцом која је имала бакалницу у улици... Она увиде да ја лако схватам и натера ме да со преселим код ње и ускоро ми смо заједно ишли по вашарима н трговали. Ја јој нисам друго ништа помагао сем што сам посредовао између њо и муштерија, а био сам сковао један покварен говор, пола пемачки пола Француски, на који сам био тако навикао да сам готово заборавио да знам још који језик. У осталом тако сам се претварао да после четири мосеца удовпца ни најмање ие сумњаше да јо самозванп »кајзегПк® њен пријатељ из детињства. Међутим она ме је пазила тако леио да мн поста немогућно варати је дуго. Једног дана ризикујем те ;јој каж.ем ко сам; мИслим да се жена никад није више зачудила. Али мес-то да мо омрзне њено новерење учппи пашу везу још чвршћом; толико су жене заљубљене и верне ономе који пм изгледа тајанствен или загонетан! А зар оне не осећају драж да. уиознају неваљалог човека? Ко је се боље него ја. могао уверити да су жене заштитнице побеглих робијаша и осуђеника? Једанаост месеци прођоше а ништа 110 поремети моју сигурност ; комотпо сам излазио у варош, и како полицајци са којима сам се често сретао, и не обраћају пажњу на меие, изгледахо је да ће ми овај угодан живот трајати дуго; али једног дана, тек што смо били сели за сто у дућанској соби, три жандармска лица указаше се на стакленим вратима; таман сам хтео да куснем чорбу те ми кашика испаде из руке. (наставиће се)

СТРАНА 21.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине красавске, актом сво.јпм Бр. 34, пита: „У ТВр. 339. таксене тариФе зак. о таксама продвиђено је, да се за потврду уговора, облигација, признаницаиу опште исправа од вреднооти до 200 динара закључпо, наплаћује такса за потврду 2 дин. У напомени код овог тариФног броја означено је, да се иста такса наплаћује на нравне нослове у корист државне касе. Поједпни општински судови ове таксе наплаћују у корист општинске касе а не државне, и у место државне наплаћују таксу по ТБр. 18. и 40. такс. тариФО на правне послове само 50% од вредности. Суд овај мишљења је, да је радња нојодиних општинских судова неправилна, који наплаћују таксу по ТВр. 18. и 40. за државну касу само по 50°/ о од вредности, и мисли да по ТБр. 339. таксене тариФе и напомоне код овог броја треба наплаћивати у корист државно касе по 2 динара у маркама, а поред тога још и по 2 дин. у корист општинске касе. С тога моли се уредништво да у првом наредном броју изволе дати обавештење, да ли је радња појединих општинских судова, који наплаћују таксе у корист државе по ТБр. 18. и 40. таксене тарифе 50°/ о од вредности правилна, или овог суда који је мишљења да троба и за државну и општинску касу наплаћивати по 2 дин. то како суд не би падао у грешке". — На ово питање одговарамо: О наплати таксе из бр. 339. таксене тарифе, било је у прошлој години неколико објашњења, и да су часници тога суда, нарочито његов деловођа, пратили шта излази у листу, они не би сада излазили са овим пит.ањем и истицали као правилно једно са свим погрошно гледиште. Но правилу, које је уредништво поставило, да не одговара на питања, која су већ расправљана, оно би требало да остави ово питање без одговора. Али како из самог питања види, да тај суд греши у примени закона, оно ће за овај случај одступити од постављеног правила и дати одговор, изјављујући, уједно, да то чини последњи пут, јер лист не постојн само ради поједипих часника који га узимају у руке само онда, кад што њима затреба а иначе не, него он има много шири задатак. Дакле, да бп худу томе била јасна примена тарифског броја 339., уредништво ће изнети један пример, који ће јасно показати колико таксе треба наплатити. На нр. Павле Јовановић, нз Лпкодре, донео је томе суду на потврду облигацију од 200 динара (јер за већу суму тај суд не може ни вршити потврду) коју издаје Ђорђу Петровићу, из Красаве.