Полицијски гласник

СТРАНА 22.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 3.

Он треба да илати ову таксу : 1. за молбу за потврду, која се ставља на полеђини облигације, по т. бр. 3815. у готову новцу 0-20 дин. 2. за иотврду обдигације у новцу, у корист општинске касе но т. бр. 339. 2 динара; и 3. за правни посао према напомени код броја 339. односно за суму зајма у 200 дин. у смислу бр. 18. тариФС В0°/ о — у таксеним маркама за државу 1 динар. Свега, дакле у готовом новцу за општину 2 дин. и 20 пара, а за државу у маркама 1 динар. Ако се не нотврђује облигација или признаница, него уговор, онда се према природи уговора наплађује за државу, поред општинске таксе, не такса из т. бр. 18. него она из тачке 20., или из 21., 23., 24., 27. и 29. управо из које од овпх тачака уговор произлази. II Суд општине јабучке, актом својим Бр. 45, пита: „У архиви овога суда налазе се више предмета са пресудама ове садржине: „Н. Н. овд. дуговао је Н. Н. овд. (500) пет стотина динара. Оба су предстали код општинског суда са поравњањем да II. II. дужник даде Н. Н. повериоцу једну земљу заизмирење дуга. На основу овог њиховог поравњања молили су суд да им донесе пресуду да им поравњање у снази остане, и суд је општински, на основу поравњања оба парничара доносио пресуде да повериоцу Н. Н. остане земља хгоју му дужник Н. II. уступа за дуг у 500 динара. Овакви иресуда има, до 1000 динара. Молн се уредништво за објашњење: да ли је ова радња суда општинског иа закону основана, или није?" — На ово питање одговарамо : Оваква радња суда незаконита је нз два разлога: Прво што општински судови, по § 6. грађанског судског поступка, нису надлежни да врше поравнања за суме преко 200 динара, а друго што се на овакав начин изигравају наређења § 471. грађ. суд. ноступка, јер они, који не могу отуђити своје имање по тапији, отуђују га па овај начин. Како су све власти дужношћу позване да пазе, да се земљоделци пе лишавају „наглавице", која им је законом огарантована, то оне морају бдбијати потврду свију онихписмона, којима се иде на изигравање овога законског пропнса, ипаче могу доћи до одговорности, поред тога што такве исправе немају законске вредности, ако се дотичне стране реше да их не испуњавају. III Деловођа ошнтине липовачке, пита: „По § 471. грађ. суд. поступка, земљоделцу се штити од нродаје и оставља за уживање пет плуга или иет дана орања и један дан орања за окућницу, и овај простор ни сам земљоделац не можо отуђити.

Но како по устројству метарских мера један хектар земље од сто ари садржи у себи 2 и по дана орања. што значи: да један дан орања садржи 40 ари, а међу тим, при издавању уверења о остатку земље земљоделцу, сем оно коју је продао, или која му се за приватан дуг у понис узима, тражи се шест плуга земљо да остане за уживање, рачунајући јодан плуг — дан орања — у 1600 хвати нли 5754 - 72 метара, што износи да један дан орања има 57 ари и 54 хв. метра. Молим уредништво за кратко обавештење : да ли се у оваквим случајевима дан орања рачуна у 40 арн према устројству метарских мера, или се тражи да дан орања садржи 57 ари и 54 кв. метара, н у ком простору троба земљоделцу оставити земље за уживање?® — На ово питање одговарамо: У тачци 4. § 471. грађ. суд. поступка јасно стоји, да се земљоделцу мора оставитн по пет дана земље и куКа са плацем до јодногадана орања, односно укупно шест даиа орања. Тамо је изречно речено, да се у један дан орања има рачунати 1600 Ц хвати. Како јодан квадратни хват има 3"60 квадратиих метара, то за сваки даи орања треба узети но 5760 Ц метара, одноено за шест дана 34.560 квадратпих метара, односно три хоктара, 45 ари и 60 квад. метара. Премаовоме, свако другчије рачунање било би погрешно. IV Суд општине гоетиљске, актом својим Бр. 1454. пита: „ Суд моли уредништво да одговори на следеће питање : До сада је практиковано, а и прописано је законом у § 13. став трећи грађ. суд. поступка, да со пресуде еаопштавају париичарима, који су са стране из других општина, преко дотичних општинских судова. Тако иошље се цела пресуда оиом суду општинском, из које је онштине дотични нарничар, те му се пресуда саопшти на подпис и врати, или се пошаље тако исто у преиису овереном, те му се иреда ако је таксу нлатио. Суд општипе пожешке тако не ради, већ је деловођа истог суда написао један кратак акт, којим је казао: „нека суд саоншти Н. II. да је осуђен да плати Н. Н. Н. а од осталог тражења одбија се тужитољка Н. као недоказатог. Је ли правилна радња суда општине пожешке што није послао оригиналну па ии ирепис пресуде, већ само један акт на половинп табака, као и важи ли дотичном онај акт што му је саопштен као пресуда?® — На ово питање одговарамо: Ио тачци 3. § 13. грађ. суд. поступка, треба парничним странама саопштавати пресуду одмах кад су оне присутне. На случај, да ;јо једна страна одсутна са суђења, или да је иресуда каквнм другим случајем остала несаопштена, онда се она мора слати надлежном општинском суду у оригиналу или ирепису ради саопштења.

Парнична страна не мора да прими саопштење другчије учињено, него има права да тражи препис пресуде, јер је без тога у немогућиости да употреби правна средства.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Отуђење извесног броја дрвета из општинске шуме може се извршити само путем оферталне лицитације, а сеча се мора извршити онако, како Шумска Управа предложи и Министар Народне Привреде одобри. Збор општине С.... на дан 8. маја 1911. год. донео је одлуку : да се из олштинског забрана посече општннска шума и отуђи, а новац одатле добивеи утроши на подизањо школе и учитељских станова. Шумарско оделење Министарства Народне Привреде известило је Државни Савет, да премаизвештају окружне Шумско Управе у Д. Милановцу од 16. августа 1911. год. КШБр. 959, нема сметњи за одобрење отуђења извосног дела општинско горе, ну само нод условом, да се сеча врши према предлогу Шумске Унраве у пом. извештају, а нродаја офорталном лпцитацијом сходно чл. 69. зак. о шумама. Државни Савет расмотрио је како одлуку тако и акта овога предмета, па је па основу чл. 33. закона о општииама, решио, да сс одлука одобри. Одлука од 14. децсмбра 1911. годино Бр. 11531. Државни Савет до сада је стално одржавао праксу, да је по чл. 33. закона о шумама надлежан, да расматра и одобрава овакве одлуке општин. збора, којима сг из општинсхе шуме отуђује извесан број дрвета. Ми држимо, да је ова пракса Државног Савета погрешна и неправилна. У тач. 9. чл. 33. зак. о општинама продвиђено јс, да решење збора о отуђењу неаонретног имања. права потраживања и поклона (тач. 3. чл. 33.) као и о задужењу општино (тач. 7. истог члана), важи кад га одобри Државни Савет. Другим речима, Државни Савет надлежан је, да одобрава само оне одлуке општинског збора, које се односс на отуђење неиокретнога имања, права потраживања и поклона, као и о задужсњу општине (а изузетно још и рсшења збора о прирезу за подмирење општинских иотреба). Одлуке општинског збора, које со односе иа отуђење аокретног имања, Државни Савет није надлежаи да одобрава. (Отуђен.е општииско иокретности Државни је Савет надложан одобраватн само по тач. 13. чл. 86. зак. о општ., кад јс то отуђење бпло предмет одлуке оиштинског одборај. С обзиром па ово, саовим је на своме месту да се запитамо: да ли је продаја општинскс горо одн. продаја одређепог броја дрвета из општинске шуме (без отуђења земљишта иа коме се налазе), отуђењо неиокретности, те да би Државпи