Полицијски гласник

ВРОЈ 4.

СТРАНА 27.

Он је, додаваше Тронон, са овим обичан, као да 'је узет у пашој регистратури. Наравио, да се само по себи разуме, да со код нас не можо наћи такав исти отисак, који датира још из времена царовања Клеолатриног. Али, ако бисмо ми сада хтели код нас класиФицирати овај отисак, ми бисмо га морали метути у кутију картона бр. 32. Са овим речима Тронон мету на сто кутију бр, 32, скоро пуиу дактплоскопских картона, и вадећи један од ових, он објашњаваше, како се у пракси узимају ови отисци. Претурајући, тако, дактилограме, рука Трононова на један пут застаде наједном картону, п он са ужасом задржа свој поглед на истом, јер на њему очигледно беше снимљен истоветни отисак са палца десне руке египатског врховног жреца тајног суда „Три Светитеља", злосреКног Хамита. * * * Не сличност, пего потпуна једнакост отиска, нађеног у ))егистратури лондонске полиције са оним отиском египатског Хамита, који је живео пре 2000 година, изазвала је читаву буру међу полицијским слушаоцима. Цео дактилоскопски систем засновап је на томе, што се облици папиларних линија ие могу понављати код другог човека, у свима појединостима, нити бити истоветни, него сваки човек има свој опредељени, једино њему својствени објхик иапнларних линија, који остаје неиромењен од"рођења до смрти. Али гле сада на лицу места случај, да се отисак палца, узет пре двадесет векова, поклапа, до најмањих ситница, са отиском узетим од једнога данашњега лопова. Овај Факат, несумњиво мора довести до коначног слома цоо дактилоскопски систем, ма да је дактилоскопија до сада указала неоцењиве услуге кривичној истрази. Тронон је хтео да изађе из коже. У почетку он није веровао својим рођеним очима, и зато је узео да он сам упороди ова два дактилограма. На његово велико жаљење он се уверио о несумњивој једнакости отисака ова два човека, раздељена вековима, и он је гледао, како овај први случај у иеторији дактилоскопије руши цео систем, управо једну науку, као што ветар руши кућу од карата. Отисак, који је нађен у кутији бр. 32, био је са руке ноког ЏозеФа Фримена, који је 14. јуна 19 . . годино осуђен поротним судом на 5 година робије (тако је гласио картон). Одиста је било да човек сиђо с ума, кад је годинама радио на овоме послу и веровао да је теорија о особепостп папиларних линија тачна и необорима. Мислите како хоћете, рекао је Тронон своме колеги Следу, који је већ био на гласу у кривичној полицији по својим способностима, али ја ћу се се умирити тек онда, кад ову ствар будем сам расветлио. Помислите шта ће бити са дактилоскопијом, ако овај случај продре у штампу пре, него што коначно буде расветљеп. Тешко је у опште предвидети,

какве зле последице могу изаћи из овога за дактилоскопију. — ГГочекајте, почекајте мало, прекиде га След; дајте сада мени овамо тај проклети отисак. Тронон предаде отисак м са очекивањем је гледао на Следа, који се беше удубио у посматрање отиска. — Хм, роче След, одмичући се на послетку од картона. Сећам се некако, да је неки: ЏозеФ Фримен, добио ту скоро неко повеће некочекивано наследство; да не буде то баш онај исти Џозеф, који тек што је одржао петогодишњу робију? — Да, то је тај исти, но шта хоћете тиме; чега пма. заједничког то са овим отиском? —• Како изгледа никаквог, али ипак га може битп. — Ах След, рече Тронон, ви почиљете да ми се подсмевате, али верујте, мени није до смеха! — Мени тако исто драги пријатељу. Али зар мени није дозвољено да имам своје мишљењо о овоме?! — Драги пријатељу, вн се свакако шалите, а мене хладан зној иробија кад само помислпм, да су со код два лица показала два једнака отиска. Зар неће отуда изаћи да кажемо »збогом,, једноме систему, који је таквс огромне услуге чинио истрази. — Умирите се пријатељу, мирно рече След. У меии се у истини појавила једна мисао. Дозволите ми да за сада ћутим о п.ој. Можда ће се она разбити о стварпост као мехур сапуна, а можда ће... ко зна! Нека само ова тајна о истоветности палца не излази иза зидова ове собе. Вама је тешко Трононе, али поднесите стојички ову незгоду, кријући је од других. Ако ја не пропаднем са својом идејом, ја ћу вас задивити са једним интересантним случајем, какав се још није јавио у пракси кривичне полиције. След снажно с.теже руку своме пријатељу, и изађе из кабинета начелника дактилоскопског одељења. Одавде се он упути право у палату инспектора кривичне полиције, Вилсона, где се налазила архива са ос.уде пуштених лица. —■ Чујете Вилсон, рече След, паредите да ми се ставе на расположење сва акта о осуди Џозе®а Фримена. После неколико минута, След је имао пред собом све потребне акте, и он пажљиво разгледаше сва документа. Судећи по ФОтограФијама, које су биле у актима, ЏозеФ Фримен био је још доста млад човек, са округлим, добродушним лицем, не показујући никаквог опаког човека. На против, он је одавао тип једнога мирног грађанина, коме је сваки могао отворити врата свога дома, нарочито по симпатичном погледу његових плавих очију. След је прегледао ФОтограФије, прегледао сав рад и нешто журно уписивао у своју ручну књижицу. Између осталих забележака, под рубриком : »особени знаци <( он је забележио: уши Фримена биле су пробушене. За тим је он исписао неколико адреса, које је у актима нашао, па је онда прешао на последњи акт, где

је био придодат један исечак из новина „Та^евгеИип® 1 ' од 8. септембра 19 . . год. Чланак ових новина носио је наслов: Наследство осуђеника »Неки ЏозеФ Фримен, који тек што је изашао са робије, може се сада сматрати сретним човеком на, свету. Чим је у прошлом месецу изашао с робије, извештен је од адвокатске канцеларије Браће Бура-у. да је добио наследство од 500 хиљада фуната стерлинга. Један његов рођак умро је у Канади, и како није оставио завештање, а 1,1 озе® је, међутим, утврдио своје право наследства, то му је оно и признато. »У разговору са нашим сарадником, рови милионар, са пуно среће и радости изјавио је, да он не мисли даље живети у Енглеској, где је, на своје жаљење, име његово стекло тако жалосну популарност. Ићи ће, рекао је, векуд у иностранство, где ће под новим именом почетн нов живот на корист својих ближњих, те да тако заглади своју несретну прошлост. — Хм, Браћа Бура-у, прошапута След. Одлично, мени треба потрчатм к њима овога часа, и за по сата он је био у карцеларијн ових адвоката, познатих са своје огромне праксе по разним правним пословима. Пошто се представио једном од поменуте браће, След рече: ја сам дошао овде да разберем нешто о ЏозеФу Фримену, који је, како ми се чини, ту скоро добио повеће наследство. — Потпуро тачно, потврдио је Буро. — Онда ми кажите, молим вас, где сада, живи ваш клијенат ЦозеФ. — Мени је јако жао, рече Буро, што не могу задовољити вашу радозналост, јер ја не знам где сада живи ЏозеФ. — Да ли ћете бити у могућности да ми кажете, да ли ЏозеФ у опште живи у Енглеској или не ? — И то не знам, рече Буро. Могу само толико да вам кажем, да ЏозеФ није у опште улазио ни у какве преговоре са нама, нити је тражио наш савет, шта ће радити са толиким парама. Он је био веома збуњен толиком сумом новаца и једва је чекао да прими наследство и да се за нас изгуби. Наравно, да нас није ни мало изненадио такав његов поступак, пошто нам је била позната његова прошлост. — У каквом сте виду дали њему тај огроман капитал? — Новац овај издат му је у три чека, упућена угледним банкама у Лондону, Паризу и Берлину, јер је тако тражио ЏозеФ. — Тако, са осећањем задовољства истрже се узвик Следу. Значи да је лондонским банкама могао бити до садапријављен само један чек. — Не са свим тако. Сваки чек издат је на рок, и он је морао бити пријављен у току онога месеца, кад је утврђен рок. Гле сада, рече скоро погружен След. Брзим кораком свршена ствар. — Ја стојим у уверењу, продужаваше Буро, да г. Фрпман није дао никоме свој новац. Ма да је он имао пуно право ра-