Полицијски гласник

СТРАНА 28.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 4,

сиолагања 11>име, шшк је интересантно, да је он онемогућио опаки савет с наше стране и старао се да сав капитал узме у своје руке. — По томе значи да је он узео сав капитал из банака, и да се сада не зиа где је он. — Са жалошћу признајемо да је тако. Са жалошћу, велим, јер је то огроман капитал, и да је он дат нама, ми бисмо дали и добру добит сопственпку и лепу зараду нашо.ј канцеларији. Овако од њега неће нико имати користи, и ко зна да он неће наићи на какву варалицу, која ће му све то дићи. Жалосно, врло жалосро, још један пут уздахну Буро. — У осталом, смем ли вас запитати, по чему се ви тако интересујете за судбину ЏозеФа Фримена и његово ласледство. След не одговори одмах. Он се мало беше замислио, па онда са неким размаком рече адвокату: видите ли, код мене је једна сумња. Са личиошћу Џозе#а везана је једна тајна, која има важан значај у дактилоскопији. Овога тренутка ја вас не могу потанко посветити у ову ствар; могу вам рећи само толико, да је питањјђзакоје се тражи разјашњење, веома важно. Ако се сумња оправда, тада ће бити потпун тријумф. — Ви претпостављате може битишто... След нетремице гледаше ираво у очи адвокату, и не даде да он доврши пнтање, него му климањем главе даде згак одобравања. -— Ла не разумем само једно, многоуважени г. Слсд, како.... Тајни ииспектор приближи се самом уху адвоката, и стаде му нешто шаиутати; и у колико му је више говорио, очи адвоката показиваху све веће и веће изненађење, — Велики Боже! узвикну адвокат, када След беше завршио шапутање. Све је то слично приповетци... Нешто за дивљење и невероватно. Ио истина, ви најбоље знате... ЈПта мислнте предузимати одмах за овим? Како је очигледно, да вашег клијента Фримена нећемо наћи, то нам не остаје ништа друго, него да се обратимо чувеној мумији г-на Данверса, која ће нам, ако Бог да, разјаснити шта нам треба. После овога, След и Буро измењаше значајне погледе п један другом срдачно пружише руке. * * * Начелник брајтонске полиције седео је у својој канцеларији за гомилом текућих послова, кад к њему уђе ужурбано његов секретар и јави, да је допутовао инспектор лондонске тајне полиције, г. След, и да жели говоритп са њим о неком важном и хитном послу. — Молим, молим, изволте само, говораше начелник, иошав и сам у сусрет г. Следу. После обичгих поздрава, ови полицијски радници повели су нов разговор, који се продужио читаво пола сата. За овим су обојица изашли из канцеларије, и било је приметно, да је начелник био .знатно узбуђен.

Нре свега опн се упутише у краљевску улнцу, у стан адвоката Херберта Фулертона, кога на срећу застадотпе код куће. Кад су След и начелник објасннли Херберту циљ свога доласка, он им рече; В вп мене, господо, доводите у врло незгодан положај својим захтевом, јер је мој клијенат, предајући ми кључ од своје радње, ставио као првн услов, да кључ од ове не да.јем апсолутно никоме пз својих руку". — Ми то, рече му След са извесном љубазношћу, и не тражимо од вас. Све што ми хоћемо, то је да ирисуствујете претресу, који ћемо ми извршити у његовој радњи, и у том случају кључ у отппте неће излазити из ваших руку. — Све је то лепо господо, али вам ја ииак не могу учирити по вол.и, докле пре тога не известим свога влаетодавца. Он се налази у Паризу, и ја ћу му колико данас телеграфисати, и сутра ви можете сами непосредно преговарати са њим. — Извините, г. Фулертоне, рече спокојно След, али ја вам морам са жаљењем нагласити, да се сваки онај, који омета истражну власт у њеним пословима, излаже знатној опасности. — Није потребно чинити те напомене мени, опоро нагласи Фулертоп. Изволите вршити своју дужност, а оставите мене да вршим своју. Ја вам свакако не могу закратити да вршите претрес, кад већ ви налазите то као неопходно потребно, али свакако сматрам за потребно да вам нагласим, да и мој властодавац може оптужити вас за насртање на његова права. — То се разуме само по себи, достојанствено одговори начелник брајтонске полиције. А сада, докле је јога видно, ми морамо пожурити да прегледамо радњу Неиља Данверса. Угушујући осећаје свога незадовољства, адвокат приђе својој каси, која беше у једном углу његовог кабннета, и пошто отвори тешка врата ове, он изнесе неколико свежња кључева, из којих издвоји један. Пошто опет затвори касу, он онда рече: „сада вам етојим на расположењу ". Сва тројица изађоше из куће, и упутише се нраво радњи Неиља Данверса. Итнли су ћутећи, и сваки је био заузет својим мислима. Фулертон је био уверен, да је сва ова узбуна полиције узалудна, н помшнљаше на свога богатог клијента, који је све ово могао бацити на терет њему, и отказати му даље послове. След је, пак, ишао готово сигурно, знајући да му предстоји тако важно откриће, о коме ће, за кратко време, говорити цела Е]нглеска. — Дакле, ево нас на месту, рече адвокат, устављајући се пред једном незнатном радњом са скромном фирмом : » Антикварница Неиља Данверса а , Капци беху спуштени, и радња је имала вид сиромаштва и напуштености. Докле је Фулертон отварао врата, След је имао времена да размотри унутрашњост радње. У осталом, она није представљала собом ништа особено - оштар

поглед ннспектора иолиције, одмах је уочио то. Ушав сва тројица у радњу, они су пажљиво затворилн врата за собом. Помоћу електричне лампе, коју је След увек имао уза се, он је нагаао одмах кључ електричног осветлења и осветлио унутрашњост. По прашини, која .је лежала по поду у густим слојевима одмахсевпдело, да у радњу одавно није нпко улазно. Поред зидова и по средпни радње беху растурене разне порцуланске п друге скупоцене ствари. Без обзира на то, што радња беше овако иретрпана, След је одмах видео, да није овде оно, ради чега је он дошао. Огатар његов поглео задржао се одмах на малим вратима која су несумњиво водила у другу половину радње. Одмах је тражио те је Фулертон отворио и ова врата, и ов.а тројица уђоше у собу, где су биле сложене разне крупније ствари. След лагано дахну, кад је у углу собе угледао једап сандук, где он мишљаше да ће наћп мумију. И пре него гато би Фулертои успео да учини ма какакав корак, След питрча сандуку, диже заклопац, извуче отуда један предмет увијен неким пеленама као кожа, и све то изнесе у осветљени део радц.е. Уз припомоћ једне велике луне, След је свестране разгледао мумију, и кад је добро загледао и уши он се пе могаше уздржати од гласног задовољства, јер је видео, да су угап мумије биле пробугаеие. Он се јога забављаше својим проналаском, кад сва тројица чуше да неко јако куца у спољна врата радње. Фулертон пође да отвори врата, и са страхом стукну натраг кад виде ко улази. — Госиодии Данверс! једва ;је могао рећи Фулертон. — Да, г. Данверс, са неком пакошћу понови човеКј који беше ушао. То беше снажап човек педесетих година, одевен врло богато али безукусно. — Како ми изгледа ви нисте очекивали мене рече овај човек. Тако ви чувате имовину, која вам је поверена! Хвала Богу што ме је пуки случај довео овамо раније него што сам мислио доћи. Кажите ми, рече Фулертону, каква вас је ћ аволс ка потреба довела овамо. Даље речи застадоше у грлу Данверсу; ио лицу му сс разли смртно бледило, кад у углу собе примети Следа, који стајаше крај мумије. — Шта ово значи ? обрати се он Фулертону дрхтећим гласом; гата ће овде ови људи п ко су они? — Инспектор лондонске тајне полиције, ако вам је угодно знати, одговори След и приђе му ближе. Ја вас хапсим због убиства, из користољубља, неког ЏозеФа Фармена, чије сте остатке ви нретворили у мумију. Одмах вам с.крећем иажњу, Неиље Даиверсу, да ће се свака ваша изјава ставити на протокол, ради подношаја иследном судији. * * * Дакле претпоставка Следова обистинила се. Благодарећи његовој енергији и оштроумности, откривено је једно од најинтересантнијих убистава које је зади-