Полицијски гласник

БРОЈ 4.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ОТРАНА 31.

довању 200 дин. дуга, што се ио диевиику касе води као потраживање од Радована Д., из Ц..., бив. рачунополагача касе суда дотичне општине у 1899 год., иошто је општина од овог тражења као недоказаног одбијена судом. Државни Савет расмотрио је како одлуку тако и акта која се иа њу односе, па ју је, на основу чл. 33. зак. о општинама, одобрио. Одлука од 14. децебра 1911. г. № 11526. 1 )

Ј ) По нашем мишљењу, Државни Савет није био надлежан да ову одлуку расматра и одобрава. По чл. 86. тач. 13. зак. о општ., општински одбор регаава да се могу ародати или трамиити онтптинске чокретне ствари у вредности до 2 00 дин. но сеоским општинама (а ту долази и ова општина д...), а регаење одбора о отуђењу или трампи поменуте општинске имовине важи кад га одобри Државни СаЈзет. Овде није тај случај, јер није у питању иродаја или трамиа какве иокретне општинске ствари. По IV одељ. наведеног чл. 86. тач. 13. » Расходовање (буџетом иредвиђених прихода), општинских права и иотраживања, као и поклона општинске имовине ма које вредности, не може у оиште бити иредмет одборске одлуке *. Из овога следује, да о расходовању свега овога може само и једино одлучивати општински збор. Али по чл. 33. тач. 3. зак. о општ., општински збор (( решава о отуђењу неиокретног оиштинског имања, права и потраживања, као и поклона ма од колике вредности као и о отуђењу иокретног имања, права, поклона и потраживања у сеоским општинама иреко 200 дин..... )} Из овога се види, да зиконодавац засебно предвиђа отуђење непокрет. општинског имања, права поклона и потраживања без обзира на вредност а засебно отуђење покретног имања, права, поклона и пожртвовања ако је вредиост ових иреко '2 00 дин. (Ово је разликовање на нокретна и непокретна права иначе у основи нетачно, јер појам покретности и непокретности може се односити само на оно, што у простору <1е Гас1о постоји — дакле само на телесне ствари, а не и ирава, која се сматрају као нетелесне ствари. Ну наш грађ. законик раширио је ову деобу и на ирава: § 190. ((Права се сматрају као иокретне ствари, ван ако нису са неиокретним добром скопчана }) ). По II одељ. тач. 9. чл. 33. зак. о општинама «решење збора о отуђењу неиокретног имања, ирава, иотраживања и иоклона важи кад га одобри Државни Савет^. Овај законски пропис, дакле, нредвиђа надлежност Државног Савета да расматра и одобрава одлуке оншт. збора само о отџђењу неиокретног имања, одн, иотраживања. У овом случају ни из чега се не види, да је ово општинско потраживање било сколч но са непокретним добром, те да би дошло под I а1. тач. 3. чл. 33., одн. да би за одобрење одлуке општ. збора о отуђењу истога, ио II одељ. тач. 9. чл. 33. зак. о општинама, био надлежан Државни Савет. Напротив, види се, да оно потиче из неправилне радње бив. рачунополагача општ. касе, као засебно тражбено право, и долази под II а1. тач. 3. чл. 33. зак. о општ., а за одобрење одлуке општ. збора о отуђењу таквог права, гезр. потраживања, Државни Савет није надлежаи. Ми наиред рекосмо, да општ. одбор, по тач. 13. чл. 86. зак. о општ., може решавати само о иродаји или трамии оишт. иокретне ствари до 200 дии. у сеоским општинама, а да о расходовању општинских права и потраживања као и поклона ма које вредности не може региавати. Како пак општ. збор, по тач. 3. чл. 33 може решавати о отуђењу покретног имања, ирава, иоклона и иотраживања у сеоским општинама тек иреко 200 дин., то излази, да о отуђоњу, респ. расходовању, права и потраживања до 2 00 дин. у сеоским општинама не решава нико! Ну и кад би се узело, да о томе на основу чл. 86. тач. 21. зак. о општинама може решавати општин. одбор (ма да ми држимо, да он о томе, супрот изричној законској забрани, не може решавати), онда Државни Савет, у овом случају, није могао одобравати одлуку збора, јер је овај за доношење одлуке о овој ствари био ненадлежан, већ је био дужан ову одлуку иоништити и наредити, Да о томе донесе одлуку општ. одбор, чија би тек одлука могла бити предмет његовог расматрања и одобрења (в. одлуку III одсека Држевног Савета од 16. новембра 1911. године Ј& 10523), I

Општинска примања и потраживања могу се расходовати тек пошто се предузму средства за обезбеду и наплату истих, па се тим начином утврди или њихова неважност или немогућност наплате. Збор општине б.... на дан 13. новембра 1911. год. донео је одлуку, да се примање општинско по 94 обдигација у вредности 7816-29 дин. и интересом у 7790-86 дин., расходује као сумњиво општниско потраживање. Надзорна власт, спроводећи ову одлуку Државном Савету, дала је мишљење, да би је требало одобрити, ношто општина на ову пропалу вересију плаћа порез, а за толике године није могла ништа наплатити. Државни Савет расмотрио је како одлуку, тако и акта овог предмета, па је нашао, да се ова одлука не може одобрити, с тога, што нема никаквих оиравданих разлога, за отуђење овог општинског примања, а у толико пре, што се из послатих аката не види, да је општина предузимала какве кораке ради обезбеђења овог свог пожртвовања. С тога је, на основу чл. 33. зак. о општинама, решио, да се одлука не одобри. Одлука од 14. децембра 1911. године № I 1525').

За отуђење општинског покретног имања и расходовање општинских права, потраживања и поклона у сеоским општинама до 200 динара надлежан је општински одбор, а не збор. Никола 111., из Н.... уиутио је молбу одбору општине н...., и молио да му се дућанска аренда наплати само за три месеца, а не за целу годину, пошто је дућан држао само од 1. јануара до 5. априла 1911. год. Одбор општински, на основу чл. 86. тач. 13. и 21. зак. о опнггинама, донео је одлуку 9. октобра 1911. год., да се од жалитоља дућанска аренда наплатн само за 6 месеца, колико је с дућаном и: радио, а да му се остатак у 75 дин. онрости и расходује. Надзорна власт решењем од 24. октобра 1910. г. № 11453 задржала је од извршења ову одборску одлуку из ових разлога: 1.) што општински одбор о овом ослобођењу одн. расходовању општ. нрихода није могао ни одлучиватн према тач. 13. чл. 86. зак. о општинама; и 2.) што је ово питање требало дареши општииски збор и ту одлуку зборску да одобри Државни Савет — тач. 3. чл. 33. закона о општинама. По изјављеној жалби, III одсек Државног Савета нашао ;је, да решење надзорне власти не одговара закону из ових разлога: Стоји то, да (10 последњем одељку тач. 13. чл. 86. зак. о општинама расходовање буџетом предвиђених прихода општинских, права и потраживања, као и

Види нашу нримедбу на одлуку од 14. девдмбра 1911. год. № 1 1 526, која и за овај случај вреди.

ноклона општинске имовине ма које вредности, не може у опште бити предмет одборске одлуке; али стоји и то, да по тач. 3. чл. 33. зак. о општинама, збор општински решава о отуђењу покретног општинског имања, права, поклона и нотраживања у сеоским ошптинама прено 200 дин., — према чему излазило би, да би овај предмет остао нерешен, јор га нрема поменутим законским одредбама пе би могао решити ни одбор ии збор општински. С тога је одбор општински правилно поступио, кад је овај предмет расправио према тач. 21. чл. 86. закона о општинама. С тога је на основу чл. 170. законао оиштинама решио, да се решење надзорне власти поништи. Одлука од 16. новембра 1911. године. № 10523.

Један случај неодобрењаодлукеопштинског збора о отуђењу извесног броја дрвета из општинске шуме услед тога, што би ова сеча неповољно утицала на климатске прилике дотичног места. Збор општине К.... на дан 21. августа 1911. год. донео је одлуку, да се из онштинске шуме продаду 13500 комада граничевих и церових дрвета, и новац одатле добивени употреби на извршење општинских радова. Шумарско одељење Министарства Народне Привреде у акту од 5. октобра 1911. год. ШБр. 20636, дало је мишљење: да ово отуђење не би требало одобритн са разлога, што јо општина к.... још раније поступила према чл. 63. зак. о шумама, т. ј. извршила премер своје шум.е и средством стручних лица склопила привредни план за исти, који је план и Мпнистарство одобрило. Како се садање тражење сече ове шуме из осиова коси са одредбама овог потврђеног привредног плана, то се ова сеча ни у ком случају не може одобрити. Државни Савет нашао је, да се ова одлука не може одобрити не само с тога, што се из извештаја шумарског оделења Министарства Народне Привреде од 5. октобра 1911. год. ШБр. 20636 види, да се сеча ове шуме противи утврђеном привредном плану за експлоатацију исте тпуме, него и зато, што би ова сеча, према извештају окружне шумске управе у К.... од 29. октобра 1911. год. № 1464, неновољно утицала на климатске ирилике К С тога је на основу чл. 33. зак. о општинама, решио, да се ова одлука не одобри. Одлука од 15. новембра 1911. године № 10476.

Сечом и продајом општинске шуме не могу се подмиривати редовни издаци, у недовољној мери унесени у општински буџет. •Чбор сељана села К— иа дан 30. октобра 1911. год. донео је одлуку, да се из шуме села К... продаду 80 комада растових дрвета јавном лицитацијом, и отуда добијени новац употреби на довршење грађевине сеоске, као и на подмирење