Полицијски гласник

БРОЈ 6.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 12. ФЕБРУАРА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК" ИЗЛАЗИ ЈЕДАНПУТ, А ПРЕМА ПОТРЕБИ И ВИШЕ ПУТА НЕДЕЉНО. ПРЕТПЛАТА СЕ ПОЛАЖЕ У НАПРЕД, И ТО НАЈМАЊЕ ЗА ПОЛА ГОДИНЕ, КОД СВИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ ВЛАСТИ, и износи: 20 ДИНАРА НА ГОДИНУ ЗА ДРЖАВНА И ОПШТИНСКА НАДЛЕШТВА, а ЗА СВЕ ДРУГЕ ПРЕТПЛАТНИКЕ У ОПШТЕ 12 ДИНАРА ГОДИШЊЕ. ЗА ИНОСТРАНСТВО: ГОДИШЊЕ 24, ПОЛУГОДИШЊЕ 12 ДИНАРА У ЗЛАТУ. ПОЈЕДИНИ БРОЈЕВИ „ПОЛИЦИЈСКОГ ГЛАСНИКА" НЕ ПРОДАЈУ СЕ. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ Петар I, благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставитн: за начелника прве класе среза млавског Божидара Ђурића, секретара исте класе начелства округа чачанског, по службеној потроби ; за начелника прве класе среза ражањског Др. Душана Ђ. Миловановића, комесара железничке нолиције у Пироту у рангу начелника среског исте класе, по службеној потреби ; за комесара железничке полиције у Пироту у рангу начелника среског треће класе Косту Петровића, начелника исте класе среза лужничког, по слулГбсној потреби ; за начелника треће класе среза лужничког Владимира Стојаповића, полициског писара прве класе среза грочанског; за начелпика треће класе среза рачанског Живојнна Степановића, полициског писара прве класе начелства округа топличког ; за полициског писара прве класе среза подунавског Пр драга М. 06 кнежевића, полициског ппсара исто класе срсза млавског. по службеној потреби ; за полициског писара прве класо среза посаво - тамнавског Милорада Ристића, полициског писара исто класе среза мачванског, по службеној потреби, и за полициског писара треће класе начелства округа топличког Михаила Станојевића, полициског писара исте класе у оставци. Из канцоларије Министарства Унутрашњих Дола, 7. кебруара 1912. године, у Београду. Указом Његовог Всличанства Краља Петра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, рошено је: да се Николи Велнчковићу, полициском иисару друге класе среза рамског, уважи оставка, којује поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дсла, 7. Фсбруара 1912. године, у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО 0 ПОЈМУ ИСПРАВЕ У КРИВИЧНОМ ПРШ од ДР. ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

НАСТАВАК I (1) Кад се објективно може.утврдити, да је воља издаваочева, да и копија његовог писмена важи као оригинал. То је случај са штампаним проспектима. Но потребно је, да законодавац не захтева својеручни потппс имена нздаваочевог, као што је случај код менице. (2) Кад се из копије види изјава нреписачева, да се он слаже с оригиналом, јер је тада копија сама за себе изјава, сама за себе дакле чини исправу. Ово је случај н. пр. с овереном копијом каквог уговора. 2° Пројекат какве исираве, јер, он није нзјава, већ припрема за нзјаву. Не би према томе било кривичног дела из § 147. кад би ко лажан пројекат какве исправе употребио као иројекат. ж) Да би извесно писмено служило за доказ права и правних одношаја, и према томе било исправа, потребно је, да се може иознати издавалац истог, т. ј. онај, чија је изјава материализирана оним писменом, јер изјава без изјављивача је без значаја. 1° Није међутим потребно, да је издавалац изрично именован 1 ). Но кад он није именован, потребноје, да се он може познати било искључиво из самог иисмена (н. ир. на основу рукоииса). као што је то случај с железничким билетом, било из иисмена а у вези с другим околностима 2 ). Пе би дакле било исправе, кад би се издавалац могао познати само помоћу околности, које леже иотиуно ван садржине иисмена 3 Ј.

') Тако 01аћаиаеп § 267. 10, Ргапк § 267. III 4, V. Ив I § 160 II 4. Прот. ШпЛЧпд 2 201, према коме писмено треба да је потписано или да је на њ_ стављен други који ручни знак. 2 ) Уп. 01зћаизсп § 267. 19. Прот. Оррепћо? § 297, 58 ( само из садржине писмена . 3 ) Прот. немачки КегсћздегГсћ^ у неким оддукама (в. ОррепНој § 2 67, 58).

2° Ако има иотписа, он може бити механички (н. пр. штамбиљем). 3° Ако има потгхиса, није потребно, да је потписано име или Фирма, већ је довољно и друго које означење. 4° Ако је потпис непотпун, ипак ће писмено бити исправа, ако се само на горе наведени начин може познати издавалац. 5° Кад се потпис не налази доле, већ на неком другом месту, има се испитати, да ли тај потпис стоји са садржином писмена у таквој вези, да се њиме означава као своја она изјава, која је у писму садржана. 6° Писмено без датума може такође бити исправа, ако се од законодавца изрично не захтева. Но и овом случаЈ'у могуће је, да то писмено служи као доказ у неком другом правцу 1 ). 7° Кад се на писмену налази потпис, потребно је, да би био испуњен услов под ж) наведен, да се потпис објектнвно посматрап појављује као потпис стављен или од самог онога, чије је име потписано, или од н^ког другог на потпис овлашћеног 2 ). Тако овај услов не би био испуњен, кад би исправа била потписана само са) „за (рго) Н. Н. к , јер се одавде не може видети, ко је тај, који је овлашћен на потпис. Зато се овако писмено не би могло сматрати као исправа, сем а^ко би се на други начин из његове садржине могло одредити, од кога потиче потпис 3 ). з) Довољно је, да се је извесно писмено сматрало као исправа према праву, које је важило онда, кад је дело извршено. Без значајаје дакле за постојање кривичног дела у питању то, што према каснијем законодавству писмено гије више исправа. и) Прекрштавање какве исправе не мора увек значити, да она више не може служити за доказ, те да према томе није више исправа.

!) Уп. Оррепћп[ § 267, 64. 2 ) Уп. Оррепћо[ § 267,63. 3 ) 01$ћаи$еп § 267, 16.