Полицијски гласник

СТРАНА 42.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 6.

0 ФалоиФИковању исправа. I. Фалсификовање исарава је итрављење и уаотреба лажних исирава (§ 147 а1. 1. гс. з. 1 ). 1. Радња се састоји дакде у арављењу лажне исираве и уиотреби исте. Она је прома томе сдожена из две радње, које могу бити једна од друге одвојоне и по времену и по месту извршеља. а) У § 147 к. з. се разликују две врсте прављења лажних исправа: 1° I^рављење лажних исирава у ужем смислу (»лажну исправу начини") или иодражавање. Оно протпоставља непостојање какве исправе, и састоји со у томе што со начини лажпа исправа дајући јој вид праве исправе, т. ј. дајући јој вид, као да је издата од неког другог, а не од оиог, који ју јо у ствари издао. Лажна је дакле исправа овде она, која у ствари није издата од онога, који је у њој означон изрично или ирећутно као њен издавалац, и која нома за подлогу какву праву исправу. Тако било би прављење лажне исправе у овом смислу, кад би А попунио менични бланкет и потписао као издаваоца Б без његовог одобрења. Не би међутим било црављења лажне исправе, кад је онај, који је другога без овлашћоња потписао прсдставио ово тако, као да је он овога потписао по његовом налогу, јор у таквом случају исправи нијо дат вид, као да је од другога потписана 2 ). Тако би се исто имало узети онда, кад би А уз од њога стављен потпис извесно њему стране Фирме додао и свој потгшс 3 ). (1) Није међутим потребно : «) Да је рукопис сличан рукопису онога, који је потписан као издавалац 4 ). (ј\ Да тобожњи издавалац у опште постоји. Молсо дакие бити нотписано и у општо пзрпчно или прећутно означоно као издавалац и умрло лице, или лице, које не постоји 5 ). у) Да постојц такво име као оно, којим је тобожњи издавалац означен, јер нема никога, који би познавао сва могућа српска и страна имена 6 ). (2) Није довогљно то, што би неко потписао исправу каквим именом, које није њсгово. Поред тога је потребно, да исправа има вид исправе издате од самог онога, чије је име потписано. Тако ово неће бити случај, кад се из исправе види, да јс А потписао повериоца Б као његов пуномоћник. а не да је то потпис стављон од самог Б. Тако исто онда, кад је ко депоновао своју ствар под лажним именом и под истим именом је квитирао; или кад је по споразу т му с примаоцем издавалац употребио псевдоним Сом тога јн ■ гће, да онај, који је другога потI I I ггрчво на то на основу пуII т 1; датог му од носиоца иотпи-

') Уп. оићашеп § 267, 30, Ргапћ 267 V 1, § 161 1 1 а, ВгпсИпд 2 232. 2 ) Уп. 01бћаи8еп § 267, 30. 3 ) Уп. 018ћаи8еп § 567, 30. 4 ) Ун. 018ћаи8еп § 267, 30. 5 ) Уп. 018ћаи8еп § 267, 31, Ргапћ § 267 V 1, Вгп<Ипд 2 232. 6 ) Уп. ВгпсНпд 232/3.

саног имена 1 ). Тако то би био случај, кад би помоћник ставио Фирмин штамбиљ на какву исправу по овлашћењу свог шефа. Но наравно било би ирављења лажне исправо, кад исправа има внд, као да ју је сам властодавац лично иотписао; као и онда, кад је неко допустио другоме употребу неговог имена, да 6и се овај могао за њега издавати , јер у овом случају ће бити обмане о личности издаваоца 2 ). Ако би бпо нотребан лични потнис издаваочев, исправа би била лажна, кад би је ко други потиисао по његовом овлашћењу. Тако исто и онда, кад је нотребно писмено пуномоћије за потпис, а дато је усмено 3 ). (НАСТАВИЋЕ ск)

П0УЧН0 - ЗАБАВНИ ДЕ0 ИЗ ЦРНЕ КЊИГЕ ЈЕДНОГ ПОЛИЦИСКОГ ЧИНОВНИМГ) СКИЦЕ ИЗ ЖИВОТА — Јозе^ Ег1ег ВЕНЕЦИЈАНСКЕ ТАЈНЕ »Ако хоћеш да учиниш једну велику услугу својој отаџбини, онда ме чекај вечерас у 11 часова, у црном домину, у Ка®е Кадри на Марковом тргу. Знак за распознавање : жута трака на десном рамену. Лозинка: Аис1асев ГогЧипа аДјиуа! Црни домино са жутом ружом". То је била садржина једног миришљавог писамцета, које сам нашао изјутра на дан ОшуесИ ^гавао, безумног четвртка године 186., на своме писаћем столу у канцеларији међу осталом поштом. Изненађен загледах још један пут куверт, који сам већ био бацио. Адреса се слагала, била је искључена каква погрешка. „Дакле нека рђава шала! с< билајепрва помисао, која ми је прошла кроз главу. Ја писам био непознат у старом, чувеном граду дуждева; мој позив створио ми је многа познанства у свима градским круговима, али није било нпједног познанства, које би могло послужити као база за какву галантну авантуру. Наравно, кад сам мало боље размислио, учинило ми се и то мало вероватно, да је когод хтео баш мене да узме за иредмет какве рђаве шале. Колико сам се сећао, ја за то нисам никоме дао повода. Да није то онда можда билакаква замка? То је могло битп пре могућно. Сви итах ) Уп. ВгпсИпд 2 234, Ргапћ § 267 V 1, 01бћаи8еп § 267, 26. 2 ) Уп. ВгпсИпд 2 234, пр. 3. 3 ) Уп. ВгпсЧпд > 234. 4 ) Од данао почињемо доносити у Полициском Гласнику један низ прекрасних скица, које је под горњим насловом у своје време издао познати дугогодишњи аустро-угарски иолициски чиновник и писац ЈозеГ Ег1ег. Писац је уметничким пером, на јединствено забаван начин описао своје доживл>аје, које је лично доживео у дугој својој полициској каријери. Свака од његових скица, и ако кратка, у ствари је увек тема за читав какав роман или драму. Доносећи ове скице у добром преводу, ми иружамо својим читаоцима у истини врло лепу и поучну забаву. Од уредништва.

лијанци, па и венецијанци, нису гледали на аустро-угарску полицију најљубазнијим очима. То су донеле собом политичке прилике, а сем тога и по неки моји другови, што на жалост морам признати, допринели су својим осорљивим понашањем, да распире антииатије и да их на тај начин учине донекле оправданим. Венецијанцн су сматрали за патриотско дело, да полициске органе драже из сигурне заседе разним накосним угурсузлуцима и да им на тај начин враћају мило за драго. И ако сам веровао, да дотле нисам уживао глас омрзнуте личности у оном делу становнииггва, са којим сам својим службеним радом долазио у тесан додир, ипак ми се чинило да није искључено, да то писамце треба да ме намами на један корак, чпје би последице но мене биле врло непријатне. На сваки начин било би најпростије и најпаметније, да чудповат позив сахраним у таму корпе за хартију заједно са толиким другим анонимним писмима, која нам често пута туцетима долазе, али од тога ме је уздржао особит, отмен мирис, који је струјао из писамцета и који је показивао, да замка — ако би је било никако није намештена од какве грубе руке. Ја га гурнух у џеп од нрслука у намери, да у току дана још размислим о тој ствари. Али у ствари ја сам већ био решен, да одем на тајанствени састанак. Непозната лепотица — и сухопарни полициски чиновник има својих сањалачких момената — не треба да има никаква повода, да ме сматра за страшљивицу, па ма каква била њена намера. * * * Нешто раније пре 11 часова у вече седео сам, увијен у домино од црне свиле, у КаФе Кадри уз један шербет и посматрао узбуркан живот и кретање на Марковом тргу. Трг је због карневалске свечаности био данас нарочито осветљен и с тога је личио на неку велелепну балску салу, у којој се уз звуке војне капеле таласала тамо амо једна маса од хиљаде глава са безбројним маскама сваке врсте, шарено измешана, ћаекајући, шалећи се и смејући се. То је био особит, редак призор, који се мора видети, иа да се тачно оцени његова драж. У истини ја му данас нисам поклањао ону иажњу, коју је он заслуживао — моје мисли била је од тога призора одстранила она непозната дама, чије сам писамце носио у џепу. Да ли ће она доћи? Стражар од тучи на звонику иокрај цркве Св. Марка изби својим чекићем једанаести час. Ја сам механички бројао ударце. Они још нису били одзвонили, кад се једиа рука спусти на моје раме. Погледам горе. Један црни женски домино са жутом ружом на рамену стајао је иза мене. »Аис1асе8... С( дошану ми он. »РоНипа ас1јиуа! (( , допугпх ја брзо. »Онда хајде и пођи замном (( . Женски домино мету своју руку у моју и повуче ме из локала. Наш сусрет остао је неприметан. Таквих састанака и малих интрига био је данас пуно на Марковом тргу.