Полицијски гласник

ВРОЈ 6.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 45.

Био сал врдо гладан и са задовољством сам гледао спремање стола. Нека жена од двадесет пет до тридесет година, стаса, лвка и склоностп оних девојака које могу усрећитн читаву чету, дође да нам постави сто. Она је била Лијежанка, врло жива, врло вссела и говорећи њеним наречјем правила је сваки час масне шалс које изазиваху на смех поднаредника, очараног што она има толпко духа. »То је свастика нашега домаћина", рече ми он. »Ово су руке! једре као клубе; округла је као буре, створена за задовољство!" У исто време ДиФаји мазећи њене руке задиркиваше је лађарски, час привлачсћи је на колена (јер је био сео), час љубећи јој сјајне образе пољупцима који су трештали и исказивали отворено уживање. Признајем да сам ово једва гледао јер задржаваше иостављање, али се госпођица Јованка (тако јој беше име) нагло отрже из наручја мога Амфитриона 1 ) и врати се после са пола ћурке, са доста купуса п са две Флаше вина и мету све то нред нама. „У добри час! викну поднаредник, ево и за јело и за пиће; ја сам се искупио за добро место а за остало видећемо јер све што јс у кафанп на нашем је расположењу, треба само да дам знак. Зар није тако, гсспођице Јованка?. , Да, друже, настави он, ја сам газда од куће С( . Честитао сам му на толиком богаству и почесмо и један и други јести добро. Прилично давно нисам био на овакиој гозби, наједох се богато. Флаше смо брзо празнили и мислим да смо отворили седму кад је ноднаредник изашао, вероватно да сврши пужду, и врати се ускоро водећи две нове званице: једног нешачког комесара 2 ) и неког наредника. „Свеца му ! волим друштво, каже ДиФаји; ето тако, земљаче, рекрутовао сам још двојицу: ја се разумем у регрутовању, ето питај ову гоеподу. — Да, то је истина, прихвати комесар. Чича ДиФаји-у припада част да уме изнаћи разлоге и да обрлатити регрута; кад помислим на то видим да сам био грдан шамшула кад сам могао пасти у такву клопку. —• Ти се сећаш тога још? — Да, да, мој стари, сећам се тога, а сећа се и наредник кога сте имали дрскости да узмете за пуковског бележника. —• Е, а зар се није обогатио ? Сто му громова! Зар не вреди више бити први рачуновођа међу топџијама него превртати акта у каквој канцеларији ? Шта велиш на то комесару ? — Ја сам вашег мишљења, али... — Али, али... ти би ваљда хтео рећи да си био срећнији кад си кантом захватао жабокречину и залевао лале. Соћам се, кад смо се требали укрцати у Бресту на „Непобедни®, ти си пристао да пођеш само као цвећар на лађи. Пођимо, рекао сам ти, буди Цвећар, капетан воли цвеће; а сваки има свој укус, сваки има и свој занат; а ја сам радио мој. Чиии ми се

Ј ) Кнез Тебе, ирестоница у старој држави Беотији у Египту, а овде преносно значи онај који даје ручак. 2 ) Набављач хране за војску. Пр.

да те гледам још: био си збуњен кад те, у место да негујеш цвеће, одредише да маневришеш са једецима и кад си требао потпаљивати топове. То је био ватромет! Али ие говоримо више о томе но пијмо! Де, земљаче, сипај друговима. Узех да напуним чаше. „Видим, рече ми поднаредник, они ме не воле више и тако нас тројица не чинимо више друштво прпјатеља. Истина је да сам их ја навео да надну у замку, али то све није ништа. Ја сам још као Свети Јованпрема осталим врбачима 1 ); ви сте још жутокљунац и нисте познавали Вел-Роза, тај ,,'е тек био мајстор! Овакав какав сам, нисам бага био наивчина, па ипак ме обрлати лакше него друге. Мислим да сам то већ причао, али поновићу ради земљака. »Под старим режимом ми смо имали колоније: Француско Острво, Бурбон, Мартиник, Гваделуп, Сенегал, Гујану, Лузизијану, Свети Доминго и друге, а сад? имамо једино острво Олерог; то је мало више него иишта, или како каже овај, то је под једном иогом имати земљу а очекивати за другу. Промена би нам могла све вратити, али о томе није ни мислити: свршена ствар; Флотила трунуће у луци а остатке ће носле спалити. Али ја и не примећујем да сам се удалио. овамо Бел-Роз; мислнм да сам вам о њему ночео причати. (НАСТАВИЋЕ СК)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињона су нам ова питања: I Суд општине костајничке, актом својим Бр. 50, пита: и Ова општина, до пре 5—6 година, имала је у заједници Са општином крупањском повећи простор утрине н шуме своје, и тада је учинила поделу и овој општини дошло је окО 200 хектара земље и шуме, о чему постоји и записник изборног суда о подели. Порезу држави ова општина на исто имање плаћа код рађев. пор. одељења у Крупњу коју наплаћује пореско оделење. Ова општина има за исту шуму и имање свога шумара, коме плаћа радн чувања шуме, а иста постоји до атара ове општине те је у саставу њеном, а у пописној књ. »Б® води се у атару крупањске општине. Општина крупањска сваке године вргаи разрез приреза општинског на ову општину по иепосредном иорезу, а ио распореду од пореског оделења, и тражи да јој ова оиштина плати тај прирез, али ова општина на то не пристаје, јер сматра да општина ова води бригу о своме имању, има свога шумара и стара се о имовној безбедности, а да опглтина крупањска од извршене деобе 28. августа 1905. године нема никаквог надзора на имању ове општине, јер је те године и

Ј ) Они, који врбују војнике. Пр.

по књ. „Б® и по распореду лореза подељен и државни пороз. Моли се уредништво за објашњење гнто скорије: Да ли ова опгатина треба да плати опгатииски прирез опгатини крупањској, и да ли тај прирез припада опгатини крупањској или овој, а и кад би ова опгатина платила да ли тај прирез треба да прође кроз књиге опгатинс крупањске а да до^е као главни приход овој општини, јер само имање лицем постоји у овој општиии ? с< — На ово питање одговарамо : По чл. 15. закона о непосредном норезу, порсз на земљиште и зграде плаћа се у оној онштини, где се имање налази. Како се општински прирез наплаћује према суми н.иосредног пореза, долазио овај са непокретних имања или других пореских објеката у општини, то и он припада оној општини, која наплаћује непосредни порез. Према томе, кад се утрина те општине води но књизи „Б сс у општини крупањској, па тамо и порсзом задужује, онда се и општински прирез мора платити општини крупањској бсз обзира на то, што сама општина костајничка држи своје чуваре шума, јер се тиме не искључује и надзор и старање општине крупањске. Овако мора бити према стан.у ствари, које се по пописним и пореским књигама показује за сада. Ако, међутим, та ошнтина налази, да њено имање нијс у атару општине крупањске, него у њеном сопств ном, као што у предњем питању иаглашава, онда њој ништа не смета, да покрене питање о атару, и да тражи да се дотична шума испигае из књиге Б. опгатине крупањске и упигае у књигу опгатине костајничке, па да се тамо и норезом задужује. Ако јој ово призна опгатина крупањска, онда се тај прснос, из књиге у књигу може извршити пристанком и одобрењем пореског одељења, а ако би општина крупањска истакла питање о синору, онда се прво то мора расправити у смислу закона о опгатинама, па ток тада може бити речи о преносу иореза. II Суд опгатине гладњанске, актом својим Бр. 94. пита: „По правилу о наплати војнице чл. (1. тачка 1. сви који не служе у војсци плаћају 30°/ о од целокупно годишње порезо на име војнице. По чл. истом тач. 2. намерно осакаћени и онеспособљени, плаћају два пута толико, дакле 60°/ о . По истом правилу чл. 25. став 5. војница се плаћа на целокупну непосредну порезу, коју дотични војничар плаћа, било сам, било са неподољеном задругом. Поједине општине су практпковале разрез војнице само налице, које јо војничир, и само на његов део непосредне порезе резали по 30°/ о ; а поједине, пак, општине су розале на цолу непосредну порезу, и ако ту нопосродну порезу плаћају један војничар и два који нису војничари, према чому излази, да и ако је ко служио у војсци, а има војничара у