Полицијски гласник

БРОЈ 7.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 19. ФЕБРУАРА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК" ИЗЛАЗИ ЈЕДАНПУТ, А ПРЕМА ПОТРЕБИ И ВИШЕ ПУТА НЕДЕЉНО. ПРЕТПЛАТА СЕ ПОЛАЖЕ У НАПРЕД, И ТО НАЈМАЊЕ ЗА ПОЛА ГОДИНЕ, КОД СВИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ ВЛАСТИ, и износи: 20 ДИНАРА НА ГОДИНУ ЗА ДРЖАВНА И ОПШТИНСКА НАДЛЕШТВА, а ЗА СВЕ ДРУГЕ ПРЕТПЛАТНИКЕ У ОПШТЕ 12 ДИНАРА ГОДИШЊЕ. ЗА ИНОСТРАНСТВО : ГОДИШЊЕ 24, ПОЛУГОДИШЊЕ 12 ДИНАРА У ЗЛАТУ. ПОЈЕДИНИ БРОЈЕВИ „ПОЈ1ИЦИЈСКОГ ГЈ1АСНИКА" НЕ ПРОДАЈУ СЕ. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ Петар I, благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за секретара саиитотског одељеља Министарства Унутрашњих Дела Д-р. Драгутина Т. Владисављевића, бившег среског лекара. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дрла, 7. Фебруара 1912. године, у Београду. Његово Величанство Краљ Нетар 1, благоволео је, на продлог Министра Унутрашњих Дела, поставити : за лекара среза поречког Д-р. Хајима Д. Русо, доктора целокупног лекарства. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 7. Фебруара 1912. годнне, у Београду. Његово Велнчанство Краљ Потар 'I, благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити : за главног апотекара при апотеци опште државне болнице у рангу среског лекара Младена Кокановића, војног апотекара I класе, — по молби. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 7. Фебруара 1912. годино, у Београду. Његово Величанство Краљ Петар I, благоволео јс, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за комесара чукаричне полиције у рангу начелника среског прве класе Радомира Гаталовића, секретара исте класе мачелства округа пожаревачког, по службеној потреби ; за комесара савске полиције у Београду у рангу начелника среског нрве класе Милана Ј. АнђелковиКа, комесара чукаричке полиције у рангу начелника среског исте класе, по службеној потреби; за комесара топчидерске полиције у рапгу начелника среског прве класе Богољуба М. Вучићевића, комесара савске полиције у Бсограду у рангу начелника среског исте класе, ио службеној потреби;

за секретара друге класе начелства округа чачанског Милана Јанковића, начелника исте класе среза колубарског, округа ваљевског, по службеној потреби; за секретара треће класе начедства округа пожаревачког Милорада С. Максимовића, комесара топчпдерске полиције у рангу начолника среског исте класе, по службепој потреби ; и за начелника треће класе среза колубарског, округа ваљевског Чедомира Ж. Маринковића, полициског писара нрве класе среза рађевског. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 11. Фебруара 1912. године, у Боограду. Указом Његовог Величанства Краља Петра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, решено је: да се Сретену Попадићу, лекару среза брзопаланачког, уважи оставка, коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 7. Фебруара 1912. године, у Боограду. СТРУЧНИ ДЕО 0 ПОЈМУ ИСПРАВЕ У КРИВИЧНОМ ПРАВУ од ДР. ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА (НАСТАВАК) 0'влашћење дато од отране наквог чиновника, да га ко други потпише на изв:сној јавној исправи, пуноважно је 1 ). (3) Постојаће лажна исправа и онда, кад је неко потписао исправу својим правим именом, али она има вид, као да јо издата од неког другога, а не од оНога, који ју је у ствари издао 2 ). Тако то ће бити случај, кад садржина нсправе упућује на то, да је исправа издата од неког одређеног лица, којо није идентично с

издаваоцем, н. пр. кад јо меница акцептирана од синовца, а из љоно адрссе се види, да је вучена на стрица истог имена. Даље то ће бити случај онда, кад је потписник иснраве додао свом имену означења, која га представљају као неко друго лице, које у ствари постоји или које је Фингирано, н.цр. кад би неко додао свом именом атрибут »Бг." (4) За постојање прављења лажне исцраве је без значаја то, што би се изДавалац, био представљао и раније под уиотребљеним лажним пменом примаоцу исправе 1 ). И ако би дакле ово био случај, ипак ће постојати лажна исправа, ако она има вид, као да је издата од неког другог, а не од онога, који ју је у ствари издао. (5) За постојање прављења лажне исправе, без значаја је то, што би била истинита она чињеница, за чији доказ има служити лажно начињена исправа, јер ирављење лажне исправе постоји самим тим, што исправа у ствари није издата од онога, који јо означен као њен издавалац, без обзира на то, да ли јој је садржина исгинита или не 2 ). И обрнуто прављење исправе, чија садржина не одговара истини, али је заиста издата од онога, који је као издавалац означен, није прављење лажне исправе 3 ). Ово т. зв. интелектуално ФалсиФиковање (в. доцније) само за себе није у општо кривично дело, кад је учињено код ириватне исправе. Ту може постојати само кривично дело преваре, кад су испуњени сви елементи истог. 0 интелектуалном ФалсиФиковању код јавних исправа говори се паб у §§ 149. и 152. к. з. као о једном са.мосталном кривичном делу. Тако било би

г ) Тако ВгпсНпд 2 234. Нрот. 018ћаи8вп § 267, 20. 2 ) Уп. 018ћаи8еп § 267, 32,

х ) Уп. ОГбћаизеп § 267, 33. 2 ) Уп. 018ћаи8сп § 267, 30. — Тако и К. 0. [1895. Бр. 2802, в. ниже 2° (4)]. Одлука од 1902. Бр. 2079, коју је Н. цитирао код § 147, ст. 3, односи се на § 149, а не на § 147, јер се у њој говори о једном случају лажног оверавања, за чији је појам једино потребна лажиост садржине. 3 ) Уп. 01бћаи8еп § 2 67, 34, V. 1лбг1 § 161 I 1 а, СгоШаттег МакепаПеп 2 574. Цеиић узима, да и у овом елучају ностоји ФалсиФиковање из § 147 к. з. (стр. 510 и сл.), називајући га интелектуалним Фал! сиФиковањем. Но ово тврђење је очигледно иротивнд^' појму ФалсиФиковања из § 147 к. з., јер се у овом случају не може рећи, да је лажна исправа начињена.