Полицијски гласник

СТРАНА 50.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 7.

интелектуалног ФалоиФиковања код приватне ислраве, кад би А навео свог дужника да потгшше исправу, обмањујући га, да она гласи на мању суму, но што је у ствари 1 ). И кад би он ову иоправу употребио, извршио би превару. (6) Кад је исправа издата заиста од А, који је у њој означен као издавалац, не постоји прављење лажне исправе, и ако би А био на издавање исте наведен претњом или силом 2 ). 2° Преиначавање араве исараве (»или ираву исправу преииачи".) Преиначавање претпоставља постојање какве праве исправе, и састоји се у такој промени њене садржине, да је она услед ове промене од важности за доказ какве правно релевантне чињенице, за чији доказ пре те промене није служила 3 ). То може бити учињено било тиме, што је изјава у исправи садржана у каквој с правног гледишта битној тачци измењена или допуњена или што је потпис промењен или другим замењен, а могуће је да су истовремено били објекат преиначавања и потпис и садржина исправе 4 ). (1.) Објекат преиначавања не може дакле бити лажно начињена исправа, што је у осталом изрично наглашено у § 147 а1. 1. (^ираву исправу") 5 ). Писмено наравно треба да је права исправа већ онда, кад је преиначавањо извршено. Кад би дужник изменио признаницу пре предаје исте повериоцу, не би према томо постојало кривично дело у питању. (2) Већ једном преиначена права исправа може бити објекат новог преиначавања, наравно под условом, да услед претходног преиначавања није изгубила карактер исправе 6 ). (3) Преиначена исправа треба дакле да служи за доказ какве нове правно релевантне чињенице, т. ј. за доказ каквог новог права или правног одношаја. Тако то би био случај, кад би на меници сума словима означера била измењена. Међутим не би бнло овог кривичног дела, кад би била преиначена само цифра, пошто се као менични дуг сматра само сума словима означена. Из реченог излази, да би било, не овог кривичног дела, већ поништаја туђе исправе, из § 254 т. 2, кад би исправа услод преиначавања изгубила карактер исправе потпуно или долимично (н. пр. кад би која од чињеница у њој садржана била избачена). (4) Без значаја је и овде, да ли садашња садржина преиначене исправе одговара истини или не').

Ј ) 01зћаивеп § 267, 34.

2 ) Уп. V. § 161 1 1 а.

3 ) Уп. Ш&ћшаеп § 267, 25 и 27.

4 ) Тако ВтЛНпд 2 230 пр. 5 и 239, НШасћпег 2

236. Према некима ( ОЧгаиееп § 267, 27, Вегпег 598) иреиначавање потпиоа се има сматрати као прављење лажне исправе.

б ) У § 267 немачког к. з. то нгтје изрично казано, те су мишљења подељена. В ВтсИпд 2 231 и 01аћаизеп § 267, 25. 6 ) Уп. ОиКаизеп § 267. 25, Ргапћ § 267. V 1, НШзсћпег 2 526. ') Уи. V. 1*181 § 161 I 1 б. — ((Постоји дело из § 147 одн. § 148 к. з., вели умесно К. С. (1895. Бр. 2802), без обзира на то, да ли заиста постоји дуг,

(5) За постојање ФалсиФиковања преиначавањем праве исправе без значаја је то, што би извргиилац био сопственик преиначене исправе ] ). Ово би био случај н. пр. онда, кад би трговац изменио накнадно своје трговачке књиге, које имају карактер исправе. Кад би се захтевало, да извршилац није сопственик, изашло би, да је немогуће прављење лажне исправе од сопствене исправе. (6) Кривично дело у питању неће наравно постојати, ако је онај, који је исправу проиначио, имао права на то. Ово ираво припада ономе, који има право располагања исправом. По ово право не постоји, као што је речено (5) самим тим, што јо неко соиственик или држалац исправе 2 ), већ је потребно, да измена не стоји у сукобу са нечијим правом у коме би случају био потребан и пристанак овог лица. Тако трговац нема право да накнадно чини измене у својим трговачким књигама, које имају карактер исправе. Но не би било овог кривичног дела, кад би н. ир. А учинио измене на приватној исправи у споразуму с онима, које она интересује, или кад би оптужени чинио измено наисправи, која се у кривичном спору има употребити, а којом он једини може располагати и која је у његовој државини. У опште измене се могу чинити, био извршилац сопственик или не, ако постоји одобрење свију оних, за доказ чијих права и правних одношаја је та исправа од важности 3 ). (7) Према некима је. без вредности разликовање између прављења лажее исправе у ужем смислу и преиначавања праве исправс, јер је преиначавање праве исправе у ствари прављење лажне исправе, те је према томе разлика само у начину, на који је постала лажнаисправа 4 ). Ово је тачно, али ипак ова разлика није, као што се је видело, толико безначајна, да је оно разликовање неумесно. (НАСТАВИЋЕ ск)

П0УЧН0-ЗАБАВНИ ДЕО ПОЖРТВОВАЊЕ Пред црквом, у главној и у споредним улицама, којо су изгледале као огранци главне, месец је осветљавао силуете кровова и димњака и подругљиво посматрао свој посао. Његова светлост дражила је псе, и они лајаху са опруженим вратом и накострешеном длаком. Одједном со полако отворише једна врата, која је месец јасно освотљавао, и на њима се по-

на који ФалсиФиковане облигације гласе, пошто закон сматра као кривичну радњу и казни само прављењо и уаогребу лажне облигаци;о без обзира на то, да ли је облигациони дуг еФективан или фиктиван® в. Н. § 147, ст. 6). Уп. Ггапћ § 267 V 1 б, ВГпсИпд 2 240, На1зсћпег 2 542. -) Уп. 01зћаи8еп § 267, 29. Оррепћо? § 267, 1 1. 3 ) Тако Оррепћп/' § 267 , 1 1. 4 ) Тако ВтсИпд 2 230, (в. и ргапћ § 267 V 1).

јави нечија глава, окрете се десно и лево да види нема ли кога и одмах је нестаде. Прођоше неколико секунада, па се онда отворише цела врата и један младић протрча у неосветљени део улђце. Кроз отворепа врата видела се јодна приземна зграда са мрачним тремом. Један човек и једна жена стајали су на трему и тихо разговарали. Човек је био висок и витак. На себи је имао сељачко одело и округао шешир, али тако натучен на очи, да га ни у срод дана не би познали. Али се по његовом кретању одмах могло видети, да је млад и да му сељачко одело не личи. И ма да је то било у вроме кад се није смело ићи без оружја, ипак је он имао и сувише ратнички изглед са своја два ппштоља за иојасом. Жена је била седа и носила је лампицу, чију је слабу светлост заклањала својим коштуњавим рукама. Један мршави нас оњуши човека, али га стара удари ногом, и он скичући одјурп. Стара се приближи човеку и нрошапута: »Дакле, г. граФ је баш решио да нутујс ? <( — Да, добра старице, морам. — Зашто морате ? — Зато, што ја немам права да излажем опасности тебе и твог сина... Ја дрхтим, кад помислим каква је опасност за вас моје присуство. — Ех! „Плави" 1 ) се ваљда неће тако брзо вратити. — Ко зна? После кратког ћутања, старица прогунђа: — Ах, та проклета месечина, види се као у по дана. Па затим. обоје ућуташе и ослушкиваху. Село је спавало, са навученим риглама, посло тако страховитог дана. Од подне, па до мрклог мрака звонило је на узбуну. Дебели срески комесар, са уздигнутом перјаницом, беше дошао по народби одбора за јавну безбедиост. За собом је водио толико војника, да би човек пре помислио да има племениту намеру да истера са земљишта републиканског једап одред аустриске војске, него да идо да пронађе граФа Адемара де Во, аристократу од угледа, изасланика граФа од Артоа, господину де Фроте. По рапорту шпијуна знало се да је скоро дошао из Бнглеске, под изговором породичних послова, а у ствари да донесе важне извоштаје генералу католичке и краљевске војске у Нормандији. Знали су да ћс бити доброг шићара. Сумњали су да се сакрио у некој кућици у селу. Одмах је мобилизована јодна чета 45. полубрпгадо, јодан батаљон народно гарде и читава хорда бесних јакобинера. Већина њих били су познати као рђави људи. Сељаци су морали да се показују прома њима љубазни, док су им они претурали п пљачкали ствари од подрума до тавана, да се уверо да бегунац није ту. Цело је село иреживело страшне часове и сви су били сретни кад су ове патриоте отитиле. Сви су сумњали да се сакрио код овоје старе дади.ље Бригите, ') Војници републикански. 11р.