Полицијски гласник

ВРОЈ 8.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 63

јући по § 4. а полиц. уредбе става првог и другог као полициске власти. У другом случају (§ 391. в. кривич. зак. и § 4. а став пвти полиц. уредбе) надзор се не досуђује уз другу казну, него се под овај стављају лица админиотративним путем. Према овоме, даклс став иети § 4. а полиц. уредбе увек замишља надзор одвојено од друге казнс и речима: »осуђеног крадљивца за учињену просту крађу", цамо опредољује лица, прома којима се надзор може административним путем применити. На тај начин, кад год ошлтински суд досуђује надзор, оном истом пресудом, којом изричо и казну за крађу (§ 320. б. кр. зак.), минимална је казна четири месеца (§ "220. а.), а кад надзор изриче са одбором, онда је максимална казна три месеца. Као што се из овога види. између једне и друге врсте надзора разлика је огромна. Она је у осталом тако очигледна и 110 томе, што се и надлежност власти за разматрање осуда дели. Тако, за случајеве, кад суд надзор досуди по § 320. б. онда је за оцену те пресуде надлежан првостепени суд, а кад се надзор одреди по § 4. а полиц. уредбе, онда је надлежна надзорна власт за разматрања решења. Према овомс, ошнтински суд и може и треба да питање о надзору расправи истом пресудом, којом изричо и главиу казну за крађу. III Деловођа општине житно - иоточке, пита: в Моли се уредпиштво да изволи што пре објаснити: Може ли суд општ. издати уверење по чл. 5. тач. 6. зак. о таксама жени, коју је муж одбацијо тј. тера је од себе, а које јој је потребно због таксе за брачну парницу нротиву мужа јој, кад исти муж јој има евога оца и имање је разуме се очево а он тј. мујк јој је непунолетан. Ово ми је веома потребно, јер таквпх случајева има доволлш у мојој општини, па да би им могао према закону дати задовељења". — На ово питање одговарамо: Кад муж отера жену од себе, и она буде тражила прописно мирење преко надлежног свештеника, па то буде без успеха, онда јој суд може и мора издати уверење о сиромаштини, ако она нема свога имања или прихода, на који би плаћала преко 5 дин. непосредног пореза без приреза и пореза на личност. У овом случају имање мужевљево и љегов порез, као и његов одношај према његовој задрузи, не узима се никако у обзир. нити има каква утицаја на само издавањо уверења. IV Деловођа општине осладићске пита: „У § 435. граћ. суд. пост. јасно се каже, да деобници имају право изабрати

за изабрани суд по једног судију, а сви председника. На случај ако се у овом не сложе бира надлежна власт. Но истим § није казато ко бира деловођу за избр. суд, пошто то треба да буде по правилу. У мојој околини практикују, те деловођу у овом случају узима сам председник избр. суда. Ја по овоме налазим, да деловођу треба да бира цео избр. суд. Зато учтиво молим уредништво, да што скорије у својем листу изволи по овоме дати своје мишљење". — На ово питање одговарамо: Закон није регулисао : ко бира деловођу избраног суда, кад је овај потребан. Ако би се ово питање расправљало аналого §§ 21. закона о устројству првостепених судова, онда би право избора деловође припадало председнику избраног суда. Али. како је избрани суд изузетак од редовне установе судова, икако бн увек бнла искључена свака једностраност кад деловођу бира цоо избрани суд. то је боље да се тако редовно и ради, у толико пре, што овакав рад не би био противан ни једном законском пропису.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Председник и благајник могу на основу чл. 157. тач. 4. зак. о општинама бити кажњени само онда, ако се несумњиво утврди, да на крају сваког месеца нису редовно предавали школској благајни одговарајућу дванаестину, по сразмери покупљених општинских прихода или приреза, за издржавање школе по школском буџету. Услод извештаја школе С.... од 1. новембра 1911. год. № 218. да јој је по буџету, који је за 1911. износио 8840-40 дин., до 1. новембра исте године предато само 2182 дип. школског приреза, узети су на одговор Велимир А., председиик и Живојин К,, благајник општине с...., због тога, што школи нису предавали уредно школски прирез. На свом саслушању председник је изјавио, да школи уредно даје но '/ 12 на име школског приреза од покупљених онштинских прихода, и до сада јој је предао 2185 дин. Што је на дугу остала још толика сума, разлог је, вели, тај, што се још из ранијих година води и појављује нека разлика између школског и општинског буџеха. Ово исто нзјавио је и благајник додајући још и то, да се школи нијо могло више дати с тога, што се није могло више ни наплатити. Надзорна власт нашла је, да су председник и благајник овим својим постунком створили с.би кривицу из чл. 157. тач. 4. зак. о општннама, па их је, на основу чл. 167о. истог закона, решењем о.д 14. новембра 1911. године № 28417. казнила са ио 50 дин.

По изјављеној жалби, III Одсек Државног Савета нашао је, да решење надзорне власти не одговара закону с тога, што ничим није утврђено, да жалитељи нису предавали школској благајни редовно по одговарајућу 1 / 1г (дванаестину) школског приреза но сразмери покупљених општннских прихода или приреза за издржавање школе по школском буџету, те се према томе не може узетн, да су се огрешили о пропис тач. 4. чл. 157. зак. о општинама, према чему нису ни могли бити кажњени по ном. законском пропису. С тога је, на основу чл. 170. зак. о ошитинама, решио, да се решење надзорне власти поништи. Одлука од 5. децембра 1911. годнне № 11214. Када се избори општинских часника врше после општих општинских избора, председнике и чланове бирачких одбора бира општински одбор из своје средине. Миладин Д., из М...., изјавио је жалбу Државном Савету противу избора кмета села М...., који је извршен 1. новембра 1911. године, због ових неправилности: 1., што је збору за овај избор председавао Обрад Л., који јс неписмен; 2., што је гласање вршено по азбучном списку за 1912. год.; 3., што је записник и остала изборна акта пиСао председник општинског суда; 4., игго су иа биралиште иуштана многа бесправна лаца; и 5.. што је у опште цела прииремна радња противна закону. Трећи Одсек Државног Савета нашао је, да овај избор не може остати у снази нз ових разлога: 1., што је председннк бирачког одбора био Обрад Л., који је, према поднетом уверењу суда општине м...., од 21. иовсмбра 1911. године № 3017., неписмен, а то је противно чл. 52.а у вези са чл. 105. закона о општинама; 2., што бирачки одбор није био састављен према пропису чл. 52.г истог закона; и 3., што гласање није вршено по азбучком спиоку за 1911. год. који важи све до свршетка ове године, него по списку који ће важити тек од 1. јануара 1912. год. а тиме је повређен пропис чл, 22, и 27. 1). зак. о општ. С тога је, на основу чл. 170. зак. о општинама, решио, да се овај избор поништи. Одлука од 10. децембра 1911. године № 11291.

Надзорна власт пре но што се, по изјављеној жалби, упусти у расматрање зборске одлуке, дужна је претходно уверити се о томе, да ли је жалилац на збору гласао, пошто жалбе противу зборске радње могу подносити само они, који су на збору гласали. Збор сељака села С...., на дан 6. септембра 1911. год. а на молбу Ђорђа И.,