Полицијски гласник

СТРАНА 62.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 8.

монија, ево ја седам, где је моја чаша (он је испи на један гутљај) ђаволски сам жедан, грдо ми је пупо прашине. Једиако говороћи г. Бел-Роз испи још једну чашу, затим обрисав марамом чело он се лактовима маслони на сто и узе нски тајанствени изглед који нас поче узнемиравати. »— Да, драги пријатељн, сутра ћемо се огледати. Знате ли ви, окрете се ФанФану, који је био тако исто узнемирен, да имате једног страшног противника, једног од најбољих бораца у Француској, он би тукао и Св. Тзорђа. — Тукао би и св. Ђорђа! нонојш ФанФан пеким побожним гласом а гледајући у мене. Да, да, туче и св. Ђорђа, али и то није све, морам да вас известим да има врло несрећну руку. — И ја тако исто рече Фанфав. — Шта и ви тако исто ? — Да, ја тако мислим, јер док сам био код мога мајстора није прошао дан да не разбијем по штогод па ма то био и тањир. — Није то, мој младиКу, рече Бел-Роз; да има несрећну руку каже се за човека који се не може тући а да не убије свога противника. „Објашњење је било врло јасно, ФанФан дркташе сав, по челу му избише крупне грашке зноја, а његови румени шегртски образи почеше бивати час црни час бледи; лице му се отомбољи те изгледаше жалостивно, нешто га гушаше и он уздахну тешко. „Дивота! повика Бел-Роз узимајући га за руку: ја волим људе који се не боје... Је л' те да се ви не бојите?... Затим лупајући о сто: дечко, још једну Флашу истога, запамти добро... овај господин части... Устаните један час, пријатељу... браните се... но, устаните понова... пружите руку... превите је... убришите се, тако, одлично, одлично, изврсно! За све ово време г. Бел-Лоз празнијаше чашу. Тако ми вере начинићу од вас нравог борца. Знате ли да имате одличан став; ви би руковали изврсно оружјем; колико је њих што имају такво подобности! Грдна штета што то нисте раније запазили! Али, не, то је немогућно, ви сте учили борење? — А, не, кунем вам се да нисам. — Признајте да сте се тукли. — Никад. — Не вреди скромност, чему служи што прикривате своју вредност? Ја не видим од тога користи. — И ја тврдим, умешам се тада и ја, да он никад мач није узео у руку. — Пошто господпн то тврдн онда се и ја слажем, али слушајте, ви сто обојица обешењаци, не можете ми подвалити, исповедите ми истину; не бојите се ваљда да ћу вас издати? Нисам ли ја ваш пријатељ. Ако немате поверења у мени у толико пре треба да се уклоним. Збогом, господо! рече Бел-Роз љутито и пођо ка вратима као да би изашао. »— Ах, господине Бел-Розе, не остављајте нас, повика ФанФан. Питајте Кадета да ли сам вас ја слагао, ја сам по занимању пекар; зар је моја кривица што имам подобности? Ја сам радио оклагијом, али... — Ја сам много сумњао, рече Бел-Роз, да сте радили што друго. Ја волим искреност, искреностје најглавнија војничка врлина, а ви је имате. Са њом

се далеко тера н сигуран сам да ћете бити изврсан војник. Него, сад настрану то... дечко, Флашу вина... пошто се ви нисте тукли... нека ме ђаво однесе ако верујем у то... све једно, сматрам за срећу да помогнем младости; ја ћу вам показати један ударац, један једини (ФанФан разрогачи очи). Само, ви ћете ми обећати тврдо да га нећете показати никоме. — Заклињем се, рече Фанфан. Добро, ви ћете бити првн коме ћу новерити моју тајну. Ја вас волим! Један ударац коме се не противстаје, ударац, који сам чувао само за оебе. Свеједно, сутра кад се сване ноказаћу вам га. „Од овог тренутка ФанФан се мало охрабри и изгуби се у захваљивању г. Бел-Розу, кога сматраше за спасиоца. Исписмо још по неколико наискап чаша усред захваљивања сједне и одбијања с друге стране, на и г. Бел-Роз правећи се да је одоцнпо, опрости с нама, али видело се одмах да нас познаје. Пре но што оде ноказа нам место где можемо ноћити. — Кажите ГриФону, рече он, у улици Мортелери, да сам ја вас послао, спавајте мирно и све ће бити добро. Фанфан плати трошак, а Бел-Роз додаде: до виђења! доћи ћу да вас пробудим. »Одемо ГриФОну, који нам даде преноћиште, али ФанФан не могаше ока склопити: може бити да је био нестрпљив да дозна мариФетлук који му јо Бел-Роз обећао показати, а може бити што је био уплашен. „У празорје кључ со у брави обрте, неко уђе, познадосмо г. Бол-Роза. До ђавола! ови још спавају, повика он. За тренутак били смо на ногама. Кад смо били готови он за часак изађе са ФанФаном и мало после вратише се обојица — Хајдмо, рече Бел-Роз, само без глупости! Ви немате шта да радите, ^иа1;ге ћапс!е, и он ће се сам набосхи. »II норед свега тога видело се по Фанфану да не иде на свадбу,а кад смо дошли на место био је више мртав нсго жив. Наш противник са својим девером беше већ дошао. — Прво, да се наместите, рече Бел-Роз, узимајући мачеве које ми је био дао; затим прегледајући оштрице: добри су, ниједан неће више од шсст палаца ући у трбух противников. Деде, држите. г. Фанфане, настави он пружајући мачеве. »ФанФан се устезаше, али на други позив он ухвати држак, но тако лабаво да му мач иепаде. — Није то ништа, рече Бел-Роз дижући мач и додаде га ФанФану пошто га намести наспрам његовог противника. Дакле, пазито! да видимо који ће нанизати пасуљ. (наставиће св)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине таковске, актом својим Бр. 1852, пита: „Извесно лицо, писменим актом, тражило је код ово-општинског суда за-

брану на иокретност његовог дужника М. М. из Такова, за обезбеду 100 дин. дуга, по у законој Форми изданој исправи. Суд је забрану одобрио и изврши.о. Таксу је наплатио из ТБр. 373. и 376. Мођутим, многи општинскм судови у овом срезу, неједпако у даним приликама наплаћују таксу, тако: једни наплаћују таксу из ТБр. 333. и 373. други опет таксу из ТБр. 334., 373. и 376. Да би се постигла једнакост у наплати таксе при тражењу забрана, моли се уредништво да објасни: која се такса у даним приликама наплатити има?" — На ово питање одговарамо : Правилно ради тај суд, што по забранама наплаћује само таксу из тачака: 373. и 376. закона о таксама. Према овоме греш они судови, који уз ово наплаћују и таксу из тачке 333. и 334 , јер је тачком 373. обухваћено и рошење, које се мора допети и такса из т. 333. Да је законодавац одредио само таксу из т. 373. и 376. а да никако није мислио па наплату и оделите таксе из бр. 334., јасно се види по томе, што је он подигао таксу на 1 динар боз обзира на вредност потраживања, а то већ не би чинио да је помишљао и па наплату које оделите таксе. Потврду за ово гледиште налазимо и у тачци 138. ставу трећем, који се односи на забране код првостепоних судова, и који условљава посебну таксу за решење тек у том случају, ако се издаје више од три решења, а иначе узима као довољну таксу само ону, која је за забрану условљена. Што се тиче таксс из т^бр. 335. она ће се увек наплаћивати, кад прилог не буде у своје вроме оптерећен таксом и подлежи у опште овај. Кад забрана није тражена по извршним пресудама, па поверилац правдајући забрану подигне тужбу за дуг, онда долази и такса из т. бр. 359. и 360. II Суд општине ошљанске, актом својим Бр. 304, пита: »Моли се уредништво да изволе објаснити у идућем броју „Полицијског Гласника", да ли може суд приликом осуђивања кривца због крађе, по трећој части крив. закоиа, одмах једном пресудом осудити га на полицискн падзор, и колико има право да му исти одмери, јер се налази један овакав случај ксјд овог суда? с( — На ово питање одговарамо: Полициски надзор као казна (§ 12. крив. закона) досуђује се на два начина — или уз какву другу осуду за случајеве из § 320. б. крив. закона, или независно од других казна по § 391. в. крив. закона, или но § 4. а полицијске уредбе става петог. У првом случају (§ 320. б.) надзор не може бити мањи од четири месеца, па било да казну изричу среске или окружне власти, било општински судови, дејству-