Полицијски гласник

СТРАНА 68.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 9.

рече му Вел-Роз затварајући му уста руком, то је бидо кад сам ја још био војник. Ја сам мирно седео пред стражаром одмарајући се на једној софи , кад Црнац, који ми јо носио пушку... Добро је да знате да у кодонијама сваки војник има своје робље: роба и робињу, то је отприлике као овде слугу и слушкињу. На страну то што их употребљават.© на све што ви хоћете, него пад њима имате право живота и смрти, а то ће реКи да их можете поубијати као што се убија муха... Дакле ја бејах на стражи, као што вам рекох мало час, -Црнац ношаше моју пушку... „Тек што г. Вел-Роз беше изговорио ове речи а у салу уђе један војник у нарадном оделу и даде г. Вел-Розу писмо које овај журно отвори. — од министра марине, рече он, г, Сартон ми пише да због службе треба да идом у Суринам. Ето ти сад, иди у Суринам! додаде он окрећући се мени и ФанФану, а то је баш неприлика, нисам мислио да вас тако брзо оставим, али, како се оно каже?... ко рачуна без крчмара два пута рачуна; у осталом свеједно. И Г. Вед-Роз дохватив чашу десном руком лупну неколико пута о сто и док се други гости искрадаху вешто један по један, дође једна келнерица: рачун и зовите газду, рече јој он. Газда дође с рачуном. — Чудновато, како је порастао, примети Бел-Роз, сто деведесет ливри, дванаест суа и шест пара! Е, г. Нивете, ви овај пут баш хоћсте да нас одерете живе ? Ево, на пример, једне ствари коју вам не признајем: четири лимуна двадесет четири суа, а било их је само три, то је прва погрешка. Бога ми, чича Нивете, ја се више не чудим што се ви богатите. Седам ка®а, то је лепо, али боље је проверити: ми смо их имали само шест. Сигуран сам да ћу наћи још коју грешку... Шпаргле, осамнаест ливри: то је скупо. — У априлу? рече г. Нивет, то је прво зрно! ■— Имате право, наставимо: млад грашак, рибе, априлска риба није скупа као друге; да видимо јагоде двадесет четири ливре !.... нема се шта рећи... што со тиче вина то је разумљиво. Сад да видимо збир... нулу пишем један задржавам... збирје тачан... двадес т суа су отпала, затим шест пара, остајо свега сто деведесет ливри. Пристајте ли да ја јамчим за ту суму, чича Нивет? — Ох, рече гостионичар, јуче да, данас не... на копну колико год хоћоте вересије, али кад сутра пођоте куд да вас тражим? у Суринам? Нек ђаво хвата муштерије из преко мора! 'Голико имате да платите ако хоћете лепо, иначе нећете изаћи одавде док то не учините; у осталом зваћу позорника па ћемо видети.., »Г. Пивет изађе по изгледу врло љут. „Право је да га задовољимо рече ВелРоз, али сетих со и што, у тешкој болести јак лек. Вез сумње да и ви као и ја не волите да вас због рачуна воде у полицију... Краљ даје сто долара свакоме ко се упише; ви сте двојица, то је двеста долара... нотиишито ваш пристанак, отрчаћу да узмем паре и вратићу се да вас ослободим. Шта велнте на то? II ја и ФанФан ћутасмо. Шта ви се предоми-

шљате? Ја сам имао боље мишљење о вама, ја који би н у ватру п у воду.... а носле, уиисујући со ви не чините баш тако рђав пазар... Ех, кад би ја имао ваше годипе а знао ово што знам!.. кад је човек млад лако м,у је... него, дете, настави он подносећи нам хартију, ово је тренутак да направите наро, потпишите се само ту при дну. „Наваљивања г. Бел-Роза била су тако журна а ми смо се с разлогом плашили позорника, те нотпнсасмо. — Нек је са срећом! узвикну он, а сад ја пдем да наплатим; ако не хтеднете имате увек времена да одустанете, само ако вратите паре, али неће доћи дотле... Стрпљења, пријатељи, вратићу се одмах. (наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињона су нам ова питања: I Суд општине губеревачке, у срезу космајском, актом својим Бр. 236, пита: „Пресудом овог суда Бр. 112, осуђено јо извесно лице за дела: из чл. 8. нод в закона о воћарству у вези § 391. крив. закона са 60 динара новчане казне и 10 дана затвора, као и на нлаћање осталих крив. трошкова, што је једном овдашњемграђанину поништило једно орахово дрво, па потом исто однело — украдо и корист од истог прибавидо. На жалбу осуђеног, власт среза космајског, решењем Бр. 3095 т. г. поништила је речену пресуду са разлога: в што је суд погрешно осудио жалиоца на новчану казну и на казну затвора, јер за дела у стицају, суд не може изрећи две казне, већ само једну — § 323 крив. закона итд. а Када је окривљени предњом недозвољеном радњом извршио стицајна дела и то: дело из чл. 8. под в зак. о воћарству, за које се суди као по нарочито опецијалном закону — по коме је разматрајућа власт полицијска, (чл. 9. пом. закона), а истовремено и дело из § 391. крив. закона ■—• за које је разматрајућа власт првостепени суд § 15. и 16. полиц. уредбе), онда је суд скромног мишљења: 1.) Да се зе дело из чл. 8. под в пом. закона мора изриком првенствено одмерити новчана казна, па ако не би могао кривац платити 1 / 3 свог имања, тада је реч о замени затвора; и 2.) За дело из § 391. кривич. закона искључиво се мора донети само казна затвора, а никако се но може замењивати новчано, пошто је прљаве природе. Према наведеном, када се за ова стицајна дела има судити, ие може се за оба овести у једну казну по наређењу § 323. крив. закона, већ за свако дело за со и казну одмерити, али обзирући се на одредбе §§ 311, и 313. крив. закона. Па зато се моли уредништво за обавештење: 1. Како со овај суд у оваком конкретном случају има управљати као п то:

2. Да ли је полиц. власт надлежна за разматрање поред дела из чл. 8. под в зак. о воћарству и за дело из § 391. крив. закона, као што јо већ једном расматрала; л 3. Да ли су изнете нримедбе нолпц. власти среза космајског Бр. 3095, на законској основи за наведена дела? с< — На ово питање одговарамо: Како се из лрсдње представке видн, осуђени није одсекао орах само у тој намери да га уништи и нанесе тужиоцу штету, него му је главна намера била да орах себи присвоји. Кад овако стоји ствар, онда со сам акт сече ораха јавља само као неизбежно средство да се изврши незаконито присвајање. Према овоме, овде со квалификација дела не може ни изводити само с обзиром на тај Факат, што јо осуђени прво одсекао орах, него се мора тражити његова крајња намера. А његова је крајња и једина намера, како се из представљене радње види, бида незаконито приствајање туђе ствари, дакле крађа ораха. На тај начин овде не стоје два засебна кривична дела, него само дело крађе. Једва ако би се могао извести идеални стицај, који се ипак не би казнио засебно, него би само могао послужити као разлог за нримону строже казне у границама максималне казне, одређене за саму крађу. Према овоме, нпје требало ни казнити кривца за два дела, него само за дело крађе, ако је по вредности ове падлежан општински суд, и пород казно осудитн га и на накнаду штете. У овом случају за расматрање пресуде био би надлежан првостепени суд, а не начелник срески. Овако, пак, како јо суд урадио, надлежност је била пребачена на среску вдаст, јер кад год је пресуда наслоњена норед казненог и на који специјалан закон, онда надлежност прелази на надзорну власт. Како је, међутим, поништајем пресуде цеда ствар враћена у првобитно стање, то суду сада ништа не смета, да нову пресулу паслопи само на § 391. кр. закона, на ће се, по жалби осуђеног, чути и мишљење првостепсног суда. II Суд онштине камендолске, актом својим Бр. 184, пита: »Овоме суду престала су два лица који су житољи овс општине, и тражила да им суд утврди поравнање о продаји и куповини непокрстног имања, као надлежан 110 § 6. грађ. суд. поступка, а у смислу §§ 144., 145. и 146. истог закона, како би им ово поравнање служило као сигурност место тапијо, иошто нродавац нема довољно земље, коллко се тражи § 471. грађ, суд. поступка, да свога купца осигура т. ј. да му изда тапију на продату зомљу. Па пошто је овоме суду доста нејасно: сме ли ово поравнање оверити ио § 146. грађ. суд. поступка, као надлежан