Полицијски гласник

СТРАНА 76.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 10.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ ЖЕМОАРИ

(нАСТАВАк) »Г. Бел-Роз изиђе, али со готово одмах врати. — Забрана је дигнута; сад, рече нам, слободно нам је изаћи или остати.. али ви нисте још видели госпођу БелРоз, хоћу да вас упознам с њом, то је жена! и коса јој је паметна. ,)Г. Бел-Роз нас доведе својој кући; стаи му не бошс баш особит: две собе у позадини једне кућо доста скромног изгледа, близу Марионовог Лука. Госпођа Бел-Роз беше у ложпици 1 ), у дну друге собе, заваљоне главе на гомили јастука. Близу њеног кревета беху две штаке а недалеко одатле иоћни сто и на њемупљуваоница, једна табакера од шкољке, јсдан бокал и једна боца ракије. Госпођа Бел-Роз могла је имати четрдесет пет до педесет година; беше аљкаво обучена, на коси је имала машну а обукла неку реклу са чипкама. Лице јој изгледаше добро. У тренутку кад се ми појависмо она се јако закашља. — Станите док она сврши, рече иам Бел-Роз. Најзад кашаљ преста. Можеш ли говорити дико моја? пита је Бел-Роз. — Да, маче моје, одговори она. — Б, добро! учини ми љубав те кажи овој господи како се зарађује у кодонијама. — Грдио, г. Бол-Розе, грдно! па какве се прилике налазе тамо за брак! Какве прилике ! Особите, г. Бел-Розе, особит Најсиротнија наследннца има мплионе грошева. — Какав се живот тамо проводи ? — Тих и миран живот, г. БелРозе. »Чусте ли ? рече муж; ја јој нисам рекао да тако говори. „Комеидија беше свршена. Г. Бол-Роз нам ради окрепљења понуди по чашу рума, 11 исписмо их са његовом женом у њено здравље, а она пи нама за срећна нута. — Јер ја, додаде она, мислим да су ова господа од наших. Драги пријатељу, рече она ФанФаиу, ви имате лице баш какво ре у тим земљама тражи, висока плећа, широке груди, ного као моловано, нос као у Бурбоиа, затим окрећући со мени: и ви такође. Ви сте праве ђиде! — Да, ђиде, који неће ићи пешице, прихвати Бел-Роз; господин је то јутрос доказао. — А, господин је доказао? ја му честитам; приђите, драги мој, да вас пољубпм, ја волим младе људе, тоје моја страст. Ти ниси, љубоморан Бел-Розе? је л'? — Љубоморан! због чега? Господин је се држао као Бајар 2 ), о томе ћу ја већ извостити команду, пуковник ћо знати то; због тога се одмах авансује, каплар најмање, ако не буде и официр... Кад будете имали сполете ви ћете се, разуме се, погордити! „ФанФан се не осећаше баш весео, а ја знајући да нећу од њега бити мање храбар рекох у себи: Ако он напредује нећу ни ја изостати. Били смо обојица доста задовољни. — Треба да вам скре-

Преграда у соби где стоје кревети. Пр. 2 ) Славни Француски ратник. Пр.

нем пажњу на једну ствар, речо наш рекрутач: зато шго ћете бити иарочито препорЈчени немогућно је да не имаднете загшдљиваца, свуда има неваљалих људи, и у војсци као и на другом месту... али, памтите, ако вам што треба ја сам ту да вас помогнем... кога ја узмем под заштиту... него, доста о томе... пишите али — како? рече ФанФан. Зар ви нећете поћи с нама? — Не, одговори Бел-Роз, на моју велику жалост; потребан сам министру још, али ћу вас стићи у Бресту. Сутра у осам сати ја вас чекам овде, никако доцније; данас не могу више остати с вама, треба служба да се врши; дакле, сутра. „Опростисмо се са госпођом Бсл-Роз, која и мене загрли. Сутра дан ми дотрчасмо у седам и по сати, разбудише нас ГриФонове стенице. — Живоли људи који су тачни ! узвикну Бел-Роз кад пас виде; ја сам такав исти. Затим направив сс важан рече: данас сте још слободни можете ићи да кажете збогом пријатељима познаницима ако их иматс. Ево вам путне исправе, по њој ћето имати три суа на миљу, стан, огров и осветљење. Можете ићи куд вам је воља али ако вас сутра у вечо нађу у Паризу, жандармска коњица ^ће вас одвести на ваше опредељење. „Овапротња одузе и ноге и руко ФанФану, а и мени такође. Али, вино је било наточено, ваљало га је пити: ми узесмо наш део. Пошли смо кејом од Париза ка Бресту и, поред иликова које смо имали на табанима, прелазили смо десет миља на дан. Најзад стигосмо, хиљаду нута кунући Бел-Роза. Месец дана доцније ми се укрцасмо, а десет година послеједва сам постао каплар, а Фанфан поста платежан. Он је умро у експедицији са Леклерком Ј ), умро је у Сен-Домингу од р1ап-а 2 ); он јо заиста био храбар човек. Што се тиче мено ја сам још јак, стомак здрав и да није ових ноуредности био бих сигуран да ћу надживети све. Ја сам доиста имао непријатности у животу, пребациван сам из колонијо у колонију, носио сам свуда свој крст, али нисам стекао богаство; своједно, деца радости не пропадају, јер и кад се нема више има се још". Тако говораше поднаредник ДиФаји ударајући се по џеповима свога изношенога одела и дижући свој прсник да нам покаже кожњи појас који бректаше од пуноће. ,,Има овде још за омастити брке, а Индиска Компанија ми дугује још један остатак. — Тек, вама је добро чича ДиФаји, рече Комесар. — Врло добро, одговори цоднаредник. — Да, врло добро, помислим и обећавах себи да се користим овим што сам случајно сазнао. Осамнаеста глава. Једнако „рекрутујући® чича ДиФаји је пио готово уза сваку реч; био је мишљења да речи бољо теку кад су поквашене; он их је додуше могао квасити и водом, али је се бојао воде од кад је, вели, пао у море, а то му се десило 1789. године. И тако, пијући и причајући напи

г ) Француски генерал. Пр. 2 ) Кожна болест. Пр.

со неопажеио. Најзад дође тренутак кад се није могао изражавати: уједе га, како се каже, пчела за језик. Тада комесар и наредник намиедише да се уклоне. Остасмо ја и Дифаји сами; он заспа, клону на сто, и отаде хркати, а ја се пустим у размишљања. Три сата прођошо. а ои се не беше нспавао. Кад се разбуди веома се пзненади видећн некога крај себе; испрва ме је иримећпзао као кроз маглу која му није дозвољавала да разликује моје црте; полако па се магла растури и он мо познаде; то је све што је могао. Устаде посрћући; донесе сам једно лонче црне каФе, сипа у каФу солир соли, и ову течност испи на мале гутљајо; пошто је опасао сабљетину оп ми се обисну о руку вукући ме вратима: био је као вињага која се припија уз брест. „Ти ћеш ме роморкирати (воднти), рече он, а ја ћу те управљати. Видиш ли ветроказ ? шта каже он са својим рукама у ваздуху? Он каже да Дифаји има изнутра ветар бољи од свнх других. Дифаји, сто му богова! лађа од триста тона најмање. ТТе буни се Днфаји, но губи правац". У исто време не пуштајући ме испод руке он скиде свој двороги шешир, иатаче га па прст и стаде га окретати. „Ево моје бусоле! гледајте! Рог до кокарде показује ми правац предгорје ми је улица Прешер; напред, марш! сс командова Дифаји и ми заједно пођосмо у доњу варош, пошто он кицошки намести шешир. ДиФаји ми је био обећао један савет, али не беше у стању да ми га да; желео сам баш због тога да се истрезни, а за несрећу свеж ваздух и кретање нроизведоше на њему сасвим супротно дејство. Кад смо дошли у главну улицу морали смо свраћати у онс силне ка®анице које су биле пуне војника; у свима смо се бавили више мање дуго и ако сам се ја старао да та бављења што је могућно више скратим; свака каФаница била је, по казивању Дифаи-а, по једап неизбежан одмор, али свако одмарање увећавало му је бреме које је једва носио. — Пијан сам као један нитков, јер се само ниткови напијају, па опет .ја нисам нптков, је ли тако пријатељу? говораше ми он испрекидано. Двадесет пута сам помишљао да га напустим, али се помислим да би ми трезан могао бити заштитник; сећао сам се његове пуне кесе и опажао сам да он има и других извора сем поднаредничке плате. Дошав према цркви, на тргу Алтон натера га ђаво да очисти ципеле. — Само фино ,- добићеш динар, рече он мећући ногу на клупицу. — Довољно, господин-офпциру, прихвати чистач. У том тренутку ДиФаји изгуби равнотежу, помислих пашће и приближпм се да га придржим. — „Е, земљаче, не бој се, лађа мора да се љуља, али ја имам мрнарску ногу". Међутим четка у руци чистачевој даваше његовој обући нов сјај и кад би чишћењо готово ДиФаји рече: „е баш добро," и у исто време пружи чистачу марјаш као награду — Да не мислите тим да мс обогатите, поднаредниче? Чнни ми се он одговара... пази да ти не дам ципелу;.. ДиФаји направи покрет, али