Полицијски гласник

БРОЈ 11.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 18. МАРТА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„полицијски гласник" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. претпј1ата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. за иностранство : годишње 24, полугодишње 12 динарау злату. поједини бројеви „ полицијског гласника " не продају се. рукописи се не враћају

СТРУЧНИ ДЕО

ПОЈМУ ИСПРАВЕ У КРИВИЧНОМ ПРАВУ

ДР. ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

3. Тестаменту и у оиште иисмену о о иоследњој вољи (т. 4). 4. Меници и облигацији ио закону иуноважној (тал. 5). а) Да ли је меница пуноважна, има со ценити по одредбама трговачког законика. Тако у т. 5 § 80 трг. зак. захтева ое за вучену меницу, да има и потпис издаваоца. Ако овога нема, меница је без икакве важности, не може дакле у општо служити за доказ обвезе, то неће постојати ФалсиФиковање нити из § 147 нити из § 148 т. 5. к. з. 1 ]. Међутим у трг. зак. се но захтева, да акцелтант сам напишо „примам® или »признајем®, те према томе не би било ФалсиФиковање, кад би ко други ставио ове речи 2 ). Но кад менпца није пуноважна, онаипак може бити исправа, т.ј. место моничне обвезе може заснивати грађанску обвезу. Ако би тахгва меница била лажна, постајало,би наравно ФалсиФиковање из § 147, а не из | 138 т. 5. Тако кад је на моници акцептант земљоделац, он је према § 78 трг. закона само грађански обвезан, те би, ако би та меница била лажна, постојало ФалсиФиковање из § 147 к. з. 3 ).

*) Тако К. С. (1888., Бр. 1766 и о. о. 1888 Бр. 2032, в. Н. § 148 от. 3). 2 ) Тако К. С." (1889. Бр. 7-25, в. Н. § 148, ст: 4). «Законом није, вели, за важноот меничне обвезе нарочиго условљено и то, да нрималад мора сам напиоати речи „примам" или ( ( признајем", те с тога у томе, што је оптужени отавио на меиици реч ( ( прима в виите истинитог потПиса трасатовог, не постоји дело казнимо по т. 5. § 148 к. з., јер је по закону за такво дело потребно, да ко лажпу исправу иачини или праву ареииачи и од такве употребу чини, а у овом случају иема ни лажно ни преиначене исправе". 3 , Тако К. С. (1900. Бр. 10350 и о. о. 1901. Бр. 82, в. Н. § 148, ст. 9).

б) Да ли је облигација пуноважна, има се ценити по одредбама грађ. суд. иост. (§§ 191 и 192). II Фалсификовање пасоша, служитељских књига и других подобних исправа (§ 150 к. а.). Ово је јодна привилегована врста ФалсиФиковања. 1. ГТасош је легитимациона исправа, која служи за доказ идентитета или личних одношаја. У самом њоговом појму садржи се, да је то једна јавна исправа, јор јо од доказне важности за легитимацију само јавна исправа. Пошто со у § 150 посл. а1. воли »и подобна проступљења с другим исправама 1( , то се овде имају подвести и све друге легитимационо јавно исправе, као што су војничке исправс, општинска уворења о идентитету и владању, сточни пасоши. 2. Служитељске књиге (буквари) су исправе, у којима се оверавају рад, споспобност и лични одношаји каквог слуге. Пошто се у § 150 посл. а1. вели »и подобна преступљења с другим исправама", то со овде имају иодвести и све друге јавне или приватне исправе, у којима се оверавају рад, сиособнос.т и лични одношаји слугу и у опште радника. Ту би спадали н. пр. сведоџбе, које издају служавкама при изласку из службе, али не н. пр. писмено, у коме отац изјављује, да овлашћујо свог сина, да ступи у какву службу, пошто со ту не оверавају рад, способност и лични одношаји. 3. Радња се састоји и овде у прављењу лажног или преиначењу правог пасоша итд. и у употреби истог. Кривично дело ФалсиФиковања но постоји дакле ни овде, ако нијо било употребе. Но преиначавање служитељских књига и подобних исправа оглашено је у § 342 т. 4 само за себо као самостално иступно кривично дело (§ 332 т. 4: »Дасе казни.., боћар, који у својој исправи што замрља, избрише или поквари®). 4. Што се виности тиче, довољан је умишљај. За "исти није потребна и свест, да се објекат квалиФикује као пасош и у опште као јавна легитимациона исправа, као служитољска књига и у опште као исправа, у којој се оверавају рад,

спосооност и лични одноглаЈи слугу и у опште радника. III Фалсификовање лекарских сведочанстава (§ 151 к. з.). И ово је једиа привилегирана врста ФалсиФиковања. 1. Као радња се помиње само ирављење лажне исправе, т.ј. случај, кад ко под лажним именом лекара начини сведочанство о стању здравља. Но несумњиво се има овде подвести и случај иреиначавања. праве лекарске сведоџб , јер, као што је речено, прављоње лажне исправе у ширем смислу обухвата и преиначавањо праве исираве, пошто се и онда у ствари чини лажна исправа, а сем тога било би апсурдно, да се преиначавање праве лекарско сведоџбе подведе под § 147 к. з. 2. Без значаја је, да ли је, извршилац себе самог озиачио као лекара, или је потписао ког правог лекара без овлашћења. 3. Захтева со, да јо на сведочанству потгшсан лекар или видар, но несумњиво је, да се овд ови изрази имају разумети у широм смислу, тако да се под тиме имају разумети и сва друга лица, која по јавном одобрењу ма кој'у струку лечења упражњавају, јор би било апсурдно, да се ФалсиФиковање сводоџаба ових лица подведо под § 147 к. з. 4. Боз зн&чаја је, да ли је, садржина сведоџбе тачна или не х ). Тако постојала би ова врста ФалсиФиковања и онда, кад би А ФалсиФиковао лекарску сведоџбу, у којој се вели, да је он здрав, и он је заиста здрав. 5. Без значаЈ'а је, да ли извршилац ФалсиФикуЈ'е уверење о стању свог здравља или неког другог лица. 6. Као лекарска сведоџба о стању здравља има се сматрати но само сведоџба о садашњем стању здравља, већ и сведоџба о ранијим болестима и њиховим заосталим траговима као и о изглодима, да се подлегне или на подлегне извесној болести 2 ). С обзиром на ово има

х ) Тако Ргапћ § 277 I, V. § 163 VII. Прот. Мегке1 II. II. 3 812, Ценић 525 (садржина треба дзг је неистинита, иначе нема кривичног дела). 2 ) Тако Вгп<Ипд 2 273, О^зћаизеп § 277, 1, /еа џћ § 277 II.