Полицијски гласник

СТРАНА 82.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 11.

се сматрати као оваква сведоџба и сведоџоа о издржаном пслцовању. Такође спада овде и вештачка оцена непосредно запажених чињеница, које со иа здравље односе, н. пр. вештачко мншљење о томе колико ћс вероватно трајати лечење. 7. И овдо се захтева уаотреба лажне исправе за постојање свршеног ФалеиФиковања, и то уиотреба код какве властп. 8. Што се виности тиче, потребни су: а) Умишљај. За исти није потрсбна и свест, да сс исправа квалИФикује као лекарско сведочанство. Довољна свсст код извршиоца, да писмено у иитању служи за доказ о стању његовог здравља. б) Намера. ареваре власти, т. ј. намера, да сс употребом лекарске свсдоџбе власт паведе у заблуду о издаваоцу сведоџбе, то да нешто учини или не учини. 1° Није дакло потребна памера, да се власт наведо у заблуду о с/гању здравља ког лица, јор, као што је речоно, без значаја је и за постојање овог кривичног дола, да ли је садржина лекарске сводоџбе истинита или не. 2° Не би било кривца, ако би извршилац имао намеру при употреби св_доџбе, да наведе власт у заблуду, не о издаваоцу исте, већ о нечем другом, н. пр. о њеној стародревности или о њеној великој вродности као једној роткости, јор јо ово сво боз значаја за појам ФалсиФиковања исправе'). 3° Намера проваро поетоји и онда, кад ее употребом исираве има само да подржава већ постојећа заблуда о издаваоцу. IV Фалсификовање царинских рачуна (чл. 169 цар. зак). И ово је једна иривил.егирана врста ФалсиФиковања. У чл. 169 со на име вели: в Ако би се констатовало, да је декларант нодиоо лажан или проиначен рачун, за који јо јамчио својим потписом нарачуну, да је исправан, па се докаже, да је ФалсиФикован, тада ће га царинска власт оптужити надлежном првостепоном суду за кривицу из § 147 к. з.«. V Казна. 1. За тешко фалсификова.ње прописана је робија до десет година (§ 148 к. з.). 2. За фалсификовање аасоша итд. проппсан је затвор до два м соца (§ 150 к. з.). 3. За фалсификовање лекарских сведоџаба прописан јо затвор од јодног мосеца до једне године (§ 151 к. з.). 4. За ФалсиФиковање царинских рачуна прописан је затвор од три месеца до године дана поред вакнаде царинских дажбина (чл. 169 цар. зак.), 0 ГРАБАНСТВУ - С ПОГЛЕДОМ НА ПОЗИТНВНЕ ПРОПИСЕ СРПСКИХ ЗАКОНА (НАСТЛВАК) Прописи, који важо у једној земљи, о опредељавању поданства допуњују со мођународиим уговорима. Ми имамо јодино са Аустро-Угарском уговорно стање ') Уп. Ргапћ § 267 VI 3.

по питањима прирођења грађана из јодно У ДРУ Г У државу; о томе се говори у нротоколу параФовања трговипског уговора измођу Србије н Аустро -Угарске; с иоглодом на много пгто шта, но би ли бољо било, да н тога уговорног односа нома. Нрома берлинском уговору од 26. јуна 1878. годино Аустрија јо имала да окуиира п администрира Босном п Херцеговнном. Восанцн п Хсрцоговци остали су поданици туроки, јер су то српске покрајине било под сувероношћу Турско. У смислу борлинског уговора расправљено јо. да сс иризнајо српско грађапство оним лицима из Босне и Херцеговипе, која су пре Берлинског уговора у Србији настањона; аустро-угарска влада јо пристала и Формално, да ћо та сматрати за српске држављан; када буду путовали у Босни и Херцеговини са српским путнпм исправама. — 22. септомбра 1908. године Аустрија је анектовала Босну п Херцеговину, и Босанци и Херцеговци су престалп бити турски иоданици, тс се и њихов одное у поглоду прирођења мења. По номснутом уговорпом пропмсу изме!)у Србије и Аустро-Угарско (поновљеном из ранијег трговипског уговора), аустриски или угарски држављани у Србији и српски држављани у Аустрнји или Угарској неће моћп стицати држављанство, док им не будо допуштено, да папусто грађанство својо сопствене земље, т. ј. пре ного што добију отпуст из свога поданотва. СаеЈега (ЈеаШегап^иг. Природа само ствари ствара процедуру, да онај, који хоће из аустриског или из угарског ноданства да пређе у српско, треба да претходно нздејствује од српских власти уверење, да ће бити примљен у српско поданство, када отпуст из досадањег ноданства поднесо, па да по томе на основу тога уверења издејствује отпуст из аустриског одпосно угарског грађанства и ноднесо га нашим властима ради деФннитивног пријема у српско подадство, — и обрнуто. Овим се начином отпуст даје тек онда, кад се осигура пријем у грађанство друге земље, како би со избегло, да ноко не буде поданик више држава или нп једне државе. Уверењо, да ће ноко бити примљ н у држављанство, када поднссе отпуст из свог поданства, издајо се дакле на основу уредбо од 2, маја 1844. I одине као и на основу уговорног односа са АустроУгарском, и то поданицима аустриским и угарским за свако прирођење у опште, а поданицима осталих држава за свако редовно прирођењо после содмогодишњег бављења у Србијн под заштитом стране државе, п, изузетно, за изузетно прирађањо. Интересантни еу извесни случајеви ноступања са поданицима угарским. Емпграција одговара слободи, —- а њоме се двојаке иозгоде проузрокују. Држава једна може имигриране сматрати као овојо подаиике без обзира на то, да ли су дотичиа лица, но закопнма земљс одакле долазе, изгубила своје држављанство или не; тада се може јавити дупло поданство. Даље, држава из које је емигра-

ција нзвршена можо својнм законима нарођивати, да отсутно лицо, којс за пзвесно континуелно времо но одржава нодапичко возо са својом домовпном, прсстаје бити њеиим подаником; тада се можо догодити, да нско но буде ничији поданик. По члану Б § 31. угарског закона од 1879. године, угарски држављанпн, који јо деоот година провео ван Угарске но одржавајући иодапичке всзо са Угарском, губп самнм тим истсклпм роком угарско грађанотво. Срискс власти сматраху, да су угарски поданицп, који живо досот година у Србији не одржавајући подаппчке вззо са Угарском, осталн поданици те државс п иород члапа 1 ј § 31. угарског закона од 1879. годино кад год пису добили отпуст из поданства угарског и на основу њега примљени у српско грађапство прома уговору трговипском; угарско власти налазе да је то ноправилно и наводе: по уговору између Србије и Аустро-Угарске заиста би тробао отпуст из ноданства, али тај отп^ст нијо потребан, ако је неко воћ десет година одсутан био из Угарске и тим простао бити угарски држављанин, јер Србија таквог може нрпмити без отпуста, пошто је он угарско држављанство изгубио п пошто, као о таквом, нећо о њему Угарска, да води никаква рачуна, — закључујући, да се уговор односи само на она лица, која угарскп закон још као угарске држављаие сматра. Иоводом оваквог разлагања угарских властн — које је прихваћено — када би неко показивао, да је десет година стално живсо ваи Угарске но одржавајући са њоме никаквих воза поданичких, па тражио да будс примљон у српско поданство без отпуста уредног из поданства угарског, — нашс би власти доносиле евонтуално одлуку: да је дотично лице на основу члана Б § 31. угарског закона од 1879. годино изгубило угарско грађанство, и да со према томе можо примити без обзира на уговор у орпско поданство па основу § 44. грађанског закона. Налазимо, да овдо треба учинити следоћа објашњења: По угарским законима може неко и изгубити угарско поданство сталпом одсутношћу пз своје домовине, али не може то бити бозусловно, већ ако за то времо прибави на страпи туђе поданство. Угарски грађанин можс да хода по свету десет годнна без домицила сталног и онда, изгубивши угарско поданство остао би без поданства, а његов иравни положај би био ноопредољеи. Претноставимо, да је тај стално живсо у Србији; зар би со он могао, и супротно вољи наше државне власти узстл за српског држављанина само за то, што га Угарска више но сматра за свога грађанина; не, — јер се поданство не изнуђава од државо. Што се тиче напред изложене примене члана Б § 31. угарског закона од 1879. годино од стране српских власти, примећујемо, да јо поступак неправилан, јер српско власти нису власно, да примењују законске прописе других држава, према чему оне не могу да одлучују, да је ноко лице по законима угарским изгубило своје угарско поданство; кад неко престави, да јо био угар-