Полицијски гласник

БРОЈ 11.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 83.

ски поданик, и да је то поданство изгубио, трсба га уиутити. да принссс одлуку о то.че нздану од стране угарских власти, на основу које ћс наше власти евснтуално решити, да се он прима з<ч српског грађашша не прсма члану Т ј §31. поменутог закона већ према законским прописима, који у Србији важ ', а бсз обзира и на уговор између Србијс и Аустро - Угарске, иошто примсни тога уговора иема мсста за овај случај, где није у питању угарски или аустриски поданик. Додајмо најзад, да прома томе члан Б § 31. угарсхгог закона од 1879. године нпјо противан уговору између Србије и Аустро-Угарско. Питање о надлежности власти за рошавање по предметима о грађанству појединих лица јсстс у довољној морп компликовано. Код нас те лрсдмете расправљају разне власти према облику у комо сс јављају, — а најчешће полициске цластп из простога разлога, што ове највише долазе у додир са појединцима. Кослс потребног извиђаја п прикупљања података о личности заинтересованог решење о томс, да ли је неко лице по рођењу српскн поданик, да ли је браком срВско поданство прибавило, да ли јо редовним нли изузетним нутом природпло сс, или, да ли је нутем ансксије српским подаником постало, — доноси надлсжна судска власт или еудско-административна власт, пред којом се налази на расправи дотични спорнп предмст о поданству. — Да се не би држављанства појединим лицима бозразложно спорила и да се но би чосто узалудно спорови водили, Министар војни, поводом питања о спорном поданству извесних војних обавсзника, п Министар унутрашњих дела, поводом тога што је по Устројству Централнс Државне Управс он надлежан за решавање о рсдовном примању у српско поданство [члан 27. тачка 3.), одлучили су били: да командо спорна питања о поданству појодиних лица спроводе полнцијској власти, која ће податке прикупити, па прсдмет упутити на надлежно решење Министру унутрашњих дела. Одлука Министрова добија следства, али со не може сматрати, да је том одлуком дофинитивно расправљено питањо о грађанству дотичног лица, јер оно може административним спором, као и судским путсм, несумњиво утврдити право својо грађанство супротно одлуци и посматрању Министра унутрашњих Дела: мишљсње супротно овоме, којс је у пракси одомаћено (Државни Савет то не сматра за админпстративни спор, п неће да решава), нема ослонца ни у коме законском иропису, док напрсд изложено мншљење одговара прописима општега права. — Кад се питање о поданству јавља као подрођено, онда она власт, која је надлежна за главну ствар расправља и питање о држављанству. Једино код натурализације — прирођоња — може држава, у којој се хоћс прирођењем добити грађанство, по својој вољи одлучивати: хоће ли или нећо неког странца примити и признати за свога држављанина. Власт пак која о томе одлучује код нас разна је с погле-

дом на то: да ли се прирођење врши нормалио нли на изузетан начин —• да ли јо прирођоње редовно (посло седмогодпшњег бављења у Србији без обзира на одржавање веза са страном државом и без обзнра да ли је потребан отпуст пз страног поданства или не) или изузетно. — 0 родовно.ад прирођсњу надложан је да одлучује Министар унутрашњих дела према папрод поменутим прописима, а о изузетиом прирођењу Државни Савет с тим, да његова одлука важп кад јо одобрп Краљ. 0 надлежностн Државног Савета говори со такође н у члану 144. Устава и члану 5. закона о устројству Државног Савета. — Било је мншљења, да Министар унутрашњих дела не може сам рошавати о примању у српско грађанство оних странаца, који истпна седам година живе у Србији, али за то време пису уживали нашу заштиту већ сталио п освсдочсно одржавалп везу са страном државом, — да су то случајеви нзузетног ступања у српско грађанство. Тагсво мишљење, као п оно, које је подржавано у Државном Савету, да аустриски или угарски поданик, кад доносс отпуст из свога поданства, можо у српско поданство бити прпмљен само решсњом Државпог Савета п иотврдом Краљевом (као да је то изузетио стуиање у српско сажитељство саобразно уговорпом односу између Србијо и АусгроУгарске), — погрешно јо, а да јо погрешно, тврде раније поменути нрониси, који јасно опредељују, шта је изузетно а шта редовно прирођоње; примање у српско грађанство на оспову уредбе од 2. маја 1844. године у вези са § 44. грађанског закона, исто као и примање у поданство по уродби од20. јануара 1860. годино, јесте редовно прирођење, а то се помиње и у уредби од 14. августа 1851. године (по којој је Министар упутрашњих дола падлежан за решавање о примању у сриско грађанство према уродбн од 2. маја 1844. годиие); уговорни одиос између Србијо и Аустро -Угарско не мења наређења наших закона и правила о природи редовног и изузетног прирођења и о надложности власти за решавање по тим предметима, већ их само допуњује у толико: да ни они, који би се могли природити без отпуста из свога нодапства, не могу прирођени бити док отпуст из свога поданства но добију. Да би неко добио од страно државо отпуст из грађанства ради ступања у грађансгво српско, пужно му је уверсње, да ћс у српско житељство бити прммљсп, када отпуст поднесе. Раније таква увереп.а издавао је по свомо нахођењу Министар упутрашњих дела. Како пак давањем таквог уверења наступа обавеза за српску државу, да дотично лице прими у српско поданство када отпуст принесе, то је Државни Савет чинио примедбу Министру унутрашњих дсла, да такав његов поступак није саобразан закону, јер онда право одлучивања Државног Савета о прирођењу постаје илузорно. Услод тога јо наступио споразум: даМинистар унутрашњих дела у будуће неће издавати та уверења пре него што се Државни Савет не изјасни, да протпву из-

давања уверења, посебице, нема шта да приметп. Алн ни Државии Савет ни Мипистар унутрашњих дела нису ни тада ни доцније у пракси уочавали разлику: када је иотребно за издавањс увсрења саизвољењо Државног Савета, а када не? Управо со није водила разлика, да ли се уверењо издајо у циљу редовног или у циљу пзузетпог прирођења. — Пошто Министар унутрашњих дела сам одлучује о сваком редовном прирођењу. то му у тим случајевима није ни потребно саизвољењо Државног Савета за издавање уверења, кад је Мппистар вољан да га изда ради издејствовања отпуста из туђег грађанства. Само за оиа прирођења, која су изузетна, а која се не могу (услед уговора) нли неће извршити без отпуста, треба претходно пристанак Државног Савета, да се поменуто уверењо изда. Процодура за задобијање српског грађанства прирођењем изузетним, које наступа после издатог уворења да ће ноко у српско држављанство бити иримљен када отпуст поднесс, и посло принесеног отпуста, трпи критику. Тек после, пошто со отпуст из страног поданства издејствује, Државни Савет Формално одл У ч УЈ е 0 пријему у српско поданство, и ту одлуку Краљ одобрава не знајући раније о издатом уверењу. Онако исто, као што је илузорпо право Државног Савота, да одлучује о изузетном прирОђењу, када би Министар сам издавао уверењо, на основу кога.сс отпуст добија, тако псто је илузорно право Владаочево о одлучивању по предметима изузетних лрирађања, јер после добивеног отпуста на основу ув. рења нагае власти мора следовати одлука о пријему у српско грађанство (иначе бн погрешком наше власти учинили, да неко буде деФинитивпо избрисап из свога иоданства, и да остапе, да није грађапин ни једне државе). (СВРШИЋЕ СЕ)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ИЗ ЦРНЕ КЊИГЕ ЈЕДНОГ ПОЛИЦИСНОГ ЧИНОВНИКИ СКИЦЕ ИЗ ЖИВОТА — ЈозеГ Ег1ег —

ЂАВОЛЕТА. л С1ао, тазсћега, шао, с1ао! <( звони нам у ушима сдесна, слева, спреда и позади. Као у каквој кошници зуји и бруји, а уз то чује се звека прапораца, јока труба, пуцањ бичева. Тиска се и гура, забавља и смеје, да човек не разуме својо рођене речи, не може ништа паметно да мисли. А шта има опет да се паметно мисли на једном талијапском Фбглиону ? Ту влада само лудост и разуздано карневалско расположење. Даме се сијају по ложама у сјајним балским тоалетама, бела плећа засењују очи, ватрени погледи надблиставају сјај најбогатијег дијамантског накита и ти погледи, под заштитом великих лепеза, говоре и интригирају више и јасније иого заводнички нарумењене уснпце. Господа долазе и од-