Полицијски гласник

БРОЈ 12.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 25 МАРТА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „полицијски гј1асник" излази једанпут, а према потреби и випје пута недељно. претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. за иностранство: годишње 24, полугодишње 12 дипара у злату. поједини бројеви „ полицијског гласника " не продају се. рукопуси се не враћају.

СТРУЧНИ ДЕО 0 ГРАЂАНСТВУ - С ПОГЛЕДОМ НА ПОЗИТИВНЕ ПРОПИСЕ СРПСКИХ ЗАКОНА ("СбРШЕТАкЈ Пошто за изузетно прпрођељс, за које је нотребна молба, може следовати одлука, да се молба не уважн, то вал>а предвидети, које ће власти молиоца од тражења одбнти. Позитивнпм пропиоима то није опредељено. Скоро редовно, Државни Савет се устручава, да такву одлуку допесе и ако увиди, да у томе смислу треба одлука да глаои. У таквим случајевима, као и кад сам Министар унутрашњих дела увнди, да молбу треба одбити, овај сам о томе доноси сво.је решење. — Овакве радње нису саобразне закону, .јер, по нашем мпшљењу, једино је Дрн?авни Савст падлеасан, да решава о одбијању молбе за изузетно нрирођсње, и да о томе своја решења издаје, пошто је он надлежан и за доношење рехиења о примању у поданство но основн изузетног прирођења. Истпна у члану 144. тачки 9. Устава и члану 5. тачки 9. закона о уређењу Државног Савста отоји, да овај има за дужност да „одобрава® изузетно" етупањо у српоко грађанство, а.1и ту под наводницама цитирану реч не трсба тако разумоти, да оиа значи, да Министар унутрашњих дела спроводи Државном Савету на одобрење свој предлог о изузетном прирођењу и да Мининистар унутрашњпх дела може онда овој предлог и не поднети т.ј. сам одбити дотично лице од тражења прирођења, воћ да значи : да је Државни Савет дужан да одобрава заинтересованом лицу изузетно ступање у српско држављанство, и да свептуално одбацу.је молбу за прирођен.е. Нласт, која одлучујо о прпрођоњу, трсба да има нред собом све докумситован.о цодатко о лицу, кој сс прирађа. Сходпо проппсима административне прпроде властп, које прикупљају те нодатке, дужнс су, да учиие сво што треба, па да се из акта, када предмет буде на ре-

шавању, вндп у изводу целокупна прошлост дотичиог лица као и садашњост његова, да со види тачна биографија породпчпи и социјални живот. Извештај треба да обухвати у дотаљима: место рођсња; дан рођења; вероиспорест; грађапство но рођењу и мсњање поданства до данога момента: школован.е; служсн.о у војсци ; домицил н резиденцију; занимањо; брачно стање; породично стање; имаовно стање; испуњење пореских обавеза; владан.е; долазак у Србију; сва путовања ван Србпје; узимањо и употребу путних исправа; одржавање всза, нарочито поданичких, са влаотима друге државд;. уживање заштите по уредби од 20. јануара 1860. године; тражење српског поданства за себе п чланове породице; уживањо политичких права; вођење по иописним књигама; мишљење општинског одбора и полициске власти с поглодом на устаоштво и на то, да тга се ироменом подапства иде на то, да дотична породпца падне на терет општини или држави (члан 15., 18., 19., п 86. тачка 10. аакона о онштпнама); и, сво друго што би било од интереса за одлучиван.е. Напред изређани подаци трсба да буду прибрани но само за старешину породице, већ и за сво чланове породице, а у првом реду за пунолетне и за малолетне који подаиотво мењају заједно са старешином породице. Даље, од жсне као и од свих пуполстних чланова породице трсба узети изјаву, пристају ли на промепу поданства. Пасошо треба одузети. Сви паводи морају битн докумептовани (крштеницом, вопчаницом итп.). Молба за подапство мора да потпче од онога, којп срнско поданство жоли ; пуномоћници се

у овом послу пс примају. Без пристанка жениног и без же.не муж не може да моња поданство; жеиа полазећи за човока пристаје па тај брак п с поглодом на његово подапство, којо јо саставпи део индивидуалностн његове, те муж но може доцпијо без саизвољења жене да мења иоданство своје па тимо и поданство својо жене, пошто муж и жона троба да буду једног поданства. Када надлежна власт одобри прирођење, дотичпо лице полаже заклетву на срнско поданство пред свештеником у присуству попициске власти. Писмену заклетву оворава полициска власт, и шаље Министру унутрашњих дела, који на основу њо издаје сведочанство на српско поданство с тим, да се то лице сматра за прирођоног Србина од дана положене заклетве. Заклетву полаже муж за жену, и отац за малолетне чланове, — управо ови не полажу заклетву на срнско грађанотво, већ се сматра, да је за њих положио заклетву на српско поданство муж односно отац; пунолетни чланови полажу сви заклетву, сваки за себе, јер они могу и молити за српско поданство оделито, као што се могу придружити молби њиховог оца. Полпцијска је власт дужпа, да со постара, да о пријому странаца у српско поданство буду пзвоштени надлежпи општински оудови и иадлежно војно комаиде, како би нрирођенпцп, уживајући права српског грађанина, сносили и прииадлежпе Дужности. Публпкација о прирођењу већином се чини. Таксе за државну касу, које се плаћају за иримањо у српско држављанство — за прирођење — ј° с У следоће : на молби 0*50 дииара (т. бр. 1. б. закона о таксама); за решењо Мппистра Уиурашњих дола о р довном прирођењу 2 динара (т. бр. 5. закона о таксама); за решоњс Државног Савета о изузетном прирођењу 20 динара (т. бр. 51. закона о таксама); за свсдочанство (декрет) на ерпско поданство 10 динара (т. бр. 58. закона, о таксама). За уверење да ћс неко битп црпмљен у српско поданство, када отпуст поднесс из свог дотадањог подапства 2 динара (т. бр. 3. закона о таксама). Ваља