Полицијски гласник

СТРАНА 96.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 12.

мду и сведоче о околностима, којо им ниуколико нису познате, па кад они под обећаном заклетвом на саслушању изјаве, да нс знају ништа сведочити о ономе што интересовани од њих траже дапосведоче, — онда је несумњиво тачно налажење првост. суда у поменутом решењу, да се дотично судије не могу сматрати као сведоци у ономе смислу како их је законодавац у § 46. кр. иост. замишљао. Кад би со усвојило налажење одељења Касац. Суда, по коме се претходно има расиравити питање о изузећу именованих, онда се долази до једног врло опасног пресодана — а то је баш оно на шта се овим противразлозима циља те да сс јоданпут раслрави то питање: да ли се може и сме дозволити да један тужилац, савршено без основа и икаквог разлога, узима за сведоке судије који имају да рошавају о иритвору оптуженика, те да на тај начин оптужени леже у притвору само због ћефа његовог, који у напред зна да именоване судије не знају ништа свсдочити што он од њих тражи. Прстпоставимо случај да неко лице буде притворено по тужби свога тужиоца, који има намеру да оптуженога држи у притвору што дуже. И за тај циљ тужилац се позове да му све судијо и председници свију првостепених и Касационог Суда посводоче о околностима за које унапрсд зна да их нико од њих не зна посведочити. Нека се Касац. Суд по сили закона и оспособи да донесе одлуку у смислу ових примедаба Одељења Касац. Суда, — онда настаје питање, који јс тај првостепени суд, коме би се питање о изузећу могло уиутити на решење? Ово јо протпоставка, која јодног дана може бити и свршени чин, Без сумње је законодавац, донашењем одредбе § 46. кр. суд. ист., имао у виду да од несавесних тужиоца може наступити случај какав је напред као претпоставка изнет, — па је рсч в сведок (< сматрао само оног судију, којн у својој сведоџби и утврди оно на шта се тужилац на њега, као сведока позвао. Касацпони Суд је, у општој својој седници, рошењем од Фебруара 1912. г. № 1992 усвојио иримедбе свога одељења, а противразлоге првоотет. суда одбацио.

Исказ два незаклета малолетника и испод 16 год. вреди као непотпун непосредан доказ из тач. 2 § 123 крив. суд. пост. Радојо II. оптужен је суду зато, што је насилно обљубио Илинку, кћер Л. М. Првостепеии је Суд нашао да, прома лекарском уверењу, стоји дело из § 191. тач. кр. зак., јер је обљубљепа Илиика, у врсмену извршоња дела, према крштеници, имала је 11 година; и да иротиву опт. Радоја, који ово дело не призиаје, стојс ови оенови: .1. Основ из тач. 5. § 121 крив. суд, пост., јер га обљубљена Илиика за учиииоца овог дела означује, и 2) Основ из тач. 7. § 121 крив. поот., јер јс оптужони Радоје по своме признању, а и према сведоџби неспособних сведока: Илије и Ђорђа, који тврде да су оптуженог Радоја видели на гомили

са Илинком, био на лицу места у времену извршења овог дела. Но суд не може узети исказе ова два сведока, као исказе очевидаца из § 229 крив. пост. и ако тврде, да су тада на лицу места видели оптуж. Радоја над обљубљеном Илинком, и овој тада била задигнута сукњица и кошуља, јер не тврде и то да су видели, да је оптужени тада и обљубу вршио; а баш ако би се и узели њихови искази као сведока очевидаца, ипак не би имали важности као доказ према § 114 тач. 3. крив. пост., пошто су оба ова сведока исаод 16 год. старости. Како ова два основа нису довољна према §§ 237—238 крив. суд. пост. да сачине саставни доказ, те да се оптужени на казну осуди, то се он но § 242 крив. пост., има ослободити казне из недостатка довољних доказа. Апелациони је суд одобрио био ову пресуду првост. суда. Ну по жалби држав. и ирив. тужиоца, Касац. је суд, рсшсњем својим од 10. јуда 1910. Бр. 7.298 поништио иоменуту иресуду са ових разлога: Погрешно и закону противно тај суд узима, да казивање сведока Илије и Ђорђа, од којих је ирви у време извршења силовања о коме сведочи, био у 15-ој а други у 16-ој години живота, и који су били очевидци извршеног силовања пад дсвојчицом Илинком, — немају важности као доказ но §114 тач. 3. крив. пост. само за то што су испод 16 година живота. По том законском пропису, они со због ненавршене 16 године само неће заклињати на своја казивања, и због тога њихови искази не могу бити иотаун дона з, но § 229 крив. иост. о кривици опт. Радоја, а никојим зак. нрописом није казано, да они, због тога само, не могу у опште бити никакав доказ. Напротив по другој половиии тач. 2. § 123 ист. зак., казивање два незаклвта сведока вреди као непотиун неиосредан доказ, кад им се нначе не може одреКи иосматрачка сиособнос г, која се огледа у њнховој умној развијсности да запазе Факт о коме сведоче, и кад се њихово казивање слаже са осталим ислеђеним околностима, као и са доказом о самом ностојању дела. Па како казивање два незаклега сведока но навсденом § 123 крив. пост. има снагу ближсг основа подозроња, то је суд трсбао њихово казивањс тако и да узмс, у вези са осталим основима, које је нашао да против онтужснога постоје, и према томе пресуду да изрече. Аполациони суд је усвојио ове примедбе Каеац. Суда и у смислу истих изрекао пресуду, којом је онт. Радоја за предотављено дело осудио на пет година робије ... Ј.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П О Т Е Р Е Милосав Јов. Лазаревић, из Бобове, одговара за опаоиу крађу, али оо налази у бег-

ству. Он је иовиоок, танак, оув, носа кукаотог, отар 30-—3 5 година, у оделу је сељачком. ч Депеша начелника ореза реоавског Вр. 5 413. Светозар Суботић, скитница, родом из Ужица, који одговара за три опаоно крађе, побегао је испред спроводника. Он је отар 18 година, средњег раста, сувоњав, црномањаст. У оделу је грађанском. Депеша начелс/гва округа ужичког Бр. 208 8. Вогдан Аруновић, пекар из Паланке, има да издржи десет дана затвора по извршној нреоуди начелника среза јасеничког Бр. 232 1 2, али је отумарао незнано куд. Ако се пронађе, треба над њим извршити поменуту пресуду, па о томе или о непроналаску известити дотичпу среску всаст. Депеша начелиика среза јасеничког, округа смедеревоког, Бр. 5722.

Ненознати лопови, ноћу између 14. и 15. ов. месеца, обили су судницу ошптине бигреничке, и украли оточне насоше серија 364, од бр. 1 2868 до бр. 12999. Нарочита се пажња скреће на скитаче Цигане. Акт иачелника ср. параћинског Бр. 8670.

Непознати лоцови, украли су Светолику Станишићу, трг. из Дудовице, на станици младеновачкој, два нотеса са новцима и забелешкама. У једном је било 180 динара у банкама, и то једна од 100 динара а 8 од по 10 динара. Поред новаца била је и једна меница непопуњена, на бданкету од 1 500 данара, коју је акцеитирао Светоликов син, Милорад. Акт начелства округа београдоког Бр. 2199, Препоручује ое полицијским и онштинским властима, да за овим нобеглим лицима учине најживљу потеру, п у случају проналаска стражарно их уиуте властима које су иотернице издале, с нозивом на означене бројеве акта или депеша.

КРАЂЕ СТОКЕ Јованчи 'Бокићу, из Грудаша, украдена су два коња. Један је длаке риђе, чарапаст, стар 2 1 / г године, има жиг А, виоок 158 см. а други је длаке алатаоте, отар 10 годила, цветаст на челу, има жиг (( 0" Депеша начелника среза добричког Бр. 4556.

Марјану Лаиадату, из Језера, украдена су два вола. Један је буласт, велики, ровашен у десно уво позади, а други је рујав, без роваша. Оба матори по 5 година. Депеша начелника ореза деспотовачког Бр. 341. Илији Лукићу, земљоделцу из Беомужевића, украден је коњ са новим немачким седлом. Коњ је длаке вране, нспод једног ока има брадавицу у ве.шчини једнога лешника, иа задњој нози има белу белегу, гриве велике, отар 5 1'одииа, неиочишћеи. Акт начелника окр. ваљевског Бр. 2 88 1. Обраћа се пажња свима полицијским и општинским властима па ово покрађе.

Штампа Краљ. Срп. Државне Штампарије

Уредник Душаи Ђ. АлимпиЋ.