Полицијски гласник

СТРАНА 98.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 13.

' Отисци босих ногу. Доста знатан број убистава извршује се од убица са босим ногама: убиство Марије Агетон, у Паризу, које ј извршио познати Ирадо, аФсра Курвоазије, у Енглеској, двогубо оцеубиство Беснеј (аФсра Тици), убиство Финансијора Релис-а (које су извршили Ренар и Курто-а) итд. У овом последњем случају убице су биле нотпуно наго у моменту извршења злочина. Разлог скидању обуће пред извршење злочина веома је разумљив. Злочинци овим избегавају бат корака, и но ризикују да своју обућу умрљају крвљу, која со веома тешко уклања потпуно са превоја кожа. Са ових истих разлога скидање обуће практикују и опасни крадљивци. Многе убице и опасни крадљивци скидају само ципело, а задржавају чарапо на ногама. Отисци босих ногу могу се наћи у влажној и пластичној земљи, т. ј. у земљи која је овлажена кишом, или је недавно превртана; затим у песку, у шумској земљи, у прашини по путевима, у брашну и осталим подобним материјама. Позитивни отисци могу се конставовати на сваком јавном предмету који је покривон прашином, на паркету недавно премазаном, по каменим плочама и каменом патосу са глатком површином, итд. Шта више, нога обојена крвљу или ма којом другом материјом за бојоњо, оставиКе свој позитиван отисак на свакој површини с којом дође у додир. Овај отисак може бити потпун или делимичан. Позитивни отисци, произведени босом ногом, која нијо намазана крвљу или којом другом подобном материјом на премазаном паркету, каменим плочама итд. постаће видљиви за око ако се буду исПитивали под извесним углом, јер површина, додирнута знојом и масним материјама, које се увек надазе на новршини коже, у већој или мањој количини, потамни услед овог додира. Нога. Код отиска ного разликују се ови делови: предњи део ноге с а арстима, унутрашња ивица табана која граничи кривин.у овога, сиољашња Ивица табана и пета. Ромер разликује три типа ноге, који производе три различна облика табана: савијен, раван и средњи. Последњи тип најчешКи је. Његов потпун отисак овај је: а) спољашња ивица табана оцртава се у потпуној дужини; б) упутрашња ивица лако је прекинута кривином табана, али веза између предњег дела ноге и пете (мост) не постаје, услед овога, сувишо узана; в) предњи део ного са широком ивицом глава (5) метатарса с једно, н са меснатим врховима прстију с друге странс, и г) пета потпуно оцртана. У унутрашњости ноге кости су распорсђене тако, да образују двогуби свод у иравцу трансверзалном н антеро-иостериорном. Као што воли Фрекон, овај свод може се упоредити са полукуботом, које јс изнутра отвореио, и које се можо комплетирати лриближењем двеју ногу. Код савијене ного свод је претсран, а код равне он витпе или мање итачезава.

Отисак савијене поге карактеристичан је, дакле, веома малим, а равне, врло широким мостом. Стајање. Отисци, којо производи нога прилнком. стајања па једном мосту, најкарактсричинји су, али притом никад нису апсолутио тачни, јер се нога на чврстој земљи шири и увеличава. Ово увеличавање износи, по Ценкеру, но 5 ш.т. у сваком иравцу, а по Масону од 9 до "23 т.т. у дужнну. Увеличавање со не производи подјоднако у свима деловима ного. Предњи део ноге вишс се стешљава, истина не у великој мери, услед чога јо пајзгоднији за мерење. Треба такође водити рачуна и о грчењу ноге услед хладноће, п. нр. у снегу. Пород ношто мало мам.их дименсија, ово грчоњс производи још и провојо на кожи табана, којих нема на нормалној температури. Код отисака босих ногу у спегу, који су у пракси врло р .тки, троба и о овоме водити рачуна. За време стајања отисци ирстију за окружени су, док су за вромо хода издуженн. И кривина табана мења се у овим случајевима, јер со мало смањује за време хода услод издужсња иоге. Она знатно варира од једне индивидуе ка другој. Ход. За време хода иога пада на задњи део пета и продужујо свој покрет унапред, додирујући сукцесивно земљу свима нсиупчоним деловнма табана. Овом приликом она со шири и, најзад, пошто се јако ослонила на свој продњи део, нодиже се својим врхом. Услед неједнаке нресије за времо хода, пета и предњи део иоге унадају више у зсмљу, услед чега пресек отиска ного у ходу представља криву линију, чије су најнижо тачке : задња ивица пете и врхови прстију, а највиша : сродина ного. Шта више, услед иокрета нрогресије тела, којл се ослања на нредњи доо прстију, ови клизају у назад и на овај начин скраћују дужину отиска ноге. Овај па нредњој страни показује јодну равнину клизања, у чијој су основи отисци нрстију, по правилу врло јасни (Кутањ и Флорсно). Дужина ноге одговара у овом случају, не дистанцији измођу пета н прстију, већ оној између краја поте и почетка равиинс клизања. Ова јо равиина увок јасно видљива код отисака у блату и снегу. У овим последњим, клизање ноге у назад одваја често целу задњу страну отиска и баца јо позади. Равнина клизања у толико јо већа у колико површина, по којој со иде, нуди мање отпора, и у колико је нокрет бржи. Она је, тако исто, врло знатна кад се отисци ноге налазе на узбрднбм путу. Код отисака на низбрдици и површинама покривеним снегом често се посматра, иоред равнине клизан.а предњег дела ноге, још п клизање целе ноге унапред. Ово што смо рекли о кривини отиска босе ноге и равнипи клизања, вроди такође и за отиске обувене ноге. (НАСТАВИТ.Е св)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ВИДОКОВИ ЖЕЖОАРИ (ПАСТАВАк) Ова мо вост озбиљно забрину : њу ћо свакако испитати, а можо битн да јо всћ била пред управпиком вароши; без сумње да јс каззла, пли ћо казати, за ДиФаји-а, а кад је издат Дифаји нздат сам и ја. Било јо, дакле, неопходно осујетити тај удар. Сишао сам журно да сс посаветујом са поднаредником шта ћемо предузетп. Срећом оп се бегае отрознио; кажом му о опасности која нам прсти, он мс разумодо и извади из појаса двадесет гвиноја. »Ево, рече ми, овим ћемо осигурати ћутањо мајкс — Томлс". Затим зовну једног кслпера, дадо му паре и рече му, да их одма преда апсеиици. „Ово јо син апсанџијин, каза ми ДиФаји, 011 стиже свуд, а уз то је поуздан". Наш изасланик сс врати брзо и каза нам да је Мајка-Томас испитивана дпа пута и да иије проказала пиког; да ,р са захвалношћу примила иослатак и да јо тврдо решона и главу да нзгубн а ноће да каже татогод, што би нама могло шкодити. На тај начин сам се с тс стране био обезбодно. А шта да радимо са ћоркама? упитам ДиФаји-а — с ћеркама? Ништа друго него да нх експедирамо за Динкерк; ја ћу платити трошак. Одмах смо се попели обојица да им саопштимо одлуку о путу. Оне нспрва изгледаху зачуђоне али после малих уверавања, да је њихов интерес да не остају више у Булоњи, оне сс решитао да нам кажу збогом. Још нсте всчери отпутовале су. Растанак није баш био тужан јер ДиФаји јо био новчан а било јо наде да ћемо се онет видотн; само се брда не састају, каже пословица. Госпођу Томас нустише иотато је издржала таест месоци затвора. Иаулииап њена сестра нагнане љубављу прома месту рођења вратише се на материно крило и предузеше стари живот. 11е знам да ли су што стекде, али није немогућио. Зато што о њима и не знам нишга витае прекидам њихову исторнју да продужим своју. Полет и његови једва да су били и приметилн натае одсуство кад се ми вратисмо; они су певали, пили и јели наизменично н све у један мах и нису престајалн до поноћи, састављајући тако све оброке у један. Полот и Флерио, његов помоћник, били су јунаци дана, а били су и физички и морално разтичпти један од другог. Првн је био мали п пун човек, јаких и четвртастих леђа; нмао је врат као у бика, а плећа широка, лице једро на коме је имало нечега лавовског; њсгов поглед био је увек иш страшан или љубазан; у борби јо био без милости, а иначе је свуда био човечан и сажаљив. У сукобу лађа био је домон, а код своје куће, међу жоном и децом, нзузев мало папраситости, био је добар као анђео; најзад бпо је добар закупац (нмања) прост наиван и искрен, као какав патријарх; немогућно јо познати да је гусар, а укрца