Полицијски гласник

ОТРАНА 106.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 14.

брзопаланачком, н готинском, трстеничком (пронађена), ражаљском, деспотовачком, нараћинском (иронађсна), нишком, алексиначком, моравском округа нишког, лужничком (пронађена), посаво-тамнавском (пронађена), мачванском (пронађеиа), хомољском, тимочком, добричком, прокупачком,златиборском, трнавском,жичком (пронађена) и у варошима: Врањи, Ћуприји, Пироту и Смедереву. Вредност свих ових крађа износи око 12.000 динара. Злонамерних иоништаја ту1>их ствари било је: у срезу жупском 2 (1 пронађен), у срезу лужничком 2, у срезу поцерском 2 (оба пронађена), у срозу драгачевском 2 и по I у срозовима: колубарском округа београдског, тамнавском, лесковачком, трстсничком, моравском округа нишког, рамском, хомољском, звишком и јасоничком округа смедеревског. Вредност свих- уништоних ствари износи око 1.800 динара.

Поред изложених дела у току мссеца Фебруара ове године извршено је у Србији и 15 салоубистава и то по 1 у срезовима: посавском округа београдског, подгорском, лесковачком, крагујевачком, жупском, поцерском, качерском, љубићском, јасоничком округа смедоревског, косаничком, ножешком, драгачевском и у варошима: Врањи, Шапцу п Београду. Сва ова самоубиства извршена су : ватреним оружјем 7, вашањем 6, оштрим оруђем 1 и тровањем 1. А узроци њиховом извршењу лежо: у болести за 5 случајеваа, у душевном растројству за 2, у страху од казне за 2, у рђавом материјалном с-таип/ за 2, у рђавом домаћем животу за 1, у стиду за 1, у тузи за 1; и за 1 случај узрок јо неиознат. Покугааји самоубистава извршени су: по 1 у срезовима: мачванском (вешање, жалост), поцерском (оштро, болест) и у варошима: Шапцу (ватрено, непознат) и Београду (дављењем у води, стид). Општи преглсд до сад изложених дола овакав је:

О К Р У 3 и

м в „

св О 3 « Р \п

Округ београдски • • ваљевскн • • врањски • • • крагујевачки крајински • • крушевачки • • моравски • • • НИШКИ .... пиротски • • • подрински • . поЈкаревачки • руднички • • • смедеревски • • тимочки • • • топлички • • ужички .... чачански • • • Управа града Београда

Свега: 35 Из канцеларије Антропометријско трашњих Дела, 2. алрила 1912. годино

- Нолицијског Одељења АБр. 486, у Београду.

98 119 17 15 Министарства

1 4 Уну

СТРУЧНИ ДЕ0 ТРАГОВИ НОГУ И РУКУ У КРИВИЧНИМ ИСТРАГАМА (НАСТАВАк) Т р ч а њ е. За време трчања отисак јо мањо јасан, јер се услед клизања и ротације производе скраћења. Поред овога, прсти, клизајући уназад нрс подизања ноге, одбацују често разне материјо (песак, зем-

љу итд.), 1;оје испуњују отисак у већој или мањој мери. Многе личности за време трчања додирују земљу само предњим странама ногу, док се, међутим, проФесијонални тркачи, нарочито ако су уморни, ослањају целим табаном. Мареј и Карле, који су снецијално изучавали механизам хода и трчања, констатовали су ово: 1. Приликом хода по хоризонталној земљи, отисак поте одговара тачно средини линије која сједињује отиске двају трагова супротне пете;

2. Ослањање ноге о земљу јаче је за времс хода но за време стајања; 3. У колико су кораци већи, у толико је већи и нритисак ноге на земљу: 4. Траг пете иод увећаних корачаји остаје сталан, док се траг врха ноге увећапа, и 5. Дубина и дистанција отисака увеличавају се приликом трчања. Отисци великог прста (на нози). Масон јо био први, који је обратио пажњу на важност овог отиска. Велики прст можо се поделити на два главна дела: први одговара жиличасто-рскавичавој маси која покрива први његов зглоб, а други његовом мишићу — прегибачу (гори.и део). Овај други доо варира, но само код разних могу, већ и код једно исте према томе да ли је она у миру или у покр ту. Врло ретко, у дванаест случајева једанпут, отиска овог дела нсма ни у ходу ни приликом стајања. У два случаја на дванаест он се показује у ходу, али га нема приликом стајања. Најчошће пак, у девет случаја на дванаест, захваљујући енсргичном грчењу мишића, овај отисак — који за времо стајања има облик усамљене тачке, више или мање наглашене —- проширујо се тако да у извесним случајевима има облик правилне дугуљасто-округле Фигуре са предњим долом отиска самог прста. Дужина корака. Дужина корака добија се мерењем мођупростора, који раставља отиске двеју пета. Код одраслог човека, средња величина корака варира, према брзини хода, између 65 и 90 см. Код личности малог или великог раста, ове мере, сасвим природно, смањују с.о или увећавају. Корак војнички износи 75 см. Ако дужина корака прелази 1 м., она је послодица трчања. Код деце и старих лица корак је много краћи. Сродња дужина женских корака, по Жилу де ла Турет, износи 50 см. Он ову разлику у дужинп корака измсђу људи и жона приписује релативној слабости жена, већој ширини карлице и воћем ширсњу ногу. Корак деснс ноге обично је всћн од корака лсве ного. Ово долази отуд, што су мишићи у десној нози развијенији. Разлика између корака износи : код људи скоро 2 см., а код жена само 0'3 см. Средњс трансверсално ширење ногу износи: код људи 11 до 12 см., а код жона 12 до 13 см. Услед уволичаваша овог ширења, корак губи у дужини и постаје спорији, али у исто доба и сигурнији. Са овог разлога старци и деца, чији корак није тако сигуран, тражо шири ослонац у ходу, ширећи трансверсално ноге. Исто је овако н са личностима којо носе велики терет, и које одржавају равнотежу свога хода широћи ноге. Линија хода. Фрекон дефинише линију хода овим речима: »линија хода или управна линија пролази кроз центре свију пета; сматра се као линија права, и ако нрав ход не постоји, иошто широње ногу гогово увек