Полицијски гласник

БРОЈ 14.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 107.

лако варира са сваким кораком. У ствари, то је линпја вигае или мање изломљена. Њена изломљеност увећава сс са дебљином (трудна жена)®. По Ценкеру могућно је познати корак Флегматичара и беспосличара ло томо, што њихови отисци пролазе наизменце са страно лнније хода, која је у противности са њиховим нормалним положајем. Угао хода. Овај угао постаје услед пресека линије осовине ногу са линијом хода, и веома варира према дичностима: ход са врхом ногу изнутра, у поље и са паралелним стопалама. Угао хода може код извесних личности сачињавати прави проФееијонални особени знак. Тако су у ходу коњаника ноге често потпуно паралелне и у страну знатно удал>ене. Извесне дрводеље. навикнуте да сс крећу по узапим гредама. одлнкују се само паралелним ногама у ходу, али без удаљења. Корак морнара, паралелизам стопала и велико удаљење у страну познати су. Фрекон је врло тачно уочио да војницн, у почетку ношења сабље илп мача, показују знатно удаљење лево ноге од линије хода, а врх обуће више им. је унутра окренут. У опште се може рећи, да је угао хода већи —■ отворенији — код људи но код жена. Његова средња величина износн : 31 до 32° код људи, и 30 до 31° код жена. У колико су деца млађа у толико више корачају са стопалама изнутра окренутим. Неправилан ход. Код хода уназад посматра се веома јасна ноправилност отисака, која одаје неизвесну стабилност. Код хода у страну, свака нога налази се са јсднс исте стране линије хода. Кад лице, корачајући нормално, гледа уназад, његов - ноге стају као и код хода у страну, јер по правилу оно окреће нзнутра ногу, која је противположена страни на коју гледа. Личности старе или уморне повлаче ноге. Ова особеност јасно со констатује по траговима на земљи. Модификације отисака услед разних ч узрока. Овде ћсмо укратко изложити разнемодификације отисака услед разних узрока: Доба. старости: Отисци деце мањи су, а угао хода затворенији, услед тога што су им стопале вишо унутра окренуте. Код деце и стараца јавл.а се смањење дужине корака и увећање широња ногу у страну. Старији људн повлаче често ноге. Женски иол : Отисци ногу приближују се дечјим отисцима. Широње ногу у страну увоћава се, а отвор угла хода смањује. За вроме трудноћо овај се угао увоћава. ДеФормисање ногу чешће је код жена но код људи. Обу&а: Услод веома шиљатих ципела велики прст повијен је с поља, док су остали прсти наслагани један преко другог. Трагови другог и четвртог прста у овим случајевима често су всома рудиментарни иа отиску, или их никако и

нема. Ирви заглавак метатарса постаје испупчсн. 11рофвсијонилне нпвикс: Носачи, коњаници нтд. имају паралелне н удаљене стопалс; дрводеље наралелне стопале, а пекари вуку ноге услед навике приликом ношења старе обуће за времо рада итд. Промене и деформације иатолошког иорекла: Делнмична ампутација, брадавице на табану ноге, стопала саката, равна и хрома. У последњем случају, испитивањсм отисака познаће со која јо нога болесна. Она се повлачи поред здраве ноге. Ако је хромост незнатна, она више или мање превазилази погу здраву, али је од ово увек мање активна, а н дужина њеног корака краћа је. У овом случају констатује се пеједнакост у днстанцијама између отисака. У колико је ова неједнакост знатнија, у толико је и хромост већа. Отисак задње поге у највећсм међупростору одговара отиску болесне ноге. Лакасањ јо посматрао утицај туберкулозе и тифусно грознице на табано. Отисци, који су били нормалнн приликом стуиања болссника у болнпцу, показивали су доцније неке каракторе савијене ного, јер су ноге додиривале земљу само на веома узаним тачкама. Нервне болести могу такође нмати утицаја на отисак ноге. Тако, нога табетичара производи отисак код кога угао унутрашње ивице, у нивоу нрвог зглоба великог прста, постаје испупчен. Изложили смо укратко све што је потребно знати за интерпретацију отисака босих ногу (као и ногу обувених) са гледишта нравца и брзине хода, навика при идењу итд. Не треба, међутим, претеривати у важности закључака, до којих се, према веровању, може доћи студирањем опште Физиономије отиска. Као што јо већ казао Ценкер, човек нпје машина и с тога може сваког• тренутка изменити начин свога хода. Што се тиче угла линије хода, ширења ногу у страну итд. да би со Формулисали сигурни закључци треба иосматрати чврст корак и на воћем простору. Обувене ноге. II ако се злочини често врше од индивидуа са босим ногама, ипак у већини случајева злочинци овом приликом задржавају своју обућу, или бар чарапе. Отисци ноге у чарапи приближују се много отиску босе ноге, само што им ивице нису тако јасне као код овог последњег, и што со прсти, у најчешће нрилика, не показују одвојено од остале ноге. Понекад је, међутим, могућно познати положај четири прста по иојачавању трага ако је отисак позитиван, и. по већем угнућу ако је негативан. Велики прст повијен је у поље услед стезања у ципели, а мост између предњег дела ноге и пете шири је. И код позитивних и код ногатнвних отисака ногу у чарапама могућно је, у већини случајева, познати облик — распоред — шупљика које чарапо остављају. Овај облик варира са начином Фабрикације чарапа и материјалом употребљоним за њихову израду. Тако, код чарапа

од вуно шупљике су много веће него код чарапа од памука. Код чарапа руком ра})ених шупљике су много збијеније но код оних које се Фабрикују машином. Поред овога, чарапе од разних материја нуде всома различиту општу структуру. Шавовн руком рађених чарапа разликују се од једпе чарапе ка другој, док се »поштрикаване" чарапе одликују веома карактеристичним знацима. Нога у чарапи оставља, дакле. отисак, који пружа довољно особености за евоптуално угхоређење и идентификовање са чарапом окривљеног. Поред овога, овај отисак може још пружити извесна обавештења и о социјалној ситуацији творца злочина, јер је мало вероватно да ће један сељак или радник носити Фине чарапе, изузев случаја ако их је украо. Отисци шупљика на чарапама обично су јасни, ако произлазо од чарапа којс су мало упрљане блатом. Ми смо имали један случај опасне крађе у коме су позитивни отисци, произведени блатом на црном столу, показивали тако јасно структуру чарапа, да су веома лако могли битп идентификованн са чарапама нађеним код једнс осумњичене личности. Резултат добивен на овај начин био је још контролисан упорођењем облика отис-ка са оним ноге осумњиченог. Разуме се всћ, да и нога окривљеног, приликом произвођења отисака за упоређење, треба да буде у чарапи. Добијају се врло добри отисци ако се нога у почетку стави на веома равну цинкану плочу, превучену знатним слојем штампарског мастила, а за овим на белу хартију. Ципеле. Ципела има веома разних облика, али су најобичније: ципеле са шиљатим врхом, ципело са заокруженим врхом и ципеле са четвртастим врхом. Енглеска Форма карактеристична је по ђоновима заокруженим и са широким ивицама, по широкој и ниској пети и одсуству кривине. Американска Форма одликује се кривином ђонова и повијањем заокругљеног врха унутра. Услед овога осовина је повијена ка унутрашњој ивици. Циполе „Ришелије", нарочито за даме, остављају отисак са петом много ужом но ципеле енглеског кроја. Пошто су штикле код ципела „Ришелије" рслативно високе, то део ђона, који одговара предњем делу ноге, додирује сам земљу. Отисци, које нроизводе ове ципелс, личе на отиске веома савијене ноге, док се отисци енглеске обућо приближују отисцима равне ноге. (НАСТАВИЋЕ СЕ) П0УЧН0-ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ ЖЕМОАРИ (НАСТАВАК) „Нисам желео никако да умрем на постељи и сећајући се речи „мртав је онај који се не креће к , отпочнем нов