Полицијски гласник

бРОЈ 11

НОЛИШШЈКИ ГЛАС1ШК

СТРАНА 131. V

црти добијају се помоћу лако згуснуте крви и по мало лепљивих материја за бојење. Видљиви отисци прстију могу се налазити на свима предметима: на зидовима, намештају, лешевима, рубљу, хартији, и у опште свуда где је злочинац могао тражити какву ствар, наслонити се итд. Тако исто треба их тражити на унутрашњој површини Фијока које немају алке за извлачење, као и на квакама врата. Фотографисање отисака. Откривене отиске прстију треба фиксирати, јер они представљају врло важне доказе. Ово Фиксирање врши се помоћу ФотограФије. У свима случајевима, у којима је могућно понети предмет на коме се налазе отисци прстију, треба њихово ФотограФисање извршити у лабораторујуму, у коме се светлост може по вољи удешавати. Као год код ФОтограФисања крвних мрља, тако и код ФотограФисања крвавих отисака настају често велике компликације. Ових компликација неће бити ако се отисци налазе иа белом зиду. Али на угаситом меблу, или на обојеним тапетима, снимање постаје тешко. У овим случајевима треба се придржавати ових упута: 1. За ФотограФисање отисака који се налазе на основама: плаво -белој, отворено-сивој, отворено -жутој, отворено -зеленој, итд. требаупотребити обичне плоче, а за основу плаво-бледу још и плав Филтр. 2. За ФотограФисање отисака на основи угасито-жутој, ^угасито-зеленој и црвеној —• ортохроматичне плоче са филтром угаситожутим. 3. За отиске на основи угасито-црвеној, плоче осетљиво прома црвеној боји са црвеним Филтром, и 4. За ФотограФисање отисака на основи угасито -плавој, црној и сиво -затворенојобичне плоче са плавим Филтром. Ако се буде радило по овим упутима и позирало довољно, добиће се јасни нацрти. Ако се отисак налази на доњој ивици стола и т. п., треба сто поставити у положај вертикалан и даље ФотограФтсати отисак на горе изложсни начин. Овако исто треба ноступити ако се нацрт папиларних линија налази на столици, или на каквом делу намештаја и т д. Слику ових трагова трсба Фиксирати одмах, јер их механичка акција, "трљање или прање н. пр. може уништити. Тако исто може их уништити и хемијска акција. Ми смо у многим приликама видели, да се трагови крви кваре врло брзо на извесним обојеним хартијама, услед чега се доцније врло тешко Фотографишу. Невидљиви отисци прстију. Додирујући прстима руку стакло, полирано дрво, хартију и у опште сваки предмет са хомогеном и сјајном површином, који не апсорбује или врло мало апсорбује масне материје, ми свуда на додирнутим местима остављамо делове

ових материја којих готово увек има на површини коже. Долови прстију, који доДЧРУЈУ предмет, јесу њихове испупчене, папиларне линије. Ми, дакле, на додирнутим површинама остављамо тачне копије најразноврснијих арабесака папиларних линија. Отисци прстију у веКини случајева једва су видљиви, или су потпуно невидљиви, осим ако су објекти, на којима се налазе, осветљени пуном свотлошћу. Да би се извидело, да ли се на извесном предмету налазе отисци прстију, треба овај пр^дмет посматрати под врло косим углог, тако да површина изгледа сјајна. У овом случају отисци ће се, чак и на хартији, показивати у облику тамних линија на сјајној основи. Отисци, који се налазе на стаклу, могу се учинити јасно видљивим, ако се на моста, за која се претпоставља да имају отиске, дува пири. Глатка површина на којој со налази отисак, постаје услед овога, моментано тамна и иа њој се појављују папиларне линије. Треба обратити пажњу да се ова операција не изводи више пута на једном истом месту, јер услед овога може отисак ишчезнути. Да би се отисци прстију могли упоређивати у циљу индентитета треба их, пре свега, учинити јасно видљивим и дефинитино Фиксирати. Ово се може постићи на више начина: 1. аомоКу нитрата срвбра; 2. бојадисањем аомоКу раствора материја за бојење. 3. иомоКу јоднв ааре; 4. иосииањем разним ираховима за бојење, и 5. ирименом фотографије. (наставиће ск) -?>:•:<?КРИЗА РЕПРЕСИЈЕ од тивАТ - А ГЛАВНОГ ПРОКУРАТОРА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У ЛИЈОНУ

(НАСТАВАк) Покушавали су да покажу морализаторски утицај одлагања, таквог како се примењује, умањењем поврата и незнатним бројем опозивања мотивисаних новом осудом. Доиста цифра повратника умањивала се до 1903. Њихов број који је износио 106.234 у 1894 сишао је на 85.436 дакле за 20°/ 0 . Али не изгледа да је смањење и даљо трајало. Не би сс могло баш тврдити апсолутно да је означено побол>шање од 1894 до 1903. стварно. Не треба заборавити да су се за ових десет година амнестије умножиле и имале за дејство не само то што су обуставиле хиљаде истрага, него су још избрисале из веома многих судских регистара све трагове ранијих осуда. Отуда су ове цифре ноистините, и овај застој показује се као илузоран. То се доказује најбоље тиме, што се за ових последњих десет година, кад су извори амнестије били затворени, ниво поврата подигао. Најпосле, допуштајући да је број рецидивиста у ствари опао не би било може бити право приписати томе

једино као узрок одлагање. Прогонство, ма да се споро примењује, без сумње је томе нешто допринело пошто је од 1891. више хиљада рецидивиста протерано у колоније. То је дакле једаи чинилац у умањењу поврата, који треба отписати из активе Беранжеовог закона. Има ли право да се глорификује примена једног закона који је само у једној години навео судове да се изложе подсмеху одобравају^и одлагање више од 3000 осуђеника, којима је он допустио да се поново врате злочинима? и ово скоро одмах, јер се показало да је више од половине ревокација било између прве и друге године одлагања, Зар је ова мала војска од 3.000 подводача, лопова, убица, која се пушта сваке године у земљу, толико за презирање ? Помишљамо ли на револверске пуцње и ударе ножем, на убиства, пљачке, које представља овај контигенат? Ова цифра постаје још страшнија ако јој се дода број корисника одлагања који су умакли као риба кроз мрежу, кроз рупице правде. Далеко од тога да теши, сличан резултат изгледа ми на против да задаје доста бриге. Истина је да су судови чинили од Веранжеовог закона необичну злоупотребу; предлагачи одлагања нису хтели да учине да се користе њиме осуђени на незнатне казне, случајни деликвенти код којих поврат није вороватан, ни она пропала створоња која живе у отвореној борби са друштвом, које је модерни језик жигосао именом апаши, и за које се може рећи са извесношћу да и кад се први пут појављују пред судом да то нису почетници. „Неколики злочини увек протходе великим „злочинима". Но, магистратураније водила никакав рачун о духу закона. Она одобрава боз разлике одлагање скоро свима који се први пут осуђују. Заслепљена дугом навиком благости, која се лако изазива говорима адвоката или лицемерним молбама родитеља који се тада сећају своје деце да би их заборавили одмах после тога, она пушта да јој се ишчупа одлагање за све ове злочинце, који ма да су још млади, одавно су изгубили сваки стид. Витези бровнинга, ножа или длета, заштитници тротоара, осветници сНаћеиГ-а, виша и нижа дружина лопова, подводника, блудника, распусника, сви су они позвани да окусе сласти Беранжеовог закона. Код свих ових заблуделих, обавезна мала опомена председника суда потстиче само непристојне подсмеп ;е и одлагање добија сразмере огромне наивности. Толико, као кад би им се рекло: „продужите, али пазите да вас више не ухвате" ! Правично је само додати да крајност у коју су судови пали није без извињоња. Дуго им је пребацивана њихова равнодушност према Беранжеовом закону и потстицани су да га употребљавају са мање штедње. Ова подстицања која су долазила одозго, послушана су. Од 28.497 у 1899 број одлагања осуда попео се послс десет година на 40.367. Циљ је био промашен ; јавно мњсње узбунило се. Једним циркуларом од 11.јула 1910. канцеларија устаје против овог оволиког излива бла-