Полицијски гласник

ВРОЈ 17.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 135.

за благ.ајника Стевана М., кмета исте општине, и ако је овај неписмен. Надзорна власт нашла је, да према чл. 112 закона о општинама и чл. 21. правила за рачуноводство и књиговодство при општинским судовима благајник мора бити писмон, па је, на основу чл. 152. закона о општинама, задржала од извршења ову одлуку одбора рошењем од 27. Фебруара 1912. године № 3543. Општински одбор, незадовољан овим решењем, изјавио је жалбу Државиом Савету, и у жалби навео, да је реше,ње надзорне власти противно чл. 112. закона о општинама, пошто њихова општина броји испод 500 правних гласача, те благајник не мора бити писмен. Трећи Одсек Државног Савета нашао је, да решење надзорне власти не може остати у снази с тога, што одлука одборска није била лротивна трећем одељку чл. 112. закона о општинама, нрема чому надзорна власт није ни имала разлога, да је задржава од извршсња. Позивању надзорне власти у решењу, да општинскп благајник у овом случају мора бити писмен, нема места, кад се из послатих акта види, да општина к.... има испод 400 пореских глава, те се зато на овај случај није ни могао да примени пропис првог одељка чл. 112. горе наведеног законског прописа. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се решење надзорне власти поништи. Одлука од 12. априла 1912. г.№ 3325.

Државни Савет није надлежан за расматрање и решавање по жалбама, изјављеним противу зборских радња (сем избора општинских часника), пошто се жалбе противу свију зборских радња изјављују надзорној власти, а правилност ових Државни Савет може ценити тек посредно, у путу жалбе противу решења и одлука надзорне власти, којима су те зборске радње признате и оглашене за правилне. Збор општине м донео је одлуку, да со општина задужи са 10.000 динара код Управе Фондова, ради исплате механе купљсне од Мирка М., онд. Противу ове зборске одлуке изјавио је жалбу Државном Савету Милун Л., из М жалбу је предао ношти неиосредно за Државни Савет. Трећи Одсек Државног Савета пашао је, да Државни Савот није надложан за расматрање и решавање ове жалбе с тога, што се жалитељ, ако није био задовољан одлуком збора, имао у смислу чл, 170. закона о ошнтинама жалити нспосредној надзорној власти, па тек кад не би био задовољан ни одлуком надзорне власти, тек тада би се могао, нрема поменутом законском пропису, жалити Државном Савету. С тога ј:, на основу чл. 25. закона о пословном реду у Државном. Савету, решио, да се жалба одбаци као ненадлежној власти ноднесена. Одлука о.д 12. априла 1912. г. № 3394.

Решавање о расходовању општинских права и потраживања, као и поклона општинске имовине, не спада у надлежност општинског одбора, али је његова дужност да сазове општински збор и да те предмете изнесе збору као надлежном на решење. Отац Чедомира Н., из 3 просудом Главне Контроле осуђен је да накнади општини з извесну суму новаца (322*60 динара), коју је као рачунополагач општински раније упропастио. Молбом од 25 октобра 1911 године Чсдомир је молио општински одбор, да му овај дуг опрости. Општински одбор одлуком својом од 31 октобра 1911 године Бр.1717 одлучно јо, да се ова ствар изнесе збору, као надлежном за решењс, па је у исто вромо одредио и дан збора. " Надзорна власт решењом од 10 новембра 1911 године Бр. 15730, а на основу чл. 152 закона о општинама задржала је од извршења ову одлуку с тога, што је нашла, да је иста противна тач. 13 чл. 86. закона о општинама, који пропис гласи: »Расходовање буџотом продвиђених прихода, општинских права и потраживања, као и поклона општинске имовине, ма које вредности, не могу у опште бити предмет одборске одлукеЧ У жалби, изјављеној Државцом Савету противу овога рсшења, жалитељ.Чедомир навео је, да јс надзорна власт погрешно схватила и разумела одборску одлуку, пошто је нашла. да- је иста противна тач. 13 чл. 86 закона о општинама. Међутим, како ова одлука није имала за предмет расходовањс тражено суме,'већ јој је предмет решавања био сазив општинског збора, као једино надлежног ■гела за решавање по означеној молби (тач. 3. чл. 33 закона о општинама), то самим тим она није противна тач. 13 чл. 86 зак. о општингма. У осталом, кад се доведе у сагласпост тач. 3 чл. 33 закона о општинама, по којој је општински збор надлежан да решава о отуђењу непокретне општинске имовине, права и потЈзаживања, као и поклона ма колике врсдности, са тачком 2 чл. 34 истог закона, по којој је општински суд надлежан да сазове општински збор, кад то регш општински одбор, онда се јасно види, да је одбор на основу тач. 18 и 19 чл. 86 закона о општинама, без обзпра на тач. 13 нстог члана, своју одлуку правилно донео, и да иста није противна ни једном законском пропису, Законодавац, ставом иоследњпм тач. 13 чл. 86 закона о општинама, одузео је одбору право, да може поклањати оиштинску имовину, али му нијо одузео право да молбе о таквим стварима може износити ОПШТИНСК01.1 збору на решење, њему је шта више то право баш доделио тач. 18 пом.члана, одн. нарочито ставио у дужност, ■ ■ Трећи Одсек Државног. Савета нашао је, да решење надзорне,власти не одговара закону с тога,- што општински одбор одлуком својом од 31 октобра 1911.године Бр,.1.717, није коначно решио ствар о опраштању дуга, о коме је реч у овим

актима, већ је само, и то сасвим правилно, одлучио, да ту ствар изнесе на решењо општинском збору као надлежном према пропису тач. 3 чл. 33 закона о општинама, а та се његова одлука не може сматрати као неправилна и противна закону. С тога је на основу чл. 170 закона о општинама, решио. да со решење надзорне власти поништи. Одлука од 12. априла 1912. годинс № 3322.

Један случај умесне и правилне одлуке општинског збора, која се односи на решење питања о општинском прирезу за изравнање издатака по општинском буџету (чл. 132. закона о општинама). Збор општине 1Г. ...... на дан 26. Фсбруара 1912.године донео.ј ■ одлуку, да се, за изравнање општинских издатака у буџету, разреже општинскн прирез, који би износио по 68°/ 0 од непосредне порезе. Противу ово зборске одлуке изјавио јо жалбу надзорној власти Радован С., економ и окр. посданик из II и у жалби навео, да одлука 'збора не одговара закону из ових раз.лога: •• 1., што је примање гласова почето пре 6 часова пре поднс; 2.,; што су општииски пандури врбовалн.гласаче и наговарали их да гласају за овај. општински прироз ; 3., што је гласањс вршено у опгптинСкој судници, која нема ограђено двориште. ;• а .•:!■! 4., што је гласачки одбор примао гласове и после 5 часова по подне. Надзорна власт, расмотривши и жалбу и одлуку и акта, нашла је, да је одлука зборана вакону основана. С тога је рошењем од 20. марта 1912. године Бр. 4842 одбациља жилбу као неумесну. По изјављеној жалбн, III Одсек Државног Савета нашао је, да је решење надзорне властн правилно и на закону основано. С тога је на основу чл. 170. закона о општинама решио, да се жалба одбаци као ноумесна. Одлука од 18. априла 1912. годипе № 3606.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П О Т Е Р Е Мидоје Марковић, чувар телеграФске линије велико-планоке, извршио је крађу Стојану Жуњићу, кљижару из В. Плане, па побегао. Он је стар 2 5—-30 година, доста крупан, у опште плав, ћосав, у оделу сељачком. Депеша начелника среза орашког Бр. 7937. Станка — Мидева — жена. Радосава Јелезовића, из Алексинца, побегла 'је од свога мужа са једним дететом од 4 године, пошто је прво украла мужу 17 00 динара у новцу. Са Станком - }е" у друттву и Тајир Варјамовић, Циганин из Алексинца. , Станка је стара 30 година, у опште црномањаста, на десној руци прсти су јој згрнени. Дете је такође црномањасто. Депеша начелника среза моравског, округа нишког, Бр. 5347.