Полицијски гласник

СТРАНА 134.

МОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 17.

Посло овог ирвог виђења виђао сам со са г. Ботраном још, јор је он још неко време остао да посматра. Најзад, време дође и ое, довољно обавоштен, затражи и доби одсуство од месец дана. Говорило со да иде да прими неко велико наслеђе, али, месоц источе а г. Бертран се не врати. Пуче глас да је проневерио дванаест хиљада динара што му је био дао пуковник Обри да му набави кола и коње, а тако исто да је утајио и другу суму, намењену куповинама за рачун пука. Чу се да је у Паризу одсео у улици Богородице, у хотолу Милан, где је луксузно упропастио означене суме. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

1 Суд општине камендолске, актом својим Бр. 422, пита: »По чл. 132. закона о општинама, одбор ове општине, одлуком од 6. јануара тек. године бр. 24, решио је и одобрио буџет општински за 1912. год. са прирезом 60 о /° по суми непосредне порезе. По истом закон. пропису, суд општински спровео је буџет надзорној власти на примедбу 10. - 1-912. год. под бр. 24. Начелник среза грочанског, пошто је расмотрио буџет, вратио је исти овоме суду и одбору са примедбама бр. 50^). и наредио да суд и одбор по истима и закону даље поступи. Одбор општински. 17. јануара т. год. дон о је одлуку бр. 43, којом поступа по примедбама надзорне власти бр. 505, и одредио да се на дан 3 Фебруара тек. год. позове збор правних бирача ради гласања и одобрења општинског приреза по буџету, што је и учињено те је прирез зборском одлуком одобрен 60°/ о по непоср. порези. Овако одобрен и изгласан буџет, суд је на основу чл. 132. зак. о општинама, послао преко надзорне власти, окружном одбору округа бооградског на закони поступак. Окружни одбор окр. београдског вратио је поменути буџет, са нримебама, да со у исти унесе бар '/ 3 од дугујуће суме за храну узету 1907. г. као и да се понова изнесе збору на гласање пошто ће прирез бити већи од 60°/°. Одбор ово општински, а с погледом на чл. 40 зак. о окруж. среским и општинским буџетима. донео је одлуку, да се у буџет не уноси */ 3 за узету храну, зато што је унета цела сума како у приходу тако и расходу, јер кад бн и 0В У Уз У нео У буџет, онда би прирез био већи од 60 о /° а то је противно помен. законском пропису, и буџет јо вратио окружном одбору. Окружни је одбор опет вратио буџет овом суду и наређује да се 1 / 3 мора унети у буџет. Ово ]е наређење противно чл. 40. зак. о окруж ср. и општ. буџетима и члану 132. став. 5. и 6. зак* о општинама, с

тога се моли уредништво за што скорије обавештење : шта Ке суд у овом случају да ради, и сме ли да износи буџет и по други пут збору на гласањс како окр. одбор наређује, или да га непосредно пошаљо Министру Финансија на одобрење, пошто окружни одбор то неће да учини и противно чл. 132. зак. о ошптинама ? (< — На ово питањо одговарамо: По чл. 132. закона о општинама, примедбе на буџет ставља надзорна државна власт, ако нађе да у исти није унесено све оно што се предвиђа чланом 129. поменутог закона. Према томе, уредништво налази, да окружни одбор није надлежан да те примеДбе непосредно чини, нарочито код оних буџета, гдс прирез прелази стопу од 50 °/ 0 , те одбор у опште није надлежан за одобравање истог, него г. Министра Финансија по чл. 108. закона о уређоњу округа и срезова. У овим случајевима, одбор може само да износи своје мишљење г. Министру, а његова јз ствар хоће ли га усвојити или не. Али кад окружни одбор неодступно тражи, да се буџет поново износи пред збор, суд неће одговарати ако то учини, јер то чини по сили прилика, да би буџет могао само доКи до г. Министра, као надлежне власти за његово одобравање. Члан 40 закона о окружним, среским и општинСким буџстима, у погледу величине стопе приреза н; важи више, јер ни чланом 132. зак. о општинама, ни чл. 108 закона о уређењу округа и срезова, стопа приреза није више огранпчена, него може ићи до крајњо мере истинских потреба и Финансиске снаге општине. И. Деловођа општине ошљанске, пита: „Код суда општине новокоритске, повели су извесни грађани спор за својину забрана у месту званом »Врла страна" атара ошљанског, али по казивању појединих грађана општине ошљанске овај поменути забран својина је општино ошљанско. Да би се могла општина ошљанска умешати у парницу да овај спор сврши у корист своју, код кога суда треба да се обрати за одоброње у мешање иарнице ? Моли се уредништво да изволе у идућем броју Полициског Гласника, док није спор свршен, објаснити но овој ствари шта треба и како треба да се предузме рад?« — На ово питање одговарамо: По § 66 грађанског судског поступка, пуномоћник општине ошљанске треба да подигне тужбу код општине ново-коритскс против оба парничара, износећи доказе о томе, даје спорно земљиште својина општино ошљанске, па ће со тако расправити ово иитање. Ако је спорно земљиште несумњиво у атару општине ошљанске, и ако од заузећа до сада нијо протекло вишо од 3 мосоца, онда сам општински суд, по дужности, можс повости истрагу против

захватача за дело из § 375 а кр. закона и на тај начин привести ствар крају без обзира на спор, који воде дотична лица. III Г. Ал. К. Петровић, полицијски комесар у Подгорцу, пита : „У § 14 крив. закона, а у првој глави, која говори о казнама стоји : »Робија нс може бити дужа од двадесет ни краћа од две годино. На ову казну кривац може бити осуђен са оковима или без окова итд. У четвртој алине.ји стоји : „Мушка младолетна лица и женскиње но могу се окивати®. У § 140 крив. пост. стоји : и 3а време ислеђења и испита само ћс се онај у окову држати, који је ухваћ н на делу злочинства, или је покушао да из притвора побегне, или ... итд." Како се у законском пропису у § 140 крив. пост. не говори ништа од годинама старости онога, који је у окову, већ се кажс: „ само ће се онај у окову држати®, то сам мишљења, да се и малолетно лице, дакле, које нема иуних 21 годину, може за време истраге у окову држати, ако наступи који од случајева предвиђених у овом законском пропису. Држим, да се пропис из § 14 крив. закона односи само на она младолетна лица, која су веИ осуђена на робију, дакле, да досуђену им казну не могу издржавати у окову, и да се овај пропис не може односити на она младолетна лица, која су нод истрагом, јер се то из § 140 крив. пост. не види. Молим уредништво за одговор, да ли се пропис из § 14 крив. закона можо односити на лица која су и под истрагом, кад већ за то има нарочити пропис из § 140 крив. пост. у комо се ништа не говори о узрасту онога који се ставља у оков за време истраге". — На ово пптање одговарамо: Ако би раслраву овога питања наслонили само на § 140. кр. судског поступка, онда би се могло узети, да се и малолетници могу окивати у случајевима, побројаним у поменутој законској одредби. Али, како би таква расправа била и сувише јодноотрана, јер стоје доцније одредбе § 14. кривичног закона, које императивно забран.ују окивање малолетника за време осуде, па чак за њих искључују оков и као дисциплинску казну, онда се мора узети да је овом одродбом забрањено окивање малолотника и у олучајевима § 140 кр. с. п. у толико пре, што увек има довољно и других мера, да се спречи бегство или насртљивост притвореника. ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Благајник у општинама испод 500 правних гласача може бити и неписмени часник општински. Одбор опгптине к одлуком од 22. Фобруара 1912. године № 328, изабрао је