Полицијски гласник

ВРОЈ 18.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 143.

купне њихове имовине та дуговања не могу наплатити. Општински Одбор донео је одлуку, да ову сгвар износе општинском збору као надлежном на решење, па је одродио и дан за сазив збора. Надзорна власт задржала је од извршења ову одлуку одбора из овихразлога: 1., што није требало сазивати збор целе општино за решење овог питања, већ само збор сељана села к пошто је то његова ствар ; 2, што се не види, да ли су сви одборннци звати за ову седннцу, иити се внди. да ли је ко одсуствовао, и зашто; 3.. што одбор нстом одлуком није могао одређивати и дан збора, јер иста нијо још постала извршном; 4., што у одлуци није наведен законски пропис о избору гласачког одбора; и најзад; 5., што је одборску радњу водио (писао) један дечко, који нијо имао услова за деловођу — чл. 115. закона о општииама. После овога, општински одбор донео је 10. јануара 1912. године одлуку, да се поводом продњих молаба горосечаца ова ствар износе сеоском састанку на решење. Надзорна власт рсшењем од 14. јануара 1912. године № 394. обуставила је и ову одборску одлуку од извршења, поред оних разлога навсдеиих у ранијем решоњу, још и зато, што у чл. 57. закона о општинама није предвиђено, да сеоски састанак може и овакве ствари да ради, а при том молиоци (горосечци) су имућни људи. По изјављепој жалби, III Одсек Државпог Савета нашао је, да је решење надзорне власти правилно и на закону основано. С тога је на основу чл. 170. закона о општинама решио, да се жалба одбаци као неумесна. Одлука од 18 априла 1912. год. № 3624.

Један случај одобрења зборске одлуке о расходовању општинског приреза. Збор општино м на дан 23. марта 1912. годино донео је одлуку, да се општински нрирез из 1910. и 1911. године, у суми од 848 дин., расходујо због немогућности наплате од дужника. Државни Савет расмотрио јо како одлуку збора, тако и акта овог предмета, па ју је на основу чл. 33. у вези чл. 51. закона о општинама одобрио. Одлука од 2.. априла 1912. године № 3714.

У опшгинама, које су састављене из вароши и села, или из више села, поред општинског збора постоје још и варошки, односно сеоски састанци, као скуп правних гласача вароши или села, у чију надлежност, поред осталога, спада и то, да решава о размени и отуђењу својег непокретног имања ' Збор општине п.... (која је састављена из два села —■ села II... и села Р....) на дан 28. Фебруара 1912. године, допео је одлуку, да село Р. извршн размоиу јодног свог земљпшта за земљиште Милана В.,

онд,, у циљу проширења дворишта и плаца школе р Државни Савет расмотрио је како одлуку, тако и акта, па јо нашао да сс одлука збора не може одобрити с тога, што јо о трампи овог сеоског земљишта решавао збор цолокулпе полнтпчке општино, а по чл. 57. закона о општинама о томе јо требао да решава састанак сељана села Р. С тога је на основу чл. 33. закона о општинама решио, да се одЉука збора не одобри. Одлука од 24. априла 1912. године № 3630. Јос. К. Ст.

Крађа извршена и од стране слугу према господару, удешеним кључем, обијањем итп. опасна је крађа, и без обзира на однос који је, у време извршења дела, постојао између извршиоца дела као слуге, и оштећеног као господара, јер је такав њихов однос без утицаја, када је у питању крађа извршена на опасан начин. (Одлука Касац. Суда од 7. јануара 1912. Бр. 16964.) Решењем нрвостеп. суда стављен је под поротни суд и у притвор Гаја Д., што је удешеним кључем отворио закл.учану Фијоку свога газде Т. и из исте украо 948 дин., те је на тај начин учинио кривицу из § 223. тач. 1. кр. зак. Првостепени суд је нашао да овде стоји дело из § 222. тач. 10 кр. зак. с погледом на то што је оптужони, у време извршеног дела, био слуга код приватног тужиоца, а без обзира на начин извршења дела, па је, по искључењу поротника, пресудио био да се оптужени Гаја ослободи казне као невин, налазећн да нема довољно доказа противу њега. Но, Касацнони Суд примедбама својим од 7. јануара 1912. г. бр. 16964 поништио је горњу пресуду са ових разлога: »Суд је дао погрешну квалификацију дела. Јер, да би могло постојати дело из тач, 10 § 222. каз. зак. како тај суд узима, тражи се, поред осталога, да је крађа извршена на ирост, а не на опасан начин. Па како је ислеђењем утврђено, да је у овоме случају оптужепи извршио крађу — удешеним кључем, дакле, на оиасан начин , — то је оптужени тиме учинио кривично дело из § 223. тач. 1. крив. зак, и без обзира на однос који је иостојао између оиуженог као слуге, и оштећенога као госиодара, јор је такав њихов однос без утицаја, када је у питању крађа која је извршена на опасан начин 1 '. Првостенени је суд усвојио ово примедбе па је даље поступио по закону. Поништај воћака — садница — није дело иступне природе из тач. 1. § 375. кр. зак. већ дело из § 291. кр. зак., и без обзира на вредност учињене штете Одлука Касационог Суда од 22. октобра 1911. бр. 13292. М. Л. из С. стављон је под поротни суд за то што је почупао н унпштио 14 комада воћака — садница — у имању

Ј. Л, у вродности 140 дин., те је тиме учииио кривицу § 291. кр. зак. По првостеп. је суд нашао да овде стоји дело из § 375. тач. 1. к. з. пошто су вештаци проценили штету у дин. 2'80., па јо, по искључењу поротннка, решио био да се оптуженп за ово дело пусти испод суђења, пошто је исто застарело. Али Касац Суд, примодбама својим од 22. октобра 1911 бр. 13292 поништио је ово решењо нрв. суда са ових разлога: »Када је суд у своме решењу констатовао, да је оптужени Милутин уништио 14 ком. воћака — садница — у имању ирив. тужиоца, онда јо погрошно нашао, да у таквој његовој противправној радњи стоји дело истуине ирироде из тач. 1. § 375 кр. зак., узимајући за критеријум вредност уништених садница, јер је.у § 291 кр. зак. предвиђена особена кажњивост уништаја садннца — воћака, боз обзира иа вредност њихову какав јо случај овде у питању". Првостепени суд је усвојио ове примедбо, па је у смислу истих даље ноступио по закону. Ј,

СЛУЖБЕНЕ 0БЈА.ВЕ

П О Т Е Р Е Тијана, жена Светозара Чубрића, из Горачића, у друштву оа овојим братом Нантелијом Томашевићем, из Виљуже, извршила јо крађу Миливоју Симовићу, из Бољца, обијањем оандука, из кога је однела 10 динара и једну женоку оукњу. Том приликом однела је Миливојево женско дете старо 8 меоеца. Депеша начелника среза трнавског Бр. 5 506. Ворисав Ђорђевић, родом из Багрдана, одговара за крађу, али му се не зна меото борављења. Он је отар 2 3 године, отаса високог и танког, у опште плав, образа дугих, нооа дугог, без бркова, у говору неприметно шушка. Од одела има гуњ, плаве војничке панталоне и на глави шајкачу. Акт начелника ореза беличког Бр. 506 0. Димитрије Суботић ,б. трговац из Шапца, који стално живи код свога зета Таое Бркића, учитеља у Петровцу, 6. ов. месеца примио је плату Бркићеву од пореског одељења, и на коњу свога зета побегао незнано куд. Он је стар 6 5 година, у опште плав, бркова седих, протију згрчених на обе руке. У оделу је грађанском. Депеша начелника ороза левачког Бр. 6 580. Милан С. Димитријевић, тежак из Загужња, стар 18 година, омалеи, развијен, очију плавих, у оделу сељачком, који одговара за покушај убиотва, побегао је незнано куд. Депеша начелника ср. лесковачког Бр. 1037 9. Михајло Жујовић, агент шиваћих машииа, који ое махом бави у Крагујевцу, Смедереву и округу моравском, одговара за утају, али се не зна где је. Он је повиоок, по лицу пегав, у оделу грађанском. Депеша начелника ср. рессвског Бр. 6 4 72. Јован Јевтић., из Београда, кога је начелник среза лепеничког сцроводио Управи