Полицијски гласник

СТРАНА 144. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ВРОЈ 18.

Штампа Краљ. Срп Државне Штампарије Уредник Душан Ђ. Алимпић.

Питање о млађима је једно од оних питања, које сваком Београђанину задаје највише главобоље. Ретко је наћи кућу, која се на млађе неће са разлогом пожадити. И како којим даном све се иде на горе. Ма да многи готово' сву кривицу за такво стање бацају на полицију, ипак кад се озбиљиије размисли полиција ту може мало помоћи. Та незгода са млађим није, у осталом, само код нас, она се осећа овуда у свету, па још и јаче но код нас. Један угледан париски лист донео је ономад уводни чланик о томе злу иод насловом ( ,Слу-

служила и свуда је са покрађом излазила. По следњи пут је служила код г. Мехмеда Ремзу Делића, имама београдске џамије, од кога ј< такође августа 1910 год, хтела да изађе ш невидљив начин са покупљеним сгварима, ад^ је у томе ухваћена. кажљена и протерана ј Аусгро-Угарску, чија је иоданица. Где год ј(

Анка Пешрић - дијииа служавка Анка Петрић, која сад седи у притвору и одговара и за ранију извршену и за ову оада покушану превару. Ми јој износимо слику, те да после, кад изађе из апсе, не опече оиет кога од наших грађана.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА

града Београда, нобегао је из апсане суда општине н. аџбеговачке. Депеша начелника среза орашког Бр. 8 279. Препоручује се полицијским и онштииским властима, да за овим побеглим лицима учине најживљу потеру, и у случају проналаска стражарно их упуте властима које су потернице издале, с позивом па означене бројеве акта или депеша.

КО Ј Е ОВО? У нритвору бечке полиције налази се ово лице, чију слику износимо. Оно се издаје за Рудолфа Баумана, рођеног у Кајзерсдаутерну код Пфалца, али је

жимо се сами". И већ по самом наслову може се видети шта тај лист предлаже као лек тиранији млађих; да ое учимо и да се служимо сами. Није тешкоћа код млађих само у томе, што имају и оувише велике прохтеве, што условљавају шта ће радити, а шта не, што поред њих морате сносити обично и њихове «пријатеље", што се чеото лукоузније носе но и њиховгј госпођа итд. већ наилазимо и на многе млађе који нас краду и варају. Да ови то могу да раде, а да их обично за то и глава не заболи криви су највише сами господари, који са своје стране неће да испуњавају што је полиција, која због млађих ни крива ни дужна највише извлачи, прописала баш у њиховом интересу: упис и нријављивање млађих. Нолиција води рачуна о оумњивом свету и свима

иотрагом утврђено, да је овај исказ лажан, и да је ово оа овим неко друго лице. Како је ово лице изјављивало, да је дуже време живело у Београду, и да оу му овдашње прилике познате, то се позивају сви они, који би што о њему знали, да о томе известе Управу града Београда, о позивом на њен акт Бр. 13819.

оним који су кажњавати. Али шта помаже ту ова евиденција кад се олабо ко обраћа оа питањем: да ли је кажњавато и какво је млађе које се узима у службу. Каквих млађих имамо и како се при њихову пријему у кућу мора бити обазврив може послужити као пример случај са овом женском, чију слику данас доносимо. То је Анка Петрић, која је на више места у Београду

олужила казивала је друго име и друго меото рођења. Пооле кратког времена пошто је она изашла од г. Делића, његов отац, који живи у Сарајеву, добије из Рушчука једно пиомо, тобоже од сина Мехмеда, у коме му син излаже како је учинио један излет до Рушчука, где је запао у једну велику незгоду, због које ће га и полиција затворити, па моли да му телеграфски пошље 600 круна да се беде снасе. Новац да ое, вели, пошље на Ангелину Петковић, под којим ое именом тамо крио, да ое не би обрукао под овојим именом. Сиромах отарац, који сам није ћирилицу умео читати, плакао је кад оу му други писмо читали, на је одмах телеграФски на означену адресу послао тражену оуму. Кад од г. Делића није добио никакво нисмо о пријему новца и да је се спаоао невоље, отац му у Београд напише пиомо и затражи обавештење. Тада је г. Делић одмах видео да му је отац био жртва преваре, те је одмах известио београдску полицију, а ова полицију у Рушчуку, која је могла само известити да је послати новац подигла женока под именом Ангелина Петковић и да је одмах отуд отпутовала. Одмах ое пооумњало да ће то бити ефендијина служавка, која је на овај начин хтела да се и своме бив. газди освети и лепо користи, али ое о њој даљо није могло ништа оазнати. У марту месоцу ове годино г. Делић добије писмо из једног меота код Будим-Пеште, у коме се сад отац Делић жали оину Делићу да је у томе мес/гу запао у велику невољу, те га преклиње да му што пре пошље 300 круна на адресу (( Митрополит Амалија". Она је сигурно рачунала да ће на иоти начин преварити оина као и оца. Али се преварила у рачуну. Београдски Делић одмах је извеотио Управу гр. Београда, која на ту адреоу пошље ((Новчано® пиомо, а будим-пештаноку нолицију о свему извеоти. Кроз три дана ио том већ је стигао Управи извештај из Пеште да је нисац пиома — Амалија Митрополит — ухваћена и онда ое брзо утврдило да је то бивша ефен-

Душан Јовановић, обућарски шегрт, сгар 14 година, раста малог, у лицу црномањас.т, у оделу од зеленкасте материје, отумарао је незнано куда. Деиешаначелотваокруга нишког Бр. 1 1805.