Полицијски гласник

број 19.

полицијски гллстт

СТРАНА 147.

нованог написа, кад он нијо био ни тужен од прив. тужиље. Према томе, овом одлуком Опште Седниде усвојени су противразлози, у колико се њима утврђује одговорвост потписиика за инкриминовани напис, а што се тиче одговорности писца и разлагања првост. суда о искључивању одговорности трећих лица, стављањем потписа на неки напис итд., та резоновања нису била предмет оцено Општо Седнице и у толико је то саопштење нетачно. (нлставиће се) ТРАГОВИ НОГУ И РУКУ У КРИВИЧНИМ ИСТРАГАМА

је дело од покушаја убијства, и која је кривица тежа или лакша има се ценити у конкретном случају. Несумњиво је да би казна за ове 4 крађе над Стеваиом била знатно већа од оне прве. За то ништимо пресуду®. Наиомена. Пронис § 70. а) казн. зак. и § 248. крив. с. пост. не може се правдати. У сувременом кривичном законодавству, а тако и у пројекту нашег казненог законика, сасвим је напуштена мисао, која је овде узакоњена. И доиста, ми не знамо какав се паметан разлог може навести у прилог тога: да се на кривца не примењује кривични закон само за то, што се није знало да је он дотично кривично дело учинно, онда, кад му се судило за неко друго дело, које је равно ономе, за које би му требало судити. С тога с правом можемо само сажаљевати даљи опстанак овакво одредбе у казненом законику. У толико пре треба овај пропис пажљиво примењивати, тако да се овај Фатални изузетак, по коме прави кривац не одговара за учињени злочин, строго примењује на оне случајеве, које је законодавац предвидео. Тако није урађоно у конкретном случају. Да би се видоло да ли у новом случају има места осуди, мора се извршити компарација кажњивих дела — онога, за које је кривац раније осуђен, и — овога, за које му се сада суди. Већи Ке бити онај злочпн, који долази под строжи пропис казненог законика. Овде се дакле има да изврши оцена, пододбна оној при примени §11. казн. зак. Гледаћемо, према томе, прво на врсту казне, а ако је она једнака, онда на максимум, за тим на минимум казне, споредне казне итд. Ну ову компарацију понекад није лако извести, и то је баш и овде случај. Дело, за које је оптужени ранијо осуђен, долази под пропис § 156. к. зак., у вези с §§ 41. и 44. к. зак. За свршено дело казна је робија до 20 година. А за покушај ? Максимум је ноодређен и по томе би се могло узети да дело опасне крађе из § 223. к. зак. није веће од дела из § 156. у в. с §§ 41. и 44. к. зак. Означено решење ипак није добро, јер је у конкретном случају учињона битна грешка у томе, што се није запазило — да је оптужени X овде оглашен за крива за 4 дела опасне крађе, и према томе, по претпоследњем одељку § 224. к. зак., овде је максимум казие 20 година робије. — Овај максимум свакако је већи од максимума за раније дело, пошто се оно, тек као свршено, припрећује казном робије до 20 година. С тога је требало узети да овде нема места примени § 70. а) к. зак. и § 248. крив. с. пост. и оптуженога за ова дела на казну осудити. У осталом, сматрамо да је суд, при овој компарацији закона, у опште дужан да пази на реални стицај, јер није то једно исто: кад је кривац раније суђеи за једно дело, чији је максимум 10 година робијо, а сада има да се суди за два дела, у стицају. од којих се свако казни до 10 година робије. Тада се на кривца има да примени § 69. казн. зак.;

максимум казне већи је и онда отпада примена означених прописа. 40. О саучешћу онога. који је писао какав напис, у деду увреде, учињене тим написом од стране потписника написа. Има саучешка 0 о с. 3 XII 1912 г. № 158 ј 7. Нема саучешћа I 5 VIII 1911. № 9177. X је оптужен за то, што јо написао и упутио Управи Држав. Монопола јодпу жалбу, на којој је потписао опт. У., а у коме јо напису нанета увреда извесном полицајском чиновнику. У. је оптужен што је платио опт. Х-у да му такву жалб.у напише и одобрио му да га на њој потпише, што сво опт. У. и признаје. Разлози решења ирвост. суда. в Опт. У. по свом признању народио је опт. Х-у да- у његово име напише жалбу, истичући извесан некороктан рад полиц. власти, односно малопродавнице опт. У. Ову је жалбу, као што тврди писмо опт. У., општ. X по његову захтеву и написао ц њега, по овлашКењу, на њој потписао. Како су у тој жалби употребљени увредљиви изрази њоме је учињено дело из § 104. к. зак. За ово доло не може бити одговоран писац жалбе, опт. X., пошто саучешћа у овоме делу но може бити и он за туђе дело не можо ни одговарати, јер је жалбу, која садржи инкриминисано изразе, писао по наређењу опт. У., кога је по његовом захтеву на жалби лотлисао и иста је као акт опт. У. власти и предана". Примедбе I Од. К. С. од 10. X 19111. № 12588. „Погрешно је суд нашао да у овоме делу нема одговорности за опт, Х-а као саучесника. Према § 46. т. 2. казн. зак. да би у каквом делу било саучешћа довољно је само то, да је ко кривца, знајући, потпомагао у ономе, чиме јо зло дело приправљано, олакшано или извршено. — Опт. X пак у томе, што је по тражењу опт. У. жалбу с инкриминованим изразима написао и овога као неписмоног подписао, припомогао је извршењу дела, будући свестан тога да ти изрази садрже у себи увреду, као и то. да се тиме хтела нанети увреда приватном тужиоцу, а који су елементи према поменутом пропису потнуно довољни за постојање саучешћа 8 . Општа седница Касационог Суда одлуком од 3 XII 1911. год. № 25857 усвојила је ове примедбе свога одељења. Наиомена. И за кажњиво дело увреде важи општи појам о саучешћу, па према томе и овде може бити саучешћа. С тога су изнете примедбо, које је усвојила општа седница Касационога Суда, сасвим на своме мосту. Овде ћемо још напоменути, ради оних који се користе Никетићевим издањем казн. зак., да је тамо код § 213. к. зак. ногрешно саоиштена одлука опште седницо Касационога Суда од 21 XII 1904. год. № 11830. Погрешно у толико, што у том конкретном случају нијо ни могло бити говора о саучешћу нисца инкрими- '

(нАСТАВАк) Пракса нам јо доказала да је карбонат олова најбоље средство за изазивање невидљивих отисака на стаклу и у опште иа свима објектима са глатком површином (изузев хартијо). Он је, дакле, довољан за све потребе праксо, и с тога је излишно употребљавати остала средства ове врсте, јер човек њиховом употребом увок ризикује да у већој или мањој мери поквари отисак. Ако се отисак налази на отвореној основи, треба белу боју карбоната претворити у црну на начин који смо изложили. Помоћу оловног карбоната могу се изазвати и веома давнашњи отисци, док су остали прахови за ово неспособни. Помињемо још да и топлота, сушећи и оксидишући масне материје, чини ове често видљивим. Ако прстима додирнемо стакло загројане лампе, на овоме се одмах појављујо слика папиларних линија прстију, и то у болој боји. У неколико спсцијалних случајева, ако је отисак скорашњи, може се учинити видљивим ако се стакло, на коме се он налази, полако и брижљиво загроје. Примена фотографије. Масни отисци прстију на стаклу могу се учинити видљивим и помоћу саме ФотограФијо. Што јо најважније, они се овим ниуколико не модификују, већ остају онакви какви су били у моменту открића. Више Фотографских метода продложено је и употребљоно у пракси у овом циљу. Бертилон меће стакло, на коме се налази отисак за ФотограФисањо, нред црну основу и осветљује га једном или двема лампама у виду лука. Да би ово освотљењс било успешно, потробно је да лампе буду што ближо оптичкој осовини како би светли зраци падали врло косо на отисак. Бечко одољење за идентиФикацију било је, држимо, прво, које је за фотограФисање невидљивих отисака употребио лампу са пројекцијом и оптички наслон. За ову методу има се захвалити Винду и Кодичоку. ФотограФисањо бива у мрачној соби, према светлости лампо за пројекцију, која је снабдевена оптичким наслоном. На овај наслон, отприлике на један метар од објектива лампе, меће се стакло са отиском. Ако зраци