Полицијски гласник

СТРАНА 150.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 19.

Други, који је привлачио љубав и поштовањс затвореника био је Кристјерн, звали смо га Данац и како није знао Француски споразумевали смо се знацима, али он је изгледао као да погађа мисли; био је тужан, замишљен, доброћудан; имао је нечега племенитога, нечега простосрдачног и меланхоличног, што се допада и дира у исти мах. Носио је матроску блузу, али његова дуга и коврчаста лепо очешљана коса, сјајна белина његовог рубља, нежност њоговог лица, отменост његових покрета и лепота његових руку, престављаше га као човека врло отмена. Ма да се на његовим уснама често виђаше осмејак, ипак је Кристјерн био пљен неке туге, коју је крио у себи и нико не знађаше чак ни узрок зашто је затворен. Једнога дана нрозваше га; он је се занимао цртањем, цртао је белутком нанрозорском окну неку мрнарку то му је била једина забава. Видели смо га да изиђе, али га ускоро вратише, и чим су се врата за њим затворила он извучо из једне кожне торбе молитвеник и читао га је марљиво. Увече је као обично легао и спавао до сутра дан, кад чусмо добош што је значио да у затворску авлију улази одред. Кристјерн се обучо брзо, даде сат и новац Лелијевру, који му је био креветски друг; затим пољуби неколико пута малу иконицу Христову коју је носио на грудима и рукова сз са свима од нас. Апсанџија који је присуствовао овом призору беше веома потресен, а кад Кристјерн изиђе он нам речо: Стрељаће га, све је спремно; за четврт часа сва његова зла биће свршена! Такоје кад се нема среће! Тај мрнар, кога сте ви сматрали за Данца, родом је из Динкерка; служио јо на лађици „Ласта". коју су заробили Енглези. (НАСТАВИЋЕ СВ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Писар оиштине крупањске пита: »У прошлој 1911. години, извесно лице купило је од јодног грађанина јодну земљу за 400 дин. и потпуно исплатило. Продавац је издао купцу само квиту у место тапије, коју је потврдио код начелника среза рађевског. Сада је купац ову земљу препродао другом лицу, за исту цеиу, и на оној квити, коју је он од продавца примио, иввршио је уступљење на новог купца, које је истог дана, када је написано, однео начелнику среза рађевског на потврду и, наравно, да прописну таксу за то плати. Среска власт, приликом потврде, наплатила му је поред редовне таксе за потврду и правне, још и казнену, велећи, да је требао то уступљење преко марака написати. Молим уредништво, да изволе у своме листу, што скорије, дати своје мишљење: 1.) Да ли је продавац — уступитељтребао ово уступљење преко марака написати и ако је исто хтоо тврдпти; и

2.) Да ли је срсска власт требала, да поред редовне, наплати још и казнену таксу, када је то уступљење истог дана, када је и писато, продавац донео ср. власти на потврду са намором да код исте плати таксу, колика буде требала? 11 — На ово питањо одговарамо: По члану 12. тачке 1. закона о таксама, такса се лепи одмах при самом писању само у оним случајевима, кад се какав правни посао закључује у приватном саобраћају без посредова?ва власти. Код оних послова, који со заснивају уз суделовање власти, ту се такса не лепи у напред, него то тек чини власт, која у послу суделујо. У овом истакиутом случају, кад је пренос на призианици напасан са намером да се код сроске власти потврди, па. то и учињено оног истог дана, кад је пренос и учињен, није било потребе да се лепи такса у напред, јер је њу имала да наплати власт, која ће пренис потврдити. Према овоме, никако није било места каквој казни, и дотично лице нека се жали, ако није протокао законски рок, па ће та казна пасти. Ако јо рок за жалбу протекао, нека онда тражи повраћај погрошно наплаћене таксе, па ће Пореска Управа, несумњиво поправити ову погрешку власти, која је, вероватно, дошла из сувишне ревности. II Суд општине јасичко, актом својим Бр. 941, пита: „Ова општина решила ј е, да подигне нову општинску судницу, чега ради унела је у ово. год. оп. буџет 5000 динара. Зграда ће бити од тврдог материјала. Збор је гласањем одобрио подизање зграде и ову одлуку одобрила полиц. власт. Сад се моли уредништво за објашњење, по могућству у наредном броју свог листа: Треба ли поред овог одобрења још и план и предрачун инжињера или не; Треба ли одобрење плана онако како то бива у опште за јавне зграде или не. Може ли се ова кућа подићи у режији или јј потребна лицитација, и ако је све ово потребно, онда по ком закону, кад општ. законом није нигде предвиђено. Моли се уредништво да у наредном броју изволи дати мишљење, јер је суду и сувишо исто потробно." — На ово питање одговарамо : За подизање општинских грађевина важе прописи § 37. закона о јавним грађевина. По овоме законском наређењу, морају се испунити сви они услови, који су постављони за државне грађевине, а то је : прављење иланова, предрачуна итд. Према томе, нека се оиштински суд обрати надлежној среској власти, да она учини предлог, то да или самоуправни или државни инжињер направи план и предрачун, па то све спроведе на потребно одобрење, па тек онда распише лицитација за саму израду. Ако суд мисли, да би тај посао и јевтиније и бржо свршио у сопственој

режији, онда нека одбор донесе одлуку о томе, па нека се то све пошље среској власти, те да она изиште потребно одоброње старијих власти, да се тај посао може свршити у режији. III Суд општине вајушке актом својим Бр 400, пита: Учтиво со моли уредништво, да у првом наредном броју изволи дати објашњења на следеће питање: Да ли ће општински судови на писмепе и протоколарне представко или молбе, означене у закону о таксама на тбр. 333 ; којима се тражи издавање уворења, сведоцба и т. п. — наплатити таксу у 0 - 20. дин. за општинску касу, или у маркама за државну касу по тбр. 1; јер многи општински судови одступају од тариФе прописане за општинске власти под »Л. к и наплаћују таксу за државну касу ? а — На ово питање одговарамо: Такса из тачке 333. тарифо закона о таксама наплаћује се само у новцу и у корист општинске касе. Свако друкчије поступање погрешно је. IV Суд спштине мрчајевачке, актом својим бр. 1914. пита: „У овој општини, поред председника опглтин. суда, има три кмета. Један кмет изабрат је у августу месецу пр. 1911 године а рођен ]а1815год.; други кмет изабрат је у новембру месецу исто године, а рођен је 1819. год. трећи кмет изабрат је у јануару месецу ове 1912 г. а рођен је 4874 године; сва тројица су писмени. Због несугласице кмотова, суд моли уредништво за објашњење, преко листа, о старепшнству ових кметова у случају кад је председник спрочен од дужности, а и у случају кад је председник на дужности, дакле и по ком реду ови кметови треба да стављају своје потписе на одлуке судске. —• Без погледа да ли је, ово питање раније расправљано у полицијском гласнику суд моли уредииштво да га и свог пута расправи®. — На ово питање одговарамо: Ако ни један од ових кметова није раније кметовао, онда се за старешинство морају узети као основица године старости, Према томе, најстарији би био онај, што је роћен 1874. године, па за тим онај што је рођен 1875. год. и тек онда онај, што је рођон 1879 године.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Надзорна власт дужна је у своме решењу (пресуди) о казни општинских часника по закону о општинама навести поред законског прописа, који предвиђа дело и казну, још и законски пропис, по коме јој је дато право кажњења за то дело. Услед доставе окружног одбора округа узети су на одговор од стране над-