Полицијски гласник

БРОЈ 21.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 163.

»Апелациони је Суд требао да поред осталога извиди и оцени, да ли и у колико може бити кривичне одговорности по овом оптужењу за горепоменуте оптужене, када је испитом заклетих сведока А. Б. итд. утврђено, да јо опт. П. приликом потписивања инкриминисаног уворења скренуо био пажњу свима оптуженима да опт. 2 има у задрузи два малолотна брата и матер, али да им је тада објаснио арисутни срески иисар Ђ., да то не чини ништа, јер се задЈ'жоње чини код Управе Фондова, и према томе да узме у обзир: да ли оитужени нису ■у заблуди — усљед оваквог објашњења — потписали уверење, верујући да тиме не чине никакво кривично дело, а немајући разлога да сумњају у истинитост тврђења њиховог полмцијског чиновника®. На ове примедбе дао је Апелациони Суд своје противразлоге [4. VI 1911. г. Л« 2266] у којима је битан овај пасус: „....Изјава сведока пом. у примедбама Касационог Суда, који су потврдили да је опт. П. приликом грађења, пом. увероња, пред судом и одбором општинским констатовао: да уверење не одговара Фактичком стању, •—• кад се доведу у везу с Фактом: да су и поред тога и оптуж; П. и сви остали онштннски часници, који су преко њега упознати са стварним стањем задруге опт. 2, ипак овоме издали уверење, које јо противно стању ствари, — баш је то доказ против оптужених, да су свесно и са анањем, а не у заблуди, издали лажно уверење. Оптужени нису малолетници, већзрели људи, који по свомо позиву, као општински часници, знају сву тежину последице, кад се на поменути начин озваничи извосна неистина, па је неприродно и без вредности узимати у вид и ма какву оцену то, што су се оптужони могли завести тумачењем полиц. чиновника, који никојим законом није позван да участвујо у издавању пом. уверења". Општа седница Касационог Судаусвојила је помонуте примедбе а одбацила противразлоге Апелационога Суда. [0. С. 14 VI 1911. № 8790]. После овога Апелациони је Суд наредио да се испита као сведок и поменути полицијски писар Ђ. па пошто јо то учињоно донео је пресуду, идентичну с ранијом, којом је пом. оптужене опет осудио за означени Фалсификат [пресуда Апелационог Суда 3 IX 1911 № 4469]. Из побуда ове пресуде наводимо ово: „Апелацнони Суд констатујуКи да јс један једини сведок Д. носведочио (а не М. и И. као што погрешно наводи Касациони Суд) да су оптужени потписали инкриминисано уверење тек по објашњењу среског писара Г Б. и поредећи и ценећи изјаву сведока Г Б. среског писара са сведоџбом сведока Д., који тврди да је наведено чуо као присутан извесном ислеђењу код општ. суда, што је невероватно, јер се обично не врше једновремено, и то приликом заседања одбора и саслушања по кривицама и потврђења »увероња, какво је инкримисано.® Ну и ова јо пресуда уништона од Касационог Суда примедбама од 10 XI 1911. год. № 12507. Ево тих иримедаба:

„При оцони питања о томе: чијој ће се сведоџби вера поклонити, да ли сведоџби сведока Д. или сведоџби сведока Ђ., Апелациони Суд био је дужан да узме у обзир све околности ислеђењем утврћене па тск потом да донесе своју одлуку. Тако, када се из ислеђења види, да јо и Ђ. учествовао у издавању ннкримиписаног уворења тпме што јо као орган полицијске власти овсрно оадржину истог, онда је Апелациони Суд био дужан да свсдоџбу сведока Ђ. оцени с обзиром и на ову околност у в^зи са § 114 крив. суд. поступка па тек потом упоређујући псту са сводоџбом сведока Д., која ничим у сумњу није доведена, оценн чијој ће сведоџби вишс веро поклонити." Ове примодбе Аполациони Суд усвојио је и у духу њиховом сада донео пресуду, којом јо опт. часнике општпнске ослободио кривичне одговорности за то. што нису имали намеру да издаду лажну исправу и т. д. Наиомена. Као што се види предмот је ове оцене једно Фактичко питањо. Њогово решењо зависило јо од увероња судећих судија о томе: а) да ли су опт. општински чаоници знали да јо неистинит онај Факт, који су они оворили ? и б) да ли су знали да тимо што они издају исправу и у њој такав ноистинити Факт оверавају може за другога наступити каква корист или штета? Апелациони Суд, као судеКи суд, одговорио је на оба ова питања аФирмативно. С овим со није сложило I. Оделење Касационог Суда, већ је својим примедбама непростанцо упућивало Апелациони Суд на поновну оцену ових питања или боље рећи питања под 6), јер је нооспорно да су оптужени знади да је неистинит онај Факт, који су они исправом оверили. (наставићк ск) * ■ ф ■ в. ТРАГОВИ НОГУ И РУКУ У КРИВИЧНИМ ИСТРАГАМА (наставак) Доказивање идентитета двају отисака на судским претресима. Пре неколико година предложили смо, да се идентитет двају отисака доказује на судском претресу на овај начин: Оба отиска, т. ј. и онај који је нађон на месту извршоног злочина и онај с којим је овај упоређиван, треба копирати у природној величини : први на клишеу за иројекцију, а други на чврстој и нровидној кожици (пеликули). Пошто се обе копије метну једна на другу, тако да им се линије у свему поклапају, треба ихпројектовати на белом заклону помоћу лампе за пројекцију. Подударност линија увериће најбоље суд да су оба отиска идентична. Овај начин доказивања напустили смо из два разлога: а) због тешкоћа око пројектовања слика за време судског претреса, и б) што је апсолутна подударност папиларних линија двају отисака готово немогућна пошто се ови помало деФормишу приликом притискивања пр-

стију на разне прсдмете. Са овог истог разлога треба одбацити и методу коју је предложио Др. Поп, из Франфурта, која се састоји у копирању оба отиска наједној истој хартији, али у разним бојама, помоћу ппнотипијо. Ми смо усвојили методу, коју у Паризу употребљује Бертилон, а која со састоји у обележавању помоћу црта мастила карактеристичпих тачака оба отиска. Црте ове нумерисане су. За бољо уверење суда или истражног судије, ми додајомо још један примерак неретушираног отиека са моста извршеног дела. Поменули смо раније, да увеличавање отисака за упоређење не треба да пређе више од шест пута природну величину због цепања линија. 1Пто се тиче отисака, намењених суду, они се могу ако су само добри — увеличати и за двадесет пута с обзиром на задатаквештаков на судском претресу и одстојање између његовог места и места судија и поротника. Уништавање отисака од злочинаца. Код појединих занатлија кожа на врховима прстију толико је излизана, да су њихови отисци неспособни за идентиФикацију, али чим ове личности простану радити, кожа ое подмлади и на њој се појаве јасне папиларне линије. За ово подмлаћивање коже потребно је отприлике осам дана. ПроФесијонални злочинци, знајући тачпо вредност отисака прстију за идентиФикацију, труде со да пошто пото избегну остављање ове визиткарте. Да би у овоме успели, они прибегавају деФинитивном или пролазном уништавању папиларних линија. Потпуно уништавањо до данас је врло ретко практиковано. Оно се састоји у трљању врхова прстију содном соли која нагриза до уништења горњо покожице. На место ишчезле коже, појављује се ожиљасто ткиво. Поједине индивидуе уништавају делимично нацрт отиска горећи његове карактеристичне тачке. Други начин састоји се или у мазању коже прстију каквом материјом, која испуњава бразде између папиларних линија и спречава кожу да остави отисак на додирнутом предмету, или у трљању папиларних линија док не престану бити испупчене. За мазање претију злочинци обично употребљују колодион или растопљен стеарин, који још није добро очврснуо. И колодион и стеарин образују пп врховима прстију танак слој, који спречапа контакт прста са додирнутим предметом. Да би излизали папиларне линије, злочинци трљају прсте каменом за глачање или каквим штофом . Ми смо имали у рукама опасне повратнике, који су своје прсте трљали о панталоне свако јутро по десет мичута. Ломињемо да су крадљивци, који су извршили чувену крађу у » Атепсап Ехреа8 а , у Паризу, имали рукавице на рукама. Ове се међутим ретко употребљују, јер спречавају покрете прстију. И, најзад: потпуно је могућно Фабриковати рукавице од танког каучука са