Полицијски гласник
СТРАНА 1?2.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
ВРОЈ 22.
тоубилачких ратова. требаће граната за уништавање војске и торпода за унмштавање Флоте. Докло год мир не буде завл.адао потпуно међу грађанима једног истог народа, докле год буде имало мржње, гњева, буна, Фанатизма, биће потребно имати пушке, куршуме и бојонете да се спречи повратак жакерије, а ова потреба не изгледа да је на путу опадања. Кад једно друштво има ову потребу, оно нема право „да се претвара као осотљиважена која пада у несвест", кад му неко предложи батине или шибу, извесно не за поштене људе, макар да су и они учинили какву погрешку, већ за н ке бруталне злочинце са људским обликом. Сад нема потпуне равнотсже између природе злочинца и казно: лек отежава болест у место да је лочи, Вештина је наћи друго нешто што се прилагођава бољо злочиначкој души. У своме долу ј^е Спте е( 1а 8осШ6, г. Махт:1 је потнуно расветлио погрешку пашег казненог система који не води рачун ни о полу, нн о карактеру, васпитању или здрављу злочинаца и све их третира на исти начин 1 ). »Наше су казне без дејства, каже он, јер у много случајева, ако не у свима, оно нпсу иишта за лица на која их примењујемо". Шта ј новчана казна од 100 дин. за једног милионера? док она проставља за дуго време муку и оскудицу за једног сиротног радника који је оптерећен породицом. Какво дејство може да произведе затвор од неколико месеци на бнога који је навикао на хапсу ? док ће ова казна, ма и најмање трајала, сурвати поштеног човека до очајања. За овога Злочин чини срамоту а не ешафот. Али је друкчије са злочинцем који је изгубио свако осећање части; оп је неосетљпв према лишењу слободе пошто му хапшењс прибавља угодне компензације. Човек који се игра са животом свог ближњег, који просипа крв, понекад за ништа, јер му треба крви, као што сам то чуо скоро да кажо један убица у кривичном суду, нема исту осетљивост као поштен човек. А шта да се мисли о онима који се не устежу ни тортуре да би приморали своје жртве да покажу где им је њихов новац, као што смо то скоро видели у кривичном суду у Дром-у и на Северу. Ја нс верујем у Физичку неосетљивостзлочинаца, коју је открплааитрополошка школа чији је шсф био Ломбрбзо. Никад ми се није дала прилика у току моје каријере да констат\јсм ову тобожњу аналгезију. Али оно што је неоспорно и нарочито рационално, то јс: да злочинци који проводе ловачки живст, утољавају своју глад и лежу у постељу само ако је лов на човека био добар, логорују у остало време по мостовима, клупама по сквсровима или у кочинама, живе од онога што упљачкају, навикнути на насиља и проливање крви, — да су они издржљивији од других људи. Душазлочинчева није душа једног детета, која се меси као мека глина. У цивилизованом друштву, то јо отпадак, талог, као што је онај смрдљнви талог који производи дестилација најсуптилнијих есенција и
') ]1 ,е Опте е1 1а 8001616, р. 332.
које еајвише опијају. Прома овој перверзној, окорелој дупш, покварсној пороцима, треба друго постулање, а не као према души каквог поштеног раднпка или наивног сељака. Међу тим су казпо исте за све. Законодавци и судије немају право да носматрају казне стављајући се на своје гледнште, а не на гдодиште злочинца; они резонују као да би они сами требали да трпе казне које досу!)ују. 0 томс сам се једног даиа лнчно уверио. Како сам се зачудио, још док бејах млад супститут, једном кратком затвору, који беше суд изрекао, и добио сам овај одговор од предссдника: »Ах, кад би ви морали то да чините!" Треба дакле резервисати благо казпе за онс који их се плаше покрај њихове благости, а за друге установпти, не нечовечне, али озбиљне и строге. Одржати прнмену исте казнимости прсма свима злочинцима, значи радити као лекар који би све своје болеспике лечио исти.м лском. (СВРШИЋЕ СЕ) КРИМИНАЛИТЕТ У СРБИЈИ У 1911. ГОД.
У »Полицијском Гласнику« за прошлу год. 1 ), а у напису „Криминалитет у Србији у 1910. год изложили смо и аналисали стање најтежих кривичних дела у тој годипи, у вези са криминалитетом у периоди од 1905. до 1909. год. закључно. Овом приликом утврдили смо: 1. Да 1910. год. у погледу сузбијања криминалитета показује знатан напредак прома ранијим годинама (од 1905—1909), и 2. Да ми у погледу општег криминалитета не стојимо тако рђаво као што со всрује, воћ да су то свега 10—12 срозова, који са својим ненормалним локамннм криминалитотом погоршавају знатно цифру општег криминалитета, и у овом погледу целу земљу продстављају много горе него што је у истини. Раније смо пак — у нашој расправи „Криминалитет у Србији (190 5 — 1909)" констатовали, да наш криминалитет са врло малим изузетком, није проФесијонални, веп сиецијални и локални, и да га с тога није тако тешко сузбијати. Ми смо, хвала Вогу, још далоко од модорних апашких подвига, аутомобилских злочина и до савршспства организованих банди за убијање и пљачкањ , н наше јо тврдо увероње, да ћо се са реорганизацијом нагне полпцијо и завођењом пољске жандармерије, наш криминалитот моћи свости на минимум. Да видимо сада како стојимо са криминалитетом у прошлој 1911. год. У стању смо одмах изјавити, да јо знатно опадање криминалитета, које смо констатовали за 1910. год., продужено и у 1911. год., и то још у јачој сразмери. Да ово и докажомо. * * * Према званичним и накнадио провереним подацима полицијских власти, у прошлој години извршоно је у Србији:
Ј ) Види број 37. и 38.
1. Убистава 337 2. Детоубистава 37 3. Покушаја убистава 310 4. Разбојништава 114 5. Паљевина 721 6. Опасних крађа 1273 7. Злонамерних поништаја туђих ствари 149 Свега • • 2941 У ранијим годинама дела ових било јо
® -I ш о ■» Г— јЛ I— I— ГСО (М (>* СВ СЧ IX П (?)
Т* 00 05(^(^0 0 ^ V*« О* со со СО "*-н I"— сС
О* СО СО СО
С 4 * О* СО со —< СО О
о ^ ^ СО оо со о ^ ^ЈН -гН *>. С5
»О СО гтН 1Л со
о ^
аа со
о о о*
СО со о*
да 10 05 тн 10 -г-. ^ СО -Н 10 СО 'О СО со СО СО ^ ® О СО ^ Г- -=-1 ® УГ м -н .О .о
со со
« н «5 2 РЗ ^ сз Н о о 5 ЕН \о ©
сЗ РЗ с« ЕН о 5 о
сЗ м 03 н 3 оЗ
>8 н
сЗ «3 X
к
ж ш
Л Н X 0 о
5. °. С* УО
аЗ х М Н о
4 С Он С О со
(М т ш 10 г-
Као што се из нзложеног прегледа види, општи број кривичних дела у прошлој год. (2941) не само да је знатно мањи од оиштих бројева ових дела за сваку годину попаособ, веК је за читаву четвртину мањи и од средњег општег броја кривичних дела за претходних 6 год. (3915), а ово је најбољи доказ да је наш криминалитот у току послсдњо 2 год. почео знатно опадати. Пада нарочито у очи — и то са задовољством конотатујемо — да су се најважнија и најтежа кривична дела убиства — знатно смањила прсма ранијим годинама (337 : 378 : 469 : 480 : 415 : : 470 : 466 у 1905. год.). Са изузотком 1910. год. — за коју смо већ констатовали да показујо знатан напредак у ногледу сузбијања крнминалитета — и донекле 1907. године, разлика између броја извршених убистава у прошлој и осталнм годинама премаша преко стотине, а за 1908. год. достижо цифру од 143.