Полицијски гласник

СТРАНА 174.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22.

муке сам имао док сам се прогурао до ограде. крај које сам заузео место и чекао кобни час. Најзад избише четири сата; капија се отвори: прво се појави један човек на колима... Хербо! лпце му покривено неким суморним бледилом, али у пркос томе он изгледаше одважан; покуша нешто да каже своме другу, али овај већ нс бше у стању да га чује. На знак за полазак Хербо погледа у гомилу погледом који се усиљавао да се покаже смео; његове се очи срстоше са мојим... учини један покрет... лицо му се разведри.. Спрвод је ирошао. Остао сам тако неиокротан као и ограда на коју сам се био наслонио, и остао бих тако још дуго да ми један судскп олужитсљ но нареди да идем. Посло двадесет минута једиа кола са црвеиим сандуком, која је пратио жандарм, пређоше у касу мост на Шанжу и одоше на осуђеничко гробље. Тек тада са неким теретом у грудима дошао сам кући и бацио се у тужна размишљана. Дознао сам после да је се Хабро, за време затвора у Висетру, кајао што јс учинио да ја невин будем осуђен. Овај разбојник је пзведен на губилиште за убиство неке жене које је извршио на тргу Дофен у друштву са Сен-Лежеом. Обојица су били ушли у стан њихове жртве под изговором да их обавести о своме сину, кога су, како су јој реклн, упознали у војсци. (НАСТАВИТ.Е СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине града Сталаћа, актом својим Бр. 1196, пита: »Моли се уредништво да овомо суду изволи дати следеће објашњсњс: По чл. 170. става 7. зак. о општинама, Државни Савет/дужан је, у случају општих избора општинских часника, да по жалбама донесе своју одлуку у року од два мосеца, а у случају других избора општинских часника у року од мсссц дана, рачунајући од дана г--ад су акта у Савсту од поште примљена. Чл. 170. став 8. истог закона говори опст, да ако Савет у овом року не донссо своју одлуку, онда ће се сматрати да је избор одобрен, односно да је рошење или одлука надзорпе власти одоброна. У овој општини извршен је избор кмета села град. Сталаћа 8. априла ово 1912. г. У року од пет даиа по избору, жалитељ је поднео рецспис дравне поштс о томе, да је жалбу на пзбор изјавно. Па како Државнп Савет до 15. априла о. год. није тражио изборна акта, суд је ово општ. актом од 15. априла исте год. Бр. 829, молио начслника среза расинског за дејство, да начелпик пита Државнп Савет: постоји ли жалба у нстшш на

овај избор или не. Државни Савет до данас нити јо акта избора траашо, нити !је на акт Бр. 829 одговорио постоји ли жалба на избор. Па како у закону о општипама нијо нигде казано: На који ће начин општ. суд сазнати постоји ли жалба на избор или не; хоће ли суд веровати поднетом рсцепису са поште да заиста постоји жалба на избор; у ком је року Државни Савет дужан тражити акта избора по жалби; и кад Државни Савет буде већ гштаи актом постоји ли жалба или не, докле — до кога рока он има одговорити на то, то настаје питање: сме ли овај суд изабрато лице увести у дужност или треба чекати на одговор Државног Савота на акт овог суда Бр. 829. Управо, да ли би општ. суд и по ком закон. пропису, имао да буде одговоран бнло да изабрато лицо ис уведе у дужност пошто за тодико време акта нису тражена, било да га уведе у дужност, про нсго што Државнп Савст одговори на акт овог суда Бр. 829 од 15. априла ове године?" — На ово питање одговарамо: Како со жалбе иа избор оиштипских часника упућују непосродно Државном Савету прома чл. 172. закона о општинама, то општински суд није у положају да зна: да ли је жалба дата о року или но, и да ли је у општо дата. Према томе њему не остаје ништа друго, него да се преко надлежне власти обратп Држ. Савету са питањем: постоји ли жалба или не. Ово мора да чини по томе, што рок, који је остављен Савсту осмим ставом чл. 170., важи само у оннм злучајевима, кад јо Савет већ примио изборне акте, а случај као што је овај, нијс законом иредвиђеп. Нека, дакле, суд понова тражи одговор од Савета, па тек ако овај изјави: да жалба не постоји, он може увести у дужност изборног кмета. Овако мора суд радити у толико прс, што већ има прод собом продставку извссног лица, да јо дата жалба па избор. Другога законског излаза нема. У акту трсба означити име и прсзимс жалиоца. 11 Суд општине волујске, актом овојим Бр. 1169, пита: »Изв стан грађацин овб општине, нродао јо једном овд. грађанину једно својс нспокр. имањс у атару ове општине. У задрузи продавац има још јодну порез плаћајућу главу (синовца чијо јс непокр. имање подељено давно но боз писмено дообе), а поред ове пореске главе дотични има још једног лунол тног сина, који нпје порезом задуживан. пошто је у времону навршења 21 год. живота осуђен са досет год. робије за крађу (у 1911 год.). Да би суд ово оншт. знао, како да сс управља приликом пздавања увороња у см: § 471 тач. 11 гр. суд. пост. молп сс уредннштво, да нзволи у првом му нарсдном броју дати своје мишљење о томе: да ли се има за пореску главу

сматрати и продавчев осуђени сии, и да 1 ли по § 471 грађ. суд. пост. продавцу мора остати пот дана ораће зсмље и за пом. му осуђеног сина или ис?" — На ово питањо одговарамо: Према правилима г. Министра Правдс од 4. Фсбруара 1874. г. № 354, која је прописао за извршсње § 471. грађ. суд. поступка, законодавац н тражи да ноко баш плаћа порез. па да сс тек тада убраја у пореске главе, него да се само за пореску главу сматра, јер има много случајова, гдо су извесна лица ослобођона плаћања порсза по закону о порезу, а мсђутим су неоспорео иореске личности. Прома овоме, кад продавац има пунолетног сина, који пијо порезом задуж н само по томе, што се налази на робији, али ће бити задужен чим се са ове врати, јср јс пунолетан, то се и за њога мора оставити пет дана орања, као што тражи поменуто законско нарсђењо. Наравно, да се и имањо продавчевог синовца мора издвојити, боз обзира на то што не постоји писмоно о деоби, кад је иначе његов део познат. Према томе, увороње со може издати само тада, ако продавацу остаје наглавица и проко оног пздвојсног одољсног имања њоговог синовца и преко оног дела, колико закон штити њсговом сину као пороској глави. III Суд општине стампичке, актом својим Бр. 884, пита: У 1. напомени 33. тариФ. броја закона о таксама, предвиђоно је: „да ни једна исправа нсће имати законске вредности, ако није написана на бланкету са утиснутом марком«. Уродништво лпста пита се: вроди ли ово н за облигације као и за призпаницо, по којима појединци дају приватпим повсриоцнма новац поц интерес. Суд ово питање чини из разлога што му се чешћо подносе облигације и признаницс на потврду: а написане су на обичној хартији без марко". .— На ово питање одговарамо : Напомена код 33. тариФског броја одговара начслу постављеном у чл. 34. и 40. закона о таксама, и у нераздвојпој је вези са овима. По ставу другом чл. 71. закона о таксама, наређоња чл. 34. и 40. још нису ступила у живот за друге хартије, него само за менице. Према томо уредништво налази, да и напомона код тбр. 33. још по важи, и да се, према томе, могу писати па и примати и оио исправе, које нису написано на бланкету са утиснутом такссном марком. IV Долово1)а општине врбичко пнта: „Пресудом суда општино врбичко № 774, од 25 Фебруара тск. године, осу1)вно је извосно лице за дело из § 375 тач. 1. кривичног закона, иоред осталих досуда још и са три дана затвора. Просуда ова саопштона је приватном тужиоцу 21. марта, а осуђеном тек (27)