Полицијски гласник

ОТРАНА 178.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ '23.

ни претњу. Противотајањо јс учињено ударцом, који је оптужони напоо прпв. тужиоцу. Овим јо прив. тужилац долом иападнут, таквом радњом, која оличавајући у себи дело противстајања, иотовремено даје законску погодбу и за кажњиво доло лаке повроде тела нз § 173. к. зак. Ова једина радња чини идеални стицај дела из § 93. и 173. к. зак. и оптуженоме се за њу има судити по § 68. к. зак Зато је у конкротном случају погрешиа пресуда Апелационог Суда. 47. Један случај покушаја лажног оверавања § 149. у в. е § 41. к. зак. [0. С. 19. IX 1911. № 11260]. Мотиви аресуде Аиелационог Суд а, која је оснажена одлуком Оаште Седнице Касационог Суда. „Судски протокол № 11158 и акта спора О-пр. И. под № 10593, вођеног код суда општине доснћске, потпупо су доказ о ономе, што у соби садрже, према § 234. кр. с. пост. Према овоме помен. судским протоколом и актима спора утврђено је: да је суд општине десићске пресудом својом № 386 досудно опт. 0. право на сиорни јендек, који је био предмет овога спора; да је парничар И. противу ове пресуде пзјавио жалбу № 447 и да је опт. 0.; престављајући се за жалиоца И., дао изјаву прод првостепеним судом, да од ове жалбе одустаје. Оваква радња оптужепог садржава у себи сво знаке дела из § 149. у в. с §§ 41. п 44. к. зак., јер је дага пзјава пред судом била лажна и учињена је у намери да помен. пресуда општ. суда, која јо донешона у корист оптуженога, постане извршна. У радњи оптуженог стоји покушај престављоног дела зато, што јо њогова накнадиа изјава на протоколу Л» 11158, у којој је ои пред судом признао : да се ие зове И. већ, 0., следовала тек онда кад јо он у лажном престављању свог имена ухваћен од судских чиновника, а то се утврђује сведоџбама сводока. § "229. крив. с. пост.«. Нааомена. У примедбама I Одељења, које су одбачене у Општој Седници, истицано је, како се за појам дела из § 149. к. зак. тражи, да неистинито престављање буде одостоверно, а то, вели, овдо пе стоји, јер јо оптужени свој исказ исправио, ире но што је од суда оверен. С тога се примедбама налазило да овдо стоји дело из § 359. к. зак. Међутгш битно је то, што је онтужени свој лажни исказ дао пред влашћу, и тиме са својо стране све учииио, да се произведе лажно оверавање, па јо противу воље оптуженога то спречено тиме, што су га извесни сведоци позиали, те је у лажи био ухваћен и тек тада признао какво му је право име. Према томе правилна је одлука: да стоји покушај деликта из § 149. к. зак. (наставиће ск) -——-

ПРОФЕСИЈОНАДНИ ЗДОЧИНДИ 1 ) Познавање злочинаца и њихових особина од огромне је важности за криминалисту и полицајца. У многим истрагама истражни чиновник и полицајац моћићо проиаћи кривца само на основу познавања сродипе у којој оп живи. С тога ће нашсм описивању разпих злочина н проступа, и начина за проналазак њихових извршилаца, претходити иека »рета ириродне историје профосијоналног злочинца. Само што ово нећо бити описив.ање као што су она у делима криминално антропологије, која су врло интеросантна са гледишта теоријеког, али мало корисиа за практичара. Под ариродном историјом злочинца мп подра.зумевамо што је могућио краће иабрајање особииа и обичаја проФосијоиалиог злочинца, које истражни чиновник п полицајац троба да знају. У нашем, дакле, нзлагању пе трсба тражпти ФилозоФије и криминалне социјологије: читалац ће у њему наћи Факта која смо, у во 11И нп случајева, лично иосматрали, пратоћи агенте сигурности ириликом њихових истраживања у злочиначким срединама, по јазбинама у којнма се проФесијонални злочинци скупљају итд. Другим речима: ово опсервацнје нлод су практичиих а не теоријских студија из књига и статистичких ире■гледа. Излази само по себи. да ћомо со ми овде запимати само ироФосијоналним злочинци.ма и преступнпцима, али не и случајним. За ове последње, злочин или преступ у већини случајева несроћан јо догађај у њиховом животу, који сс можо загладити. Истина је, међутим, да многи случајни преступници, ушав јодном у затвор и дошав у додир са старим повратницима, постају лако ироФесијоиални и усвајају потпуно навике овпх. По нашем мишљењу, на све преступнике који први пут излазо иред суд, изузев оиих који су оптужени за убиство с предумишљајем, тошке телесно повроде или који другп тежак злочин, треба применити условну осуду. Ако би попово учинили какво кривично дело, доказалн би да спадају у категорију проФосијоналних преступника и билп би подвргнутистрогости закона — тог пеопходног заштитпика свога цивилпзованог друштва. Ако, пајмање у року од 5 год., но би учиннли пикакво ново кривично дело, могло би со узети са доста вероватпоћо, да ће н у будуће остати поштеии, и да је опроштај прве кривице пмао благотворно дојство. -Али, да би условпа осуда била у истини од користи, иотребна је да будо допуњена озбиљним полицијским иадзором, јер је искуство доказало да су многи преступници продужили животи старим начином живота и после условне осуде, само што су били толико обазриви да нпсу могли ојјти ухваћеии. Злочинци 110 градовима и селима. ПроФесијонални злочипци, који раде по градовпма, разликују со јасно од своЈ ) Из дела: К. А. Ке188-а: Мапие1 с!е роНсе зсјепЈШ^ие (Шесћшцие).

јих колега ио селима, п врло се ротко дошава да, бпло једни или други, мењају поље свога рада. Са овог разлога и истраживања у овим двема средииама морају со вршити на разне начино. Може се у општо рећи, да је градски злочинац препреденији, и да своје операције изводи са много воћом всштином. Поред овога. градски злочииац разликујо со лакше од поштеног становништва но његов колега у селу. Као што ћ мо доцније ноказати, велики доо нроФссијоналних злочинаца великих градова сматра као за пеку част да со разлмкујо. и оделом 11 начином хода, од поштено популације, док се велика пећина сеоскпх злочинаца не разликује, ио спољашности, од своје околине. Разлика ова иостоји чак и код скитница. Код ово специјалне категорпје проФесијопалних пресгупника посматра со такође иодела на скитнице градске п и скитиице сеооко, само што ова подела није тако јасна као код осталих категорија проФесијопалних преступника. Постоји, доиста, знатан број индивиду-а који, за вроме лепог времена, јури но селима, а преко зпме враћа со у градове али већина ових преступника пребива или само у селима или само у градовима и нрилагођава се и оделом п понашањом, околној сродини. Пород разлике измођу градских и сеоских злочинаца, постоји такође знатна разлика између злочинаца ио воликим градовима и њихових колога ио средњим н малим градовима, само што ова разлика није увек тако волпка. ПроФееијонални злочинац средњег или малог града, пошто у месту рођења издржи неколико осуда.и услед овогаскрене на себе пажњу полиције, радо бежи у велики град, где мисли да ће остати нопознат. Треба такође имати у виду и примамљивост великих градова, као п веровање злочиичево да {16 у њнма наћн рентабилније ноље рада. Повратници великих градова беже, опет, често у провинцијске градове, било да се еклопе од полиције, било да избегну прогонство. Краћим или дужим бављењем у провинцији они теже да со на њих заборави, или да добију нову главу као што то они веле својим језиком. Погранични швајцарски градови примају врло често посоте Француских прогнаника, од којпх поједини продужују рад у пограничним станицама, упосећн у овај нове преступничке или злочиначке специјалитете. Многи опет оотају мнрни за вроме свога кратковременог бављења у ноним местима. Разуме се већ, да повратници великнх градова посећују своје колеге у месту, у које су дошли, и да се ови, као и поштени људи који су такође очарани становницима престонице, журе да им подражавају и у говору, и у. начину држања, и у навикама. У оредини профосионалних злочинаца малих и сродњих градова констатује со, услед овога, једиа мешавина од локалиих и страних навика. Воћина повратника средњих градова задржава, међутим, извесан провинцијски пзглед, помоћу кога извежбан посматрач