Полицијски гласник

ВРОЈ 23.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 179.

може га лако разликовати од повратнииа всликих градова. Кад будсмо говорили о обичајима и навикама проФесионалних злочипаца изнећсмо разликс између преступника који припадају разним срединама. На овом мссту потребно је још помепути повратникв предграђа великих градова, који се у већини случајева регрутују у самим овим градовима, или који су, услед непосредног додира, усвојили обичаје и навике иреступника воликих градова. (НАСТАВИЋЕ ЛК) КРИЗА РЕПРЕСИЈЕ од ШиВАТ-А ГЛАВНОГ НРОКУГАТОРА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У ЛПЈОНУ

(СВРШЕТАК) Телесне би казне биле парочито корисно за младе.злочипце. Многи, у пркос њиховог пада, још нису достигли дпо амбиса. Њихова душа није потпуно осушена; енергична средства могу јој вратити нчшот. Отац који би имао храбрости за то, могао би може бити, строгом казном, да спасе своје дете од неизлечимог пропадања. За што друштво не би заменило слабе или немоћие родитеље? Родитељска је казна била увек прва, данас као и у време краља Соломона, коме се приписујс оваизрека: м да се неваљалство у срцу деце може изагнати само помоћу батина"; може бити могло би се баш жалнти што је она данас мало и занемарена. За наше младе крадљивце и подводаче, камџија би бсз икакве сумње допунила врло корисно затвор. Уверимо се, да се неће постићи поправка ових раних злочинаца уљушкивајући их пастирским песмама у хладовини апсана. Пребацује се телесним казнама да понижавају онога који их претрпи и довршавају његову моралну деградацију. Узалудна брига. Какво достојанство постоји код једног младог апаша од 15 до 16 година или подводача истог доба, ако не мра^ег 1 ). Зар није наивност хтети култивисати ово осећање у души људи који су изгубљепи у пороцима, којп немају више ии стида ии срама, који вегетирају у пајвећој покварености и сами су се ставили изван друштва. Извесио, оно што ће бич и батина код њих снизити, то јо гордост и охолост од којс пате у пајвншем степену, а којаје често узрок њихове дрскости 2 ). Идеја о повраћању телосппх казпи, коју су изразили Ботћгово 5 ) и 1 Ј аса88а^пе' 1 )

1 ) Суд за преетупна дела у Наризу оеудио је иоеледљих меееца 1910. једног гамена од дееетину годица Јсоји је мирно иризнао да је извлачио 10 до 15 дии. од нроОтитуције једне девојчице'. 2 ) Доотојевбки у својој кући мртвих, прибележио је да су другови његовог неправедног ронства били: (( ужасно сујетни уобрагкени, раздражљиви и крајње ((»ормалисхо". а ) I .е сгппг, саиеее е( гетеАев. ') Рете Ле тог1 е( сптгпаЧЧ.

путујо и мало по мало продире у духово. Један магистрат, г. Мах\уе1, супститут главног прокуратора у Паризу, не устеже се да је преузноси '). Штампа је скоро водила кампању у њену корист. Пороте Сене 2 ), Ардоп-а 3 ) (Агс^еипез), Ушћа-Роне 1 ), Доњег Шаранта 5 ) пзразиле су захтеве у овом смислу. Очевидно је, да се земљп досадила благост и слабост, којом се поступа према злочинцима; прод банкротством благог начина поступања онатражп с разлогом да се покуша другн начин. По и ако је наш казнени систем истрошен нашим разњоженим наравима и заслужује да се појача, ипак то ио значи да друштво треба једино да нолажо на отежање казни, да би се спрочило напродовање кримипалитета. Троба тражити извор злу, не ради тога да се покуша да оп пресуши, —јер би то било нешто вап људске мдћи — пого бар да се зајази и ухвати. Но, и ако јо младост расаднпк модорног злочина, улицаизатвор су његова школа. Прва брига законодавца, према томе, треба да будо управљона на малолетну доцу. Ако се толико њих покваро тако рано, није увек њихова кривица. Често се можс тражитп рачун о томе од њнхових родитоља који су пх пренебрегли или папуетили, ако им нису показали уз то, још и најгоре примере. ИпдиФерентност, огоизам оЦа или матере троба да буду кажњени као њихово новаљалство. Закон обвезујо родитеље даводо материјалну бригу о својој деци. Али су морално бриге васпитања и наставо од највеће важности. Здравље душо има право па исту заштиту као и толесно здравље. Пустити дете да краде из навико, не дати м5' да походи школу, да учи занат, по нриморати га на рад, тегаке су кривнце колико против детета, толико против друштва. Дете со навинава на. леност, његови нагони за уживањем расту са беспосличењем; ускоро само злочин мож« да му прибавп срсдство да пх задовољи. Истина, јсдап закон прописао је казне (колпко пезнатне) против родитеља чија деца не походс школу; али ова уредба, која је одвећ компликована, није никад практикована. Но жолим да опадам моју зомљу, али зар пије корисно казати, да у пркос томе што пе жалимо нпкакву жртву за јавну наставу, ипак имамо вишо од 2 од сто пеписмоних војннка, док су у ПГвајцарској пре двс годпне нашли свега 17 од 27.000 рогрута, у Номачкој иема баш пп 4 на 10.000 а у Данској нема пиједпог неписменог под заставом! Не мање је потребна морализација затвора. Зар то пијо пометња, кад казна служи као прнлика да со злочинци прикуло, даје им средства да со концсптришу, удружо, поучавају узајамно у упражњавању злочина? Ме1>у тим јо још

1 ) Ле сггте е/ 1а 8осг&1е. 2 ) 1<е Тетрз од 11. и 20. августом, 13. и 2 4. соггг. 1910.; 1УП1и81гаИоп од 3 септ. 1910; 1е ОИ В1:хз. 1.е МаНп, 1,е ,!оигпа1, Т.е РеШ Јоигпа1, 1/АсИоп, РаггбЈоигпаГ. « 3 ) ^е Тетрз од 5 иов. 1910. 4 ) 1,е Тетрз од 13. иовембра 1910. ,г> ) Тетр « од 28. иовембра 1910.

једаи стари закон ирописао да сви затвори буду подешени ћелијском режиму. Мођутим за 35 годииа само јо реформисаио њих 56 од 382. Зна се да је изоловање први услов умне регеиерације; мир који оно прибавља мозгу, повраћа му његову равиотежу, као што се разбис.трава мутна вода кад со наспе у какву чинију и постаје опет чиста као на свомо извору. Овај начин лечења може бити само спасоносан за злочинце, нарочпто за децу, од којих многа још нису са свим иокварона и дају се понравити. При свем том не би било довољно затворити осуђене у више или мање строго ћелије, ако се не удеси да са ваздухом и светлошћу, који су потробни за живот, не иродире унутра п светлост морала. Кад се један пут отргну ове душе из покварене средине у којој су живеле, кад је овесг имала времена да се пробуди нз овоје летаргпје, треба их реконституиеатн и дати им нов живот новим васпитањом. За овај посао, макар он био и позахвалаи треба једна деликатна рука п срцо апостола. Био то свештвник, пастор, рабинер или свотовни проповедник, мало је О'пало за тим; сво тамнице требало би да имају овог лекара душа, као што имају лекара за тело'). Исго је тс^ко потребно напустити амнесгнју која перподичио руши дело нравде, уништава ропресију, охрабрава раснуштеност и злочип, подржавајући у духовима иаду на неказннмоот. С друге стране, ако право милостн треба да буде потпуно одржано, то је под условом да будо уре1,епо 2 ). Ми нисмо више у времеиу у коме суверен пије морао да дајо рачун никоме о својим актима који су се довољно лравдали његовом добром вољом. Парод, који сам собом управља. проко власти које он делегира, има право да зна употребу која се чиин са прерогативама, ко.јо он уступа, пошто би оп могао да их ограничи или укине. Не би се дакле могло допустити да земља не зна разлоге милов>ти: свака одлука о милости требала би да будо мотивисана, као што би и извештај комисије за помиловања тробао да буде објављен. Покрај својих махна, порота треба да се одржи пошто магистратура неби имала потребан морални ауторитет за суђоње каквог великог злочиица, а да пе побуди поповорсње мншљења. Али устапова пороте захтова побољшање. Главна је махна пороте у рђавом састављању лнста. Нпдео, сам председника једне пороте, који није био способан да искаже вердикт (закључак) јер није знао да чита, а поротнике тврде на ушима ио палазимо само у позоришту. На једпој листп сесије поротника констатовао сам да је био уписан један аиархиста, једно лнце чија је жена држала кућу за неморал п друга два лица која су била осуђена, једпо за дело против јавног стида, друго за скптњу. Порота треба да буде састављена само из нросвећених људи и меоепорне часности, иначе ће правда

') Маипсе с1е Пеигу. 1^'Лте <1и Сптгпе1. ТагЈе, РћИозорМе репа1е. 2 ) Сгаггапс! ТгаИе (1е ЛгоИ рбпа.1 /'гапдагз. -2 6с1ј1: Л I