Полицијски гласник

СТРАНА 194.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ђена), ариљском, студеничком и у варошима: Пироту, Шапцу и Чачку (пронађена). Вредност свих ових крађа износи око 11.500 динара. Злоналерних поништаја туђих ствари било је: у срезу нишком 5 (сви пронађени), у срозу лужничком 3, у срезу колубарском округа београдског 2 и по 1 у срезовима: посавском округа београдског, ваљевском, тамнавском (пронађен), гружанском (пронађен), лепеничком, расинском (пронађен), јадранском (пронађен), звишком, јасеничком окру^а смедеревског (пронађен), зајечарском, златиборском, драгачевскгм (пронађен), моравичком, трнавском и у вароши Ваљеву (пронађен). Вредност свих уништених ствари износи око 9.700 динара. Поред изложених дела у току месеца маја ове године извршено је у Србији и 20 самоубистава и то : у срезу посавском округа београдског 3, у срезу ка-

черском 3, у вароши Београду 2 и по 1 у срезовима: јабланичком,власотиначком, крагујевачком, лепеничком, трстеничком, копаоничком, ресавском, нишком, мачванском, таковском, ариљском и у вароши Пироту. Највећи број самоубиства извршен јо: всшањем 11, ватреним оружјем 6, тровањем 2 и дављењем у води 1. Узроци њиховом извршењу леже: у болести за 6 случајева, у душевном растројству за 3, у тузи за 1, у очајању за 1, у рђавом материјалном стању за 1, у љубави за I, и за 7 случајева узроци су неиоанати. Покушаји самоубистава извршени су: у вароши Бео1-раду 4 (3 тровањем и 1 оштрим оруђем; 2 болест, 1 страх од казне и 1 непознат) и по 1 у орезу јасеничком округа крагујевачког (оштро, страх од казне) и вароши Крагујевцу (оштро, рђав домаћи живот). Општи преглод до сад изложених дела овакав је:

О К Р У 3 и

Округ београдски . • вал>евски • • врањскн • • • крагујевачки крајинеки • • крушевачки • • моравски • • • нишки .... пиротски • • подрински • • пожаревачки руднички • • • смедеревски • • тимочки • • • тоилички • • ужички .... чачански • • • Управа града Београда

Свега:

Из канцеларије Антропоме трашњих Дела, 18. јуна 1912

и и « м а.^СГ 8 н* В И о Ј? н со д

св а ® 2» н сЗ О 3 ® ГГ»

31 114 25 20

тријско - Полицијског Одељења Министарства Унуодино АБр. 906, у Боограду.

СТРУЧНИ ДЕ0 БЕЛЕШКЕ ИЗ СУДСКЕ ПРПКСЕ ПО КРИВИННИП ДЕЛИПН КРИТИЧКО ИЗЛАГАЊЕ од М. С. Ђуричића судије Касац. Суда

(НАСТАВАК) Како се међутим из протокола саопштења списка поротника по овом оптужењу види, да су приватни тужиоц н

оптуженн изузели 20 поротиика не дајући зато никакве разлоге, и први 11, а други 9, и да суд према оваквој њиховој изјави није доносио никакву одлуку, већ извршио избор само из оног броја поротника, чији одбачај није тражен, управо ово се мора претпоставитн, пошто никакве одлуке нема о неумесности њиховог захтева, то се састав поротног суда по овом олтужењу пе може сматрати као правилан, нити може по закону његова одлука опстати®. Наиомена. Правило о изузоћу поротника, прописанб чл. 17. зак. о пороти, јасно је, и оно није ни било предмет

противразлога. Првостепенп суд, у својим лротивразлозима, ограничио се на то: да се ие може изјавити жалба на састав поротног суда, кад пре тога, при саопштењу имена поротника и саставу суда, нико није протествовао. Суд сматра да је тиме. што ни тужилачка ни тужена страна нису уложиле никакав протест пре суђења, то питање свршено и да се оно иосле не може више ни истицати. Овакво је гледиште нсосновано, јер у закону о пороти нема о томе никакве одредбе. Шта је забрањено у жалби наводити, казано је у чл. 36. зак. о пороти, а све друго, па и неправилан састав поротног суда, може се у свако доба истаћи. С тога, може бити говора о томе, да је незгодно да се после нресуђења ствари истиче питање о саставу суда, али док се то законом другчије не уреди, овде се ипак мора допустити. Суд, који суди по убеђењу, мо]оа бити састављен строго по закону, јер само такав суд може да одржи ловерење у правосуђе. Касациони Суд мора на ово да пази, а он има за то пуну власт по чл. 38. зак. о пороти. По овоме лропису он може да уништи поротну пресуду увок, кад нађо да је жалба основана, а такав нам примор пружа и изиоти случај. 52. Кривице из чл. 145. т. 2.) закона о изборима народних посланика, не чине се тиме, што се пропусти да се у записнику бирачког одбора, за избор народ. посданика, назначи: у кодико је сати гдасање закључено. Ово је у ствари само неисправно вођеље записника, које и као хотично казни по чд. 146. избор зак., а као нехатно не казни се. [III 24. X 1911. № 13360]. X. У. и ост. оитужени су, што су као чланови бирачког одбора за општину н,, а за избор народних посланика, пропустили и у запионику нису назначили у колико је сати гласање закључено. Ово дело тужба је подвела под чл. 145. т. 2. зак. о изб. нар. посланика. Мотиви решења ирвост. суда. »Чл. 145. т. 2. зак. о изб. нар. иосланика предвиђа као казкњиву радњу чланова бирачког одбора, ако опи без оправданог узрока скрате време примање гласова, или га продуже. Међутим. ислеђењем, чињеним по овоме делу, нијо утврђено да су оптужени ократили или продужили примање гласова. Актом главног бирачког одбора, који се узима ло овом олтужењу као доказ о делу и крив, одговорности олтуженог, тврди се да у записнику није означено у колико је сати закључено глаоање, —■ а пе тврди се да је примање гласова скраћено ипи продужено, те према томе овај акт може послужити као доказ само о ономе, што со њиме констатује, а то је — о недостатку, непотпуности записника, која радња чланова бирачког одбора, и кад би се могла оматратн као неправилно — неисправно — вођење записника, чл. 146. пом. закона, не може се сматрати као кажњива, с тога, што се ничим но утврђујо да су оптужени ово намерно учинили".