Полицијски гласник

бРОЈ 25.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 195.

Нааомена. — 0 кривичном делу из чл. 145. т. 2.) овде не може ни бити говора, јар оптужење за ово дело нома никаквог основа. Ну, стоји неисправност записника, и то груба неисправност, коју би ваљало казмити. То но може да се учини, јер збиља по чл. 146. изб. зак. овде нема дела зато, што се казни само хотично вођсње неисправних записника. Као што се види, наше закоиодавство није потпунце извело правну заштиту у закону о изборима нар. посланика, а то важи и за закон. о општинама. Учињона је иогрешка у томе, што се за пропуштање појединих дужности, које су наметнуто Функционарима по овим законима, тражи хотичност, и то још у њеној тежој Форми, тражи се да су ова пропуштања учињена »намерно*'). Овакво криминалисањо чини дотичну правну загптиту. потпуно илузорном. Но само што је веома тешко доказати : да је пропуштање извршења иавесних Форма, учињено дНамерно«, већ оно по правилу и није намерно, а ипак наноси штете извесним важним правним интересима и не сме се оставити некажњивим. Овде се изгубила из вида суштина деликта. ироиуштања (ТЈи (;ег1а88ип^8с1еПс1;е). Они по правилу спадају у групу полицијских деликата, а код њих се по природи њиховој и не тражи хотичност, већ је довољан и нехат 2 ). И тако: овде би требало извршити криминалисање без обзира на хотичност или нехат. То би се постигло кад би се у дотичним законским пропиоима предвидели веома мали минимуми и повећи максимуми казне, па би се казна могла по потреби индивидуалисати. 53. Један случај оптужења за повреду чд. 102. а) зак. о општинама. Мотиви решења ирвостеиеног суда. »Овде не стоји дело кажњиво по чл. 163. зак. о оцштинама, јер се из изборних акта види, да је председник општине, оптужени X,, наредио кмету у року прописаном у чл. 102. а) зак. о општ., да се сви одборници, пошто је Државни Савет одобрио избор, уведу у дужност и закуну, па према овом се оптужени има пустити испод суђоња. § 250. а) кривич. с. пост." Решење првост. суда оснажио јо и Касациони Суд. [III 28. X 1911. № 13812]. Наиомена. Чим општински часници нису уведени у дужност, у року предвиђеном у чл. 102. а) зак. о општинама, онда несумњиво стоји повреда овог законског прописа. По тач. 6. чл. 109. зак. о општ. општински председник дужан је да се стара да со изврше одлуке општинског збора; он је дакле дужан био да се постара да се и ова извршна зборска одлука, о избору одборника, изврши у законом року. А опет по чл. 163. зак. о општ. казни се сваки орган општинске власти, који пропусти' да на време изврши дужности којо му даје закон о

') Види. чл. 143., 145., 146. изб. зак. и чл. 167. к), 167. л) зак. о општинама. 2 ) Види Окћаиаеп, код § 139 п. 12 и код XXIX Одсека п. 2); Ргапк, код § 139, VII и код XXIX ОдсекА, I.

општинама. Прсма томе, у конкретном случају крив је продседник општино опт. X., па га јо ваљало и казнитн. Не можо се он оправдати разлогом, који је суд употребио у решењу, јер он није испунио своју дужност тиме, што је наредио да со одборници уведу у дужност. Наиротив он је дужан био да се постара да со то и изврши, требао јо да се увери да ли је то и учињено, јор би тек тада извршио ону дужност, коју је по тач. 6. чл. 109. зак. општ. имао да изврши. С тога је, по нашем нахођењу означено рошеи.е погрешно. (НАСТАВИТ.Е Св) -ОЈКО0 ЕКСТРАДИЦИЈИ КРИВАЦА — С ПОГЛЕДОМ НА ПОЗИТИВНЕ ПРОПИСЕ СРПСКИХ ЗАКОНА од АЛ. ЈОВ. КУЗМАНОВИЋА (НАСТАВАк) По уредби од 20. јануара 1860. год. кривци се издају само онда, када су на страни учинили дело, које улази у катогорију злочиних кривичних дела. Даше преступници и иступници за дела учињена на страни ноће се издавати страним државама, већ ће со потчињавати законима земаљским и уживаће заштиту српску имајући прибежиште у Србији. Како је ова Уредба у погледу мођународних односа једнострани акт, страна држава нема право да тражи поштовање наређења из те уредбе, јер нема права да води старање о примени туђих закона на туђој територији, те по томе не можо ни протествовати, ако јој се не би издао неки кривац, који би долазио у катогорију злочинаца но законима српским, а који не би био злочинац по законима те страно државе нити је учинио неко дело због кога се обично, по општим појмовима, екстрадиција дозвољава. Пошто јеууредби речоно, да ће*со само злочинци екстрадирати, настаје питање, да ли наше власти смеју да предају страним властима и оне, који су преступници; да се преступници не смоју издавати, могло би се извести из тога, што уредба помиње, да ће се остали, т. ј. они, који нису злочинци, потчињавати земаљским законима; али кад уредба императивно налаже, да ће се злочинци издавати, може се извести, а то изглода и основаније, да преступнике наше власти могу а не морају издавати, јер императивна забрана о неиздавању преступника не постоји а држава има нраво, које лежи у суверенОсти њеној, да странце, кад год представљају собом опасност, као кривце, уклони са своје територије, ако неће да им да нарочиту заштиту своју и да их подвргне законима земаљским; сходно овом другом мишљењу Србија у пракси издаје преступника и оним државама, са којима није закључила конвенцију о издавању криваца. Ако је неко лицо издејствовало, да нарочитим актом добијо заштиту српских закона као странац, па би га по томе која страна држава тра-

жила за злочин учињон пре ступања под заштиту српску, издавање се дозвољава, јер по уредби злочинци се и не примају под заштиту српску, те онај, који прећути прошлост своју, која му је на сметњи, да заштићеником постане, не треба ни да искористи неискроност своју ; по уредби такав се издајо. — Иста уродба говори и о поступању са онима, који би у Србији кривично дело учинили па пребегли у страну државу, и наређујо, да се ноступа онако исто, као кад странци кривци пробегну у Србију. Ово наре^ење нема разлога да постоји. Страна држава хоће ли или ноће да учини екстрадицију, решиће оделито, независно од закона, који у Србији важи, пошто тај закон у страној држави нома важности ; а српске власти свакако да могу, јер се ни о шта нсће огрешити, тражити екстрадицију и за преступнике, пошто ће многа држава и саме преступнике екстрадирати са своје територије умољеној држави; дакле не постоји забрана, да наше власти добављају и преступнике. — Кривице се увршћују у категорију злочина према законима, који у Србији важе, а екстрадирање се врши на основу пресуде, акта ислеђења, акта тужбе надложне стране власти, у оригиналу или у овереном препису. — О окстрадицији по овој уредби (т. зв. уредба о бегунцима) решава Министар Унутрашњнх Дела. Ток кад со екстрадиција оснива на уговору између држава, и кад она под извесним опродељоним условима постано обавезном, — њоме со чиНо стварне користи међународној заједници. Уговори со простиру на оно области, над којима уговарајућа држава има суворону власт. Али по правилу уговори о екстрадицији криваца имају дејства и прома територији, која у погледу суверености припада троћој држави , а на којој уговорна страна има извршну и судску власт; такав је случај био са Босном и Херцеговином; од 26. јуна 1878. године до 22. септомбра 1908. годино Аустро-Угарска је издавала кривце Србији, када би со ови склонили у Босни и Хорцеговини, а Србија је издавала кривцо, који би дело учинили у Босни и Хорцоговини па со склонили у Србији, ма да је Босна и Хорцеговина тада била под сувороношћу Турскс. У конвенцији српско холандској (чл. 16.) предвиђа со, да се конвенција ноћо примењивати на колоније; у конвонцији измођу Србијо и Волике Британије (члан XVII) наглашено је, да ћо се одродбе конвенцијо примењивати и на колоније и инострано посесијо британско, у колико буду постојећи закони колонија и посесија то дозвољавали. У погледу лица окстрадиција нијо апоолутна. Екстрадиција би тробала да со иримоњујо прома свима кривцима, који пребегну и склоне се на страни, али мођународно право ипозитивни закони појодиних држава, чине изузоће од тога. Тако владари, дипломатски представници страних држава, њихово Фамилијо и пратња, због изузетних положаја својих не издају оо. Даље робови со но издају државама где би ропства било, да би се избогло нејод-