Полицијски гласник

БРОЈ 27.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 211.

погледом на могућу ведичину казне у закону продвиђене. Што се тиче одређивања мере казни која повлачи екстрадицију, ту меру, у циљу спречавања чињења кривичних дела, треба спустити што ниже, ношто је данас казну бегством у општн лако избећи код јаких комуникационих срестава и остварене слободе кретања, и пошто су репресије према кривцима данас у опште благе те и казне законима и пресудама благо одмерене. Издавање треба да се врши не само за извршена дела него и за покушана дела као и за саучошћо, ако су ти покушаји и саучешћа кажњиви по законима државе, која издавање захтева, и умољене државе. Олакшавно околности не узимају се у обзир при одређивању, да ли деликт према предвиђеној казни троба да повуче екстрадицију, па ма законодавац, признајући то олакшавне околности предвидео и нарочиту благу казну. Околности извињујуће од казне такође нема да цеви држава, од које се екстрадиција тражи. У конвонцијама, којеје Србија закључила са Швајцарском, Белгијом, Холандијом, и Аустро-Угарском продвиђено је, да издавање обухвата и дела у покушају као и саучешће; у конвенцији српско-италијанској назначено је, да ће се издавање моћи тражити и за покушај дела; у конвенцијама између Србије и Велике Британије и Уједињоних Америчких Држава наглашено је, да ће со и за саучешћа издавати, а у конвенцији Србије и Велике Британије назначено је још код појединих дела, да ће се издавање вршити и за њихов покушај. — Кад је између две државе уговорено, да се због једно врсто кривичних дела извршује екстрадиција, и кад се по законима обе те државе таква дела кажњавају казном већом од онс, која служи за мерило, да ли ће се екстрадиција одобрити или не, па доцније једна држава, која ће бити умољена, своје законе промони тако, да та дела под новим карактером, који им се да, или лри новој величини казне, која им се определи, не подпадају под превизије уговора, да ли ће се кривци и за таква дела под промењеним околностима морати екстрадирати или не, — може се сматрати као спорно питање, које се решава у томе смилу, да једна држава сме мењати своје кривичне законе без погледа на уговор о издавању криваца, јер се тај уговор тумачи тако, да држава уговорница нема дужност да издаје друге кривце него оне, који учине кривична дела, у уговору поменута, а која у време тражења екстрадиције одговарају условима у уговору предвиђеним, те да по томе та држава има право не издати кривце, који према доцнијим кривичним законима немају услова за окстрадицију. Нока кривична дела, која имају извесан споцијалан карактер, изазивају одбијањо окстрадицијо кривца. Нема разлога за издавањо с поглодом на задатак екстрадиције, с погледом на одбрану општих интореса, кад дела вређају интересе или организацију само јодне др-

жаве. Спепијална кривична дела, која но компромитују законе и јаван ред друго државе и која не престављају волико морално зло, као што су кривице фискалнс, против војно дисциплине, бегство из војске, и др. као год и политичка кривична дела, не повлачо окстрадицију. Учиниоци штампарских кривица не издају со, па чак ни када су односна дела обична увреда, провокација на злочин, широњо неморала. — Кривци, који су учинили политичка кривична дола, но издају со због тога: што та дела не уде другој држави, —• што код учиниоца таквих дсла по правилу нома оно поквароности, оскудице морала, којо има при чињоњу других дела, — што со та дела дешавају у борби јодно партије према другој, а страна држава ту борбу, као унутарњу ствар друге државо, не троба ни да помажс ни да одмаже, и то ни у току борбе ни у последицама њоним, никаквим начином па ни екстрадицијом, — што би се издавањем таквих криваца омогућило, да се над њима но изриче хладнокрвно правда, већ да им се осветнички враћа зло, које су држави учинили. По чл. 31. овоземаљског Устава забрањоно јо издавањо чисто политичких криваца. — Али учињоно доло може да будо истовромоно политичка кривица и доликт по општом праву. За разлику од правих политнчких кривичних дела оваква се зову релативно-политичка кривична дела. Ролативно-политичко доло може да буде комплексно — кад иста радња сачињава у исто вромо политичку кривицу и кривицу по општом праву, као што је онеспособљавање владара, да врши владалачку власт, а може да буде и конексно — кад је једна радња кривична по општом праву али служи као сроство за извршоње друго радњо, која има вид чисто-политичког дела или комплексног дола, као што јс поништај туђих ствари, да би се дошло до моста, где има политичко убиство да будо извршено. Екстрадиција со одриче и за дела релативно-политичка, била комплоксна била конексна. Мођутим, постоје разлози, по нашем мишљењу врло јаки, због којих би требало вршити екстрадицију и због дела релативно-политичких под условом, да со за та дела примени казна, не која је предвиђена за политичко дело, него казна, која је предвиђена за такву врсту дола кад се учине ван политичких намора, и под условом да со изрицање казни врши по родовној процодури. Ти би разлози били следећи: појодина политичка дела престављају заиста тошка кривична дола, која ни пошто не треба да остану некажњена, те треба и у погледу њих да постоји општа одбрана мођународна; — учиниоци тих тошких дела не треба да остану некажњени под закриљем политичких нагона, јер и други нагони и страсти не морају бити ношто и сувише накарадно према политичким страстима, које гурају у злочин; — радње и успоси и нетрезвене намере политичких чинилаца чосто но стоје у сразмори са потребом и са стварношћу, те су пре нека освета према друштвеном уређењу него трезвен начин за кретање

оволуцијом, па с тога треба спрочавати, да такви кривци склањањом у туђу земљу избегну казну. По конвенцијама, које јо Србија закључила са Италијом (члан III), са Швајцарском (чланУ1), са Белгијом (члан 3). са Холандијом (члан 6.), и са Аустро-Угарском (члан 3.), политичка дела су изузота од екстрадицијо и издавање со нећо дозволити иикад за политичке кривицо или за дела, која би стајала у вези са таквим кривицама, а издано лице за друго дело но можо бити кажњено за какву раније учињону кривицу политичку или за дело које стоји у вези са политичком кривицом. У члановима VI конвенција, које јо Србија закључила са Великом Британијом и Уједињеним Америчким Државама, стоји, да се кривац ноће издавати, ако јо дело, због кога се његово издавање тражи, политичко, или ако кривац докаже, да је молба за његово издавање учињена у цељи да будо кажњен за дело политичке природе. — Оцена о томе, да ли кривица, због којо со тражи екстрадиција, носи обеложје политичко кривицо или но, припада свакако умољоној држави, и то нијо потробно у уговорима помињати. У члану 3. конвонције српско-аустроугарско и у члану VI конвенције изпеђу Србије и Ујоднињених Аморичких Држава изриком је дато право те оцоне умољеној држави. — Од тога, да се због комплексног политичког дела не врши екстрадиција, има одступање у овоме: свако убиство и покушај убиства државног Главара или чланова његове породице повлачи екстрадицију криваца и саучесника. Ово се уноси у конвенције међународне о издавању криваца и правда се тиме, што осећај монархизма у маси слаби а код извесног броја појединаца се протвара у мржњу према монарсима, због које се ти појединци упуштају у најчудније акције, и што се од атентата на личност државних главара у опште има очекивати ваздан неприлика не само у унутрашњости земл>е него и на страни, ако се кривци, на туђој територији склоњени, не би издавали (члан 3. конвенцијо српско-белгијско, члан 1. конвенције српско-холандске, и члан 3. конвенције срлско-аустро-угарске). — Овде со моЈке помонути новина у конвецији између Србијо и Аустро Угарске: да изданом лицу не може судити ванредан суд, под шта се подразумева и суд установљен на основу прокламације опсадног стања. Примони казни има места дотле док кривица односно казна није застарела. Према томе и окстрадицији има места само онда, када кривица односно пресуда задоло, због којегасе окстрадиција тражИ, нијо застарола, — јер време чини своје: оно са своје стране кажњава, изглађава, и забораву продаје, — те код тражења екстрадиције треба увек констатовати моменте, који би имали утицаја на застаролост и на прокидање застарелости. Али застаролост за поједина кривична дела није увек иста по позитивним прописима законским у разним државама, те ваља определити, који ће се законски прописи узимати у обзир при решавању,