Полицијски гласник

СТРАНА 214.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 27.

нуо пажњу на себе ишао сам врло полако до улице Фонтен, а кад сам тамо стигао, нисам, као што кажу Немци, бројао дугмета на капуту, ного пожурим у правцу ка булевару Тампла, и тако идуКи био сам стигао до улице Бонди, а још ми не беше пало на памет да се упитам куда идем. Међутим, није било довољно што сам утекао испрод првог тражења, потора је могла бити још активнија. Волео сам да заварам полицију, чији многобројни органи остављаху све друго и само су гонили мене. У овом критичном положају решим се да за свој спас употребим људе које сам сматрао за тужиоцо. Сумњао сам на Швалијеве, које оам видео у очи напада и од којих сам у разговору чуо неколико речи, које сам тек после ово неприлико разумео. Уверен овако да прома овим бедницима не треба да имам никаквих обзира решим се да им се светим и да за ово испаштају. И ако сам их прећутно био обвезао они су то заборавили, заборављајући и своју корист радили су рђаво, те се решим да их казним. Улица Ешикије није била далеко. Пао сам у кућу Швалије-а као бомба и њихово изненађење, кад су ме видели слободног, потврди моју сумњу. Швалије хтеде да изиђе, али ја закључам врата два пута, метнем кључ у џоп, дохватим један нож са стола и подвикнем моме шураку да ако писне нахудиће само себи и својима. Ова протња није могла остати без дејства, јер сам био међу људима, који су мо познавали и који су се плашили мога очајања. Женскињо беше више мртво него живо, а Швалије запрепашћон, непокретан као зид на који со наслонио, упита ме промоњеним гласом, шта тражим од њега. Ти то знаш ! одговорим му. Прво сам тражио пар одела, који сам му био купио про мессец дана, он ми га даде; тражио сам и дадошо ми, сем осталога, и кошуљу, ципеле и шешир; све ове ствари на овај начин су ми само враћане, јер су биле купљене за мојс паре. Истина, Швалије их је враћао мргодоћи се. По његовим погледима изгледало ми је да премишља о некоме плану; може бити да је имао начина да својим суседима јави у какву га је неприлику доволо моје присуство; и због тога сам гледао да своје склониште осигурам за сваки случај. На једномо прозору који јо глодао у башту било су две гвоздено шипке, наредим Швалије-у да јодну уклони, и како је он то невешто радио, морао сам сам извршити и ногледајући на то што сам тада морао оставити нож из руку. Чим сам посао свршио одмах поново узмем нож и рекнем Швалије-у, као и женама, које су биле престрављене : сад можете ићи да спавате. Мени се није спавало; сео сам на једну столицу и на њој сам провео ову бурну ноћ. Све несреће које сам имао у животу долажаху ми једна за другом на ум; нисам нимало сумњао да је неко проклетство на мени... Залуд сам ја бежао од кривице, кривица ме је пратила и изгледало јо да ова Фаталност, од које сам се отимао свом сна-

гом, ужива да осујећава моје добре намере и да ме непростано баца у бешчашће и беду. У зору разбудим Швалије-а и упитам га има ли пара. Кад ми каза да има само мало, наредим му, да узме четири пара сребних »есцајга," које сам му ја дао, и да пође са мном. Он ми до душе није требао, али је било опасно да га оставим у кући, јер је могао извесити полицију и упутити јо за мном пре но што бих могао измаћи. Од жена сам се мање бојао јер водим са мном тако великог таоца и што оне нису делило његово мишљоњо ; задовољио сам се да их. кад сам пошао, закључам два пута. Пођемо у Јелисојска Г1оља оним престоничким улицама којо су и у само подне пусте. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општино града Зајечара, актом својим Бр. 7623, пита: »По члану 21. »а с< зак. о општинама, стављено је у дужност пореском оделењу, да до 1. августа сваке године, шаље суду у ов реном препису распоред порезо за ту годину. Суд општине зајечарске, под 27. јуном т. г. обратио се пореском оделењу с молбом, да пореско одолоњо препис распореда благовремоно пошље, како би суд могао да састави списак неазбучни а затим списак азбучни гласача за идућу годину. Пореско оделење истог дана вратило је суду акт с налогом, да суд пошље свога деловођу или писара ради преписивања распорсда. Како општински суд нома довољан број писара, да би за тај посао одвојио и одолењу на расположењо ставио, како је сада време саопштавања вежбе, избор суда добрих људи сходно закону о радњама, у коме времену суду потребује радна снага, и најзад, како општина зајечарска плаћа издржавањо оделоња, то је суд понова молио оделењо да само пропис распореда изврши, јср је суд у немогућности да своје писаре ради наведене цољи шаље. Но и поред овог објашњења, оделењо је накнадно под 28. јулом т. г. са повратком акта наредило суду да упути свога деловођу или писара, у противном да ће искусити послодице из чл. 115 з. о непосред. порози. Цео овај предмет спроведон је начелству с молбом, да га достави Пореској Управи; те да Пореска Управа нареди оделењу да изврши дужноет у у чл. 21. оа" зак. о општ. стављену му. Али начелство је вратило предмет с напоменом, да суд поступи по наређењу пореског оделења. Суд је по наређењу начелства поступио и писара оделењу ради преписа распореда послао, но суду је нејасно и зато моли за објашњење :

Да ли је код јасне одродбе чл. 21. з. о општинама у праву оделење, да поред дате му помоћи у буџету предвиђене суд. општ. и лица за преписивање распореда оделењу шаље, или јо општин. суд у праву, што се је бранио и на тражење оделења није свога писара ради горње цељи слао. Да ли би се у овом случају за суд могао применити чл, 115. зак. о нопосредној порези, кад исти, по мишљењу суда, нома везе са радњом која је по специјалном закону о општ. искључиво у дужност оделењу стављена, јер по нахођењу суда чл. 115. односи се само на наредбе искључиво по закону о порозу дате, и то само за општин. сеоске, које за себе врше разрез порезе, приреза, наплате ових и пореске књиге воде, а не за варошке општине, које новчано издржање на помоћ одељоњу дају. Даље, оделење је актом својим од 8. јула тек. год. Пар. Бр. 6664, тражило од суда да му пошље три служитеља, који познају грађане као помоћ ради вршења наплате порезе екзекутивним путем. Како суд даје издржање оделењу на служитеље, то сматра да нијс дужан да поред новчане помоћи на служитеље даје и лично своје служитеље, те свој посао изоставља. Моли се Уредништво да изволи објаснити да ли је суд и поред таквог стања дужан да тражене услуге чини или не, или јо оделење дужно да своју послугу за наведену циљ употреби?® — На ово питањо одговарамо: Чл. 21. а. закона о општинама јасан је, и по њему јо пореско оделење дужно да пошље пропис распореда, до остављеног рока. Закон, наравно, не говори нити разбира о томе, на какав ће начин оно успсти да изради ово распорсдо, али он тражи његово судоловање у овоме послу и оверу распореда ради гаранцијо за изборно право грађана. Пошто ова дужност одељења произлази из једпога специјалнога закона, то со никако не може за њега извести право, да оно нагна општинске судове, да ове расиореде сами преписују. Овако стоји ово питање кад се оно посматра са чисто законског гледишта. Међутим, кад се на њега гледа са једне друге тачко, на име са гледишта могућности. онда се мора признати, да одељења не би могла извршити ово законско наређење, нарочито у срезовима, где је велики број општина, ако их у овомо послу не би помогле саме општине, јер је особље одељења малобројно. А кад овај Факат стоји, онда јо општински суд требао да се одазово позиву одељења. То је требао да учини у толико пре, што је и њему самом потребан препис распоред бр. 6. и за друге послово његово, н. пр. за разроз општинског приреза, за издавање уверења о сиромаштини итд. а оно без овога распореда не би мсгло вршити ове послове, нарочито у погледу приновљених лнца.