Полицијски гласник

ВРОЈ 28.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛЛСНИК

СТРАНА 219.

гсону о таксам од 30. III 1911. годипс. [Види напомону код ТБр. ^ 96. овога закона]. Кад се у закону кажо оптужени, онда се ту подразумева и свако оио лице, које је по закону овлашћено за изјаву правиог срества за опгуженога. 61. Кад је кажњиво дело такво, да се истражује по званичној дужности, онда приватни тужилад или достављач: не може бити осуђен на плаћање кривичних трошкова ни у ком случају, сем ако је са знањем поднео лажну тужбу или доставу. § 331. крив. с. пост. Примедбе II7. XI 1910. № 1308. »По § 331. крив. суд. пост., приватни тужилац, по делима која се казне по званичној дужпости, моћићо со осудити на плаћаље трошкова око исле^ења, само у случају ако би се утврдило, да је оп као тужилац лажно доношеље у знању учпнио. Како сс међутим у овом случају утпрђујс, да постоји дело убијства, за које се опт. М. оптужујс, као п то да јо он учппилац пстога. онда је суд погрешио, кад је прив. тужиоца по истом долу, X, осудио на плаћаљс таксе н осталих трошкова око извиђања н суђења то^ а де.1а. То што јо суд опт. М. извинио од казне, налазећи да је ово дело учинио у праведпој пужпој одбрапи, није разлог за помепуту осуду -прив. туисиоца, пошто јо та околпост без икаквог утицаја на питањо о пстинитости тужсе, у поглоду на престављено дело, и што се нужна одбрана као разлог, са кога се ништи кажњивост извосиог дела, мора претходно утврдпти, па сљедствепо и пужно ислеђење чинити, према чему је за тужбу ради овога ислеђсња искључсна могућпост да се за лажну с.чатрр". Паиомена. Примедбе су потпупо правилне. Ми упућујемо н на § 501. крив. с. пост. за Царсвину Номачку, којим се прописом нарођујс још и то да со лажни достављач про осуде на трошково мора саслушати. 62. Да би стојао основ подозрења из т. 4. § 123. к. с. пост. — потребно је да је дотични саучесник суочен с оним од оптужених, кога он терети, т. ј. да је при СЕоме призпању и терећењу остао и на главном претресу и ту га дотичном оптуженику у очи казао. § 231. крив. с. пост. I [Противно овоме законском правилу, види одлуке одољеља Касац. Суда у Никетићовом издању казн. зак., код §§ 123. и 231. крив. с. пост., а исто тако и случгтј, који ћемо ми овде саопштити]. Мотиви иресцде ирвостеи. суда. „Да су према признаљу убпце, сада умрлог М., опт. Љ. и С. паговорилн и потплатили н>ога, М., да ово дело изврши, те је он, М., овако наговорен, означеног дана извршио убијство. Противу опт. Љ. и С., као саучссника у овоме делу, стоји означавањо главног кривца М., који за себо признаје дело, т. 4. § 123. крив. с пост.". Нпиомена. Ови мотиви о томо да озпачени основ стоји, примљони су и од Апе-

лацпоног п од Касациопог Суда, [Види иримедбе 1 19 XI 1912 № 13368, којима и нризнаје помоп. основ. па се донуњује правни доказ протнву оптужоних утврђивањем околности из § 238. кр. с. п.]. Међутим учпнилац М. умро јс пре главног протроса и он нијо на претресу суочен с именованим оптуженим. Судови су према томе узоли да такво суочавањо нијс потребно и да означони основ и без тога стоји, само су се у Анелационом Суду одвојила двојица судпја. По овом одвојеном мнењу одбацује со овај основ зато, што нема услова из § 231. кр. с. пост., по комо со тражи да со такво признање на протресу код суда у очи каже, а опт. М. иије прод суд ни изводен, ј0]» јо умро још за вроме трајања протходне истраге. Исто тако и по ранијој судској пракси безусловно се тражило суочењс на главиом претросу. Ово јо уступањо иогрешпо, н рапнја судска пракса правилна је, јер она одговара и самом тексту закона, а у исто времо пружа више гарапције за оптужепога. Нома сумње да јо код Формалне доказнс теорије, битна потреба да се опи Формални докази, који се ио закону за осуду тражо, примољују строго опако како је законом прописано. И кад т. 4. § 123. кр. с. пост. прописује, да ће казивање сачсснпка, који своју кривицу признаје, служити као ближи основ подозроња, у оном случају. кад има сва својства, означена у § 231. крив. с. иост., — онда је такво суочење безусловно и иотребно, да-би овај иравни основ иостојао. А да се баш и то суочење овдо тражи, сасвим јо јасно према другој речеиици. овога истог прописа (т. 4. § 123.), по којој овај основ чиии и терећељо више сауч сника, хсоји кривицу признају, но када со са обвињеним нису суочили 1 ). Према овако јасној стилизацији ових прописа искључоно је свако пагађањо и дал.о тумачење. У опште со може рећи, да нијо лако узсти само казиваљо каквог кривца као правни доказ за кривицу другог лица. С тога је појмљиво, што јо закоиодавац всома обазриво прпступио употреби овога казпвања као доказног срества, тражоћи да буду испуњене све оне погодбо, које су изнсте у | 231. крнв. о пост., јер сс тада знатно појачава вероватноћа оваквог казивања. Према томо и судија јс дужан да пази да ове неопходне погодбс буду испуњене а кад то но стоји опда јо болзо да со овакво казивање одбаци, што по јаснпм одредбама помоиутих ироннса ваља и учинити 2 ).

*) Види и исцрпно излагање проФсс.ора права Др. Боже Марковића, у књизи (( 0 доказима у кривичном суд. поступку^, Београд 1908. год., на стр. 32 4. и сл. 2 ) Поводом једног сензадионог убијства отштамиао је иознати криминалиста, проФ. Лист, пре 2 — 3 год. у ионуларном часопису «В1е ЛУосће^ један чланчић, који се бави питањем о важности казивања умрлих криваца. Ствар је у овоме: Некакав капетан Гебен убио је мајора Шенебека, па је за то убијство стављен под истрагу и дело иризнао. Том приликом, својим казивањем у иеколико је био оитеретио и жену убијеног мајора. Ну за време истраге убица Гебен изврши самоубијстао и тек доцније

0 ЕКСТРАДИЦИЈИ КРИЗАЦА — С ПОГЛЕДОМ НА ПОЗИТИВНЕ ПРОПИСЕ СРПСКИХ ЗАКОНА од АЛ. ЈОВ. КУЗМАНОВИЋА (НАСТАВАК) Уговори о екстрадицији нроотиру со и на оио кривицо, које су учињене пре закључоња уговора. Идавањем због ранијих кривица не вређа се уговорни пропис и појам неповратности силе у регулисању односа, јер се уговором прима само обавеза, да се екстрадиција мора извршити, а право екстрадирања припадало јо дрлсави раније, пре уговора, по самој сувореиости државе. Уз то, уговорна наређења о окотрадицији јесу управо прописи о процодури за узајамну, ме1)упародпу олакшицу у погледу кривичног судсгва. Члан V конвенције срнско-швајцарске дозвол.а!!а изриком издавање криваца и за дела поменута у конвенцији, која су учињена иро закључења копвенције. Извршеиа екстрадиција има дејство само за оио дело, због кога је издавањо тражено, а то ћо рећи, да се издано лице нећо моћи судити нити казнити за којо друго доло учињоно про екстрадиције, а због кога екстрадиција није тражена и одобрена, јор је екстрадиција ресултат уговора између држава и тај уговор троба тумачити у оном смислу, у коме је учињоп : кад нијо било говора о другом делу ранпје учињеном, ие можо се ни продузпмати што противу екстрадираног кривца за то друго дело, пошто стоји питање, да ли би окстрадиција била дозвол>ена, да јс било иазначено то друго дело. Ваља учинити објашњење: ван личнОсти екстрадираног власт може истрагу водпти по делу раније учињеном, којо није било продмет тражења екстрадицнје, па и учинити, да буде осуђон кривац као соп!итах. али немаправо њега претресати и узнмати накривични испитнити му саопштавати одлуке по другим делима кривичним, због којих није издан, јер му све то па и саопштавање. одлука погоршава положај, док екстрадиција треба да има дојство јоднно у ногледу оног дела, за које издавање кривца гласи, иначе јо отворена могућност да со чино несавосностн. Тако исто, држава, која је екстрадицију издејствовала, не можо екстрадирано лицо издати трећој држави, јер би се тимо вређао уговор о извршеној првој екстрадицији. — Али и са самим екстрадирадираним лицом можо се предузети поступак и за дела учиљена про издаваља, о којима није било речи при окстрадирању, као што се то лице може даље издати и трећој држави, ако држава, од којо је лице добављено, накнадно да за

отпочне се кривична иетрага према удови убијеног Шенебока. 'Гим поводом Лист је штампао поменути чланчић, под насловом ({ Сведоџба мргвих", гди се у главном изразио : да овакво казиваље много губи од свог значаја, кад нема више међу живима оцога, који даје тај доказ, који и љега самог погађа, те да се види да ли он до краја при њему остаје, и онда, кад из таквог нризнања троба да изађу штетно кензеквенде и за њега самог итд.