Полицијски гласник

СТРАНА 220.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 28.

то свој пристанак. По једном мишљењу, издани може да буде контрадикторно суђен и кажњен и за дело, којо је било ван екстрадиције, ако он на то пристане, у коме се случају држава, из које јо био добављен, само извештава о томе; друго мишљење, које је јаче, тражи, да се и у томе случају издејствује пристанак државе, која је скстрадицију извршила, јер ма колико то но било саобразно теориском нахођењу, одговара стварним приликама, које много пута стављају кривца у положај, да и мимо свог располож.ења да пристанак са своје стране да буде суђен односно кажњен за сва дола, која противу њега стоје. — Лице, чија се екстрадиција тражи, може дати својевољно пристанак, да без икаквих Формалности и без надлежне одлуке умољене државе буде екстрадирано. То се зове добровољна екстрадиција, и таквој израженој вољи се дају слодства. Код овакве екстрадицијо настаје спорно питањо, да ли се према дотичном лицу могу применити и казне за дела, која нису била повод екстрадирању, или само казне за дела, која су у даном моменту о кривцу била изнета. Ма да кривац у таквом случају није мислио на друго дело раније извршено него на оно, које је било у питању, ипак он со предао власти и нашао се прод њом, а ова пак не мора да води рачуна о њоговом мишљењу на уштрб јавног поретка и да не примсни све могуће казне на њога као кривца, кад тиме не чини ништа, што би било противно односима премадржави, из које је екстрадиран, пошто добровољном екстрадицијом није створен никакав уговорни однос између држава. — КвалиФикација дела, због кога јо екстрадиција извршена, може доцнијо да со промени; екстрадиција ипак остаје у сили, јер, је свакако код екстрадиције главније сам учин него то како се тај учин оквалиФикујо као кривица. — Кад екстрвдирани буде ослобођен, или кад казну издржи, он со пушта слободан, и, ако као сл.ободан проведо у тој земљи извссно вроме, обично месец дана, а но склони се у туђу земљу, може по истеку тога времена да будо суђен и иодвргнут издржавању казне и за она дела учињена про издања, која нису била предмет тражења екстрадициј , као што можо да буде суђен и кажњен за та дела и пре истека иомонутога вромена, ако напусти ту државу, па се сам у њу врати. Овако исто бива и при издавању екстрадираног лица трећој држави. — Екстрадирани може да тражи, ако би се судио или казнио за доло, за које није екстрадиран, да се претходно реши обим екстрадиције, као што може тражити и преписе акта о екстрадицији, да би својо право могао бранити. Што се тич ј саме уредности екстрадиције, ио законима и уговорима, екстрадирани не може дејствовати, да се ко упушта у оцону те уродности, јер издано лице ни ио чему не може изводити, да јо једна држава морала да га трпи на својој области као странца, кад је имала право, по суверсности својој, да га са територије уклони, а сем тога такве поступке једне државе

не може никоја власт да цени, те издаин не би имао коме ни да се обрати за оцену законитости извршено екстрадицијо. — 0 појединим пптањима у овом ставу изнотим говоро чланови: III конвонције српско-италијаиске, IX српскошвајцарске, 3. сриско-белгијско, 5. српско-холандске, VII конвенције између Србпје и Велике Британије, VIII конвенције између Србијо п Уједињених Америчких Држава, и 11. конвенцпје између Србије и Аустро-Угарске. 'Гранситна јо екстрадицнја она, када се кривац има само сировости преко териториј једне посредне државе, да би се извршила екстрадиција између друге две држав'% које се не граничо јодна другом. Та посредна држава одлучује, да ли Ке дозволпти преко своје области транситну окстрадицију и за одобрењс тражи сво оно услово, који морају бпти испуњопи за обичиу екстрадицију крпваца. Да није транситне екстрадиције, издавањс криваца пзмеђу држава, које нису грапичне, било би немогуће. Транситна екгтрадиција уговорена је чланом XIII конвенцијо српско-италијанске, XIII српско-швајцарско, 12. српско-белгијске, 14. ерпско-холандске, и 14,српско-аустроугарске. (НАСТАВНЋЕ СЕ) ДОВРО ВЛАДАЊЕ КАО ОЛАКШАВНА 0К0ЛН0СТ из т. 4. § 59. КАЗ. ЗАК. — ЈЕДНА ОДЛУКА КАСАЦИОНОГ СУДА

Олакшавне околности имају тај карактер што модиФикују казпу за учињено нарушење у њеној ирироди, њеном трајању или њеној количини. Но, оне тиме не мењају саму ирироду нарушења, које остаје оно што је у погледу на његову казнимост, само што се услед судске процене, а не законске деторминацијо, овај или онај злочин нли престуи, кад се стеку олакшавне околности, казни блажијо *).

') ОаггаиЛ. — Тга^е 1ћЗопсц1е е1 рга^ие сЈи (1 го 11 репа1 Ггап§а19. (I. II). — Овај аутор класнра узроке олакшаша казне у две категорије: извињења (ехсизез) и олакшавне околносги у правом смислу. Први утичу на апсолутну кривичност. па је или ниште са свим, одстрањујући и искл.учујући казну у опште, кад они постоје, или према случајевима, моди рикују саму квалификацију нарушеља. Дејство је другнх да олакшају судски казну; оне утичу на релативну кривичност имодиФнкују само аримену казне. (( И ако извињења имају исту природу, она не про(( изводе сва иста дејства. Има их аисолуторних; (( друга су просто олакшавна. Аисолуторна су извицњења она, која ма да но чине да ишчезава нару(( шење, имају за дејство искључење казне, тако да (( кад је њихова егзистенција призната у корист «окривљеног или онтуЈкенога овај не може бити осу(( ђон ни на какву казну. Олакшавна су извпњења (( факта која умањујући кривичност, умањују казну (( и која се могу квалификоваги као (( олакшавне окол(( ности специјално деФинисане и првдвиђене зако<( ном>'. Она се разликују дакле битно од олакшавних „околности у нравом смислу, чија је дегерминација (( остављена проценп судија. «Из ове основне разлике резултује известан број а последица. (( а) Извињења олакшавају казну само у ограни(( ченим случајевима; она су предмет законске де(( терминације. Олакшавне околности могу бити у

Скоро сва модерна закоподавства дају судијама сродство да у применп закона одморавају казну сразмерно субјективном криминалитоту. Само ова средства варирају у погледу начина у појединим земљама. Нека законодавства у која спада и наш казнени законик, набрајају их лимитативно; друга пм опот по дају никакво деФиницијс остављајући их слободној процени судије (францускп казнонн законик). Овај последњи но обвезујо баш судију да декларира у својој одлуци, кад нађе да оно ностојо, ни у чему су, т. ј. у којим Фактима и у каквим посматрањима он види олакшавнс околности 1 ). Шпањолскп казнепи законик набраја их лимитативно, али ипак допушта н друго »исте вредности и аналого протходним околностима® 2 ). Наш казпони законик у § 59. побројао је лимитативно олакшавно околности и изван овог набрајања (сиумерације) нијо допуштено судији утврђењо нпкаквих других околности као олакшавних при њиховој процени. Главпо дејство олакшавних околности састоји сб у умаи.ењу казне. Кад се оне признаду спуштаље казне обавезно јс за судију. Оцењујући стспон интонзитота кривичности учиниоца, судија примсњујс казну за учињено нарушоњо у границама нзмеђу минимума и максимума казно која јо закоиом одрођона за какво дело. Он има овлашћоње да јо спусти баш и испод посебног минимума, кад у својој процони олакшавних околностн нађо да то кривац заслужује (§§ 61., 62. к. з.), као што може на основу истих да модиФикује и саму природу казне коју закон утврђујо за какво дело. (§ 60: »Ако со код злочинства, за којо закон доноси смрт, „нађе олакшавајућих околности,

„принципу деклариране за сва нарушења; оне су (( остављене процени судије. (( б) Извињења модиФикују законсчу кривичност, (( јер су предвиђена законом ; она могу дакле да пре(( образе ирироду нарушења, то што има за после(( дицу да потчини извињења Факта правилима која (( су различна од оних која се примењују на иста (( не извињена Факта. Олакшавне околности имају (( дејства само на судску кривичност. Нарушење по(( водом кога су деклариране, задржава дакле своју (( законску природу и своју правну квалиФикацију. дИзвињења су оишта или саецијална. .према томе (( да ли се примењују на серију нарушења или само (( на извесна одређена нарушења. (( У Француском казненом систему налазимо само (( два општа узрока олакшавног извињења: малолвт(( ство од шеснајест година и изазваност (провокација). ( ( — Чл. 67. и 69. 321 —326. каз. закона. — Кад суд ( (Нађе да је нарушење било учињено с разбором, од ( ( малолетника испод шеснајест година, доба старости ( ( постаје у принципу олакшавно извињење које ума(( њује кривичносг и по том казну. Извињење које (( се оснива на провокацији допуштено је у две групе ((Нарушења: у материји јавних или иростих (не јав(( них) увреда, — чл. 33. зак. од 29. јула 1880. и «чл. 471. Јо 11. каз. зак. (( и у материји убиства и (( хотичних повреда члановима: 321 —326. )} ( Исти . Стр. 335 — 537). ! ) ((Олакшавне околности нису као извињења ( ( предвиђене и деФинисане законом : оне су остављене ((Процени судије, који их може наћи у свима узро(( цима који ослабљавају било материјалност радње а (објективни криминалитет) било кривичност учини(( оца (субјективни криминалитет) који може баш да ( ( их декларира да би поправио у датом случају при(( мену закона који налази као рђав (аравни крими{{ налитет). — Исти. Стр. 561. 2 ) Исти. — Ор. СЈ1.