Полицијски гласник

ВРОЈ 28.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 221.

„кривац ће се мосто смрти осуднти на „робију или заточсњс од десет до два»десет година"). Нећомо со упуштати у правила о обавезном спуштњу казн у случају кад се признаду олакшавне околности и даља тсоријска излагања о овоме предмету. 0граиичавамо со само најодну од оних олакшавних околности којо је набрајао наш казнони законик у § , с ј 9. а то је: добро владање, о којој хоћемо специјално да говоримо. Напомињемо узгрод још и то: да они нсти мотиви, који су у историјском развићу кривичног законодавства диктовали супституцију арбитрарне казне системом утврђених казни у напрод за свако нарушење, којом је оно запрећсно, ти исти мотиви диктовали су и институцију олакшавних околности, кад јо казна била већ утврђена и систем арбитрарне казнс, који јо иос-тојао у старом праву, напуштен * * * По т. 4. § 59. каз. законика сматраћо се као олакшавпа околност и то: „ако „се кривац ире учињеног злог дела свагда „добро владао или се из иостуиања ње„говог ари .самом том делу или и иосле „овога види, да није са свим иокварен и „неваљао човек.« И ако на први поглед изгледа овај текст довољно процизан и јасан ипак се у њоговој примсни појављују извосно тешкоће и контров.ерзна мишљоња о овој олакшавној околности, које со рађају због његове непотпунс детерминацијо о истој. Шта је то раније добро владање кривчево? кад се има узети да је кривац доброг владања и какав је критеријум за судију ири ироцени ове олакшавне околности ? Осим цитирапог текста т. 4. § 59. о томо нома никаквог ближег одређења. Јуриспруденција Касационог Суда воћ је утврдила да примени чл. 16. зак. о општинама у коме се говори о владању грађанина, нома места, кад со тиче одморавања казно по казноном законику. »У другом одељку члана 16. зак. о оп„ штинама говори со о владању грађанииа® — кажс једна одлука касационог суда, „— кад је у питању његово иссљавањс в из јодне и настањивањо у другој оп»штини, а не о владању у циљу одмо»равања казно по казненом законику, »зашта иоетојо нарочити прониси у са»мом казненом законику, по којима се „има судити о владању оптужонога лица. »То се јасно види пз т. 4. § 59. каз. зак. »ио коме је пропису рђавог владања и „свакп онај кривац за кога би суд на„шао, да со из поступања њоговог, при »самом извршоњу дела за које со суди, „или посло тога, види да јо покварен и „новаљао човек без обзира и на друго »што«. (Одлука опште седницо Касац. Суда од 16. априла 1909. № 4462.). М. М. СтанојевиЂ. (наставит.к сн)

1 ) ВоИап!.

ПРОФЕСИЈОНАЛНИ ЗЛОЧИНЦИ (наставак) Н а д и м ц и. Сујота и понвс профссијоналппх злочнпаца пзражавају со такође и у њиховим надимцима. Познато је, да сваки од њих има свој надимак, п да су врло чссто само по њому познати у њчховој сродини. Ево пх иоколико : страихило иијаца, тигар, леи дечко, лукав дечко, севастоиољски итичар и т. д. Страх од телесних казни. Мало час смо рекли, да су злочннцп обичпо врло мало осетљиви према болу. Могло би со, дакле, вероиатп, да се нс боје удара и раиа. Ово је, бар уопште, тачно, кад јо рсч о ударима и рапама којо примају од индпвидуа свога рода, или прнликом папада на разне личности које су, по њиховом мпшљењу, слабије од њпх. Међутим, ако со осоћају слабијим, профосијонални злочинци воома су плашљиви, па чак и кукавицс. Сам поглод на роволвер, који јо на њих управљон, довољан је да их одржп употпуној нспомичности до доласка помоћи. Нарочито со много бојо телсспих казпи. као посничоња и линча. Најдрскији злочинци постају највоћо кукавицо кад чују, прод нрозорима полицијско стаппце у коју су доведени, узвнке огорчоно гомило света, која захтова њихову смрт. Дивногорски, циничкп убица пз Монтреа, чувши како народ тражи њогову смрт, толико со бпо уплашио, да со нија могао држати на ногама и чак је молио жандарме да га добро чувају. Али, то нијо само опасност од липчовања која толико плаши 310чинцо; и само обнчно песничоњо ужасава их. Уопште со може роћп, да со злочинци више боје доброг посничоња но шостомесечног затвора. Овом констатацијом практпчно су со користплп Енглсзи пре досотину година, када јв Лондоп тако рећи био освојен бандом злочннаца ниже класо, сличним модерним париским апашима. Лондонска полиција природп огорчоп лов на ово „Холигоне« , како су их тада називали. Најмањо криви билу су осуђени на по две недељо тошког затвора, а најопаснији боху прво камџијани, а потом осуђони па по две годипо затвора. За неколико месоцп Лондон је бпо потпуно ослобођон „ Холигона". Услод рђаво схваћоиог хуманитаризма, ропресија у Паризу всома јо ослабила последњих година. Поспнчењо јс етрого забрањено једним министарскпм раеписом, а већину опаснпх повратни:;а, коју преко ноћи ухаиси полиција. пуштају у слободу, одмах сутра дан, чиповнпцп паркета. Услед овога злочпначки олемснат почео со нагло увоћавати, збогчегастално трни Париз којп се, с разлогом, сматра за најлопши град на своту. Ми смо далско од тога да иолицијским агснтпма нропоручујемо сталну употробу песпичоња, јер би то изазвало злоупотребе. Оно што мн жслнмо, у интересу јавне сигурности, то јо поповно завођоње

тслссних казни, са мотодичном примсном, и под озбиљном контролом. Лакасањ и други ауторитоти у криминалној маторији прспоручују ову врсту казне. У својој знаменитој студијп о смртној казнн, Лакасањ воли: „Тслосно казно једнно су успешно за проФесијоналнс злочинце". Нашс нскуство доказало нам јс, да јс лијопски учитол. потпуно у ираву, и да ео парочито криминалнтот малолетгшка можо успешно сузбитп простом примоном бпча — можда успешнијс но стварањем споцијалних судова за доцу. Добре особине професијоналних злочинаца. Воћина професијопалпих злочинаца пијо лишена добрнх особина, само што ово добре особине нису исто код свију, воћ се мењају од јодно нндивидуе као другој. .Знатан број малнх нрофсспјоналних крадљиваца, варалица и скитница у главномо су добри дочаци и приступачии добрпм осоћајима. Ухапшени п узотп на исппт од пстражног судпје пли полпцпјског комосара, оии у воћппп случајова прнзнају евојо кривицо. Ако у почетку и почињу лагати, они но продужују дуго у овом правцу, ако само чиновник мало настано да дођо до псгпне. Док су у затворнма. овн проступници ротко кад дају повода жалби. Напротив, онп со труде да буду корисни. То су онп који чпне већину по затворима за вроме рђавог времена. У ногледу свога карактера могу се упородитисавоћппом проститутки које, ипоред свог моралиог дсФе ;гтиозитета, нису рђавог карактера, нитп су у стању да убпју и јодну муву. Солидарност. Чак и мо!)у опасним профосијопалним злочинцима налазе се добре црто карактора. Код врло воликог броја ових индивпдуа налази се, п. пр. врло развијена солпдарност, разумо со измођу њих сампх. Имали смо прнлико да прпсуствујемо у јсдном ћумсзу, у Лозани, јодној врло типичној манифостацнји ове злочиначке солидарности. Један бив. осуђоппк, врло опасан крадљпвац, хтоо јо. радп своје сигурностн, >тпутоватн из Лозане у Лиоп, али нпјо нмао новаца за пут. Јодан од његовнх другова предузоо јо тада да му скупи прилоге од повратника, сутоиора п проституткн, који су били у кафанп. За пот мпнута списак јс био пспуњсн имоинма приложника, и крадљивац је дошао до сумс од 67'50 дин., која му је била обплно довољна за нут. Слично ствари посматрали смо и у другп.м прилпкама. Често Се и. пр. дошава да злочинци роФеиски плаћају трошково око погреба умрлог друга, или адвокатске хонораре за одбрану њихових другова, који су имали малер да падпу у руке полпцији. Захвалност. Доста чссто код ових ппдивидуа консгатују со и оссћајп захвалности. Мпоги адвокати могли бп ово посведочити. Поменули смо воћ. да чак п најопаснији злочинци но мрзе полицајцо који су их ухватили, осим ако ови нису с њима су-