Полицијски гласник

СТРАНА 222.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 28.

вишо грубо поступали. Може бити да и ово потичо из оосКаја, који јс ирло сродан са оссћајсм захвалности. Обилазоћи, у циљу студнрања, мало крчмс по воликим градовима, у пратши агепата сигурности, констатовали смо да нас њихова клијситела, састављона махом од бив, осуђсшша, дочскује с пажњом, па чак и с поштовањем, и ако је добро познавала нашо другово. Сматрали су нас за њиховог колегу из иностранетва. Многи од њих казивали су нам, да су их мојс колегв вишо пута хапсиле, али да со због тога ни мало но љуто на њих, јер су били аажљиви прсма њима. Агонти сигурности потврдили су ми, с друге стране, да су им ови исти повратници давали драгоцеиа обавештења у појодиним тешким истрагама, и то без икакво награде, једино из захвалности. Разуме се воћ, да сви злочинцн цо притежавају осоћај захвалности. Хтоли смо само нагласити да оп постоји код ноких од њих, и да со полицајац, у згодној прилици, може њиме користитн. Још смо овим хтсли показати, да ни истражне судијо ни полицајци но троба да поступају на исти начин са овим ипдивидуама, јор њихов успех завиеи тачно од њихове моћи адапитлрања према разним карактерима преступника, над којима воде истрагу. Необазривост. Видолп смо раииј., даје профосиопални злочинац по правилу расппкућа, који задовољава своје моментлно пнстинкто, номислсћи ни мало иа будућност. Због овога он немимице расипа повац п чини, понекад, будалаштпис, којо га одводе у затвор. ПроФССпонални злочпнац, нарочнто ако припада ииЖој класп, у већини прилика необазрив је. По извршеном убиству или при каквој већој опаспој крађн, злочинци понекад јоду п пију на мосту пзвршених дела, и ако знају да ћо — додирујући рукамачаше п Флашо — оставитп на њима отиске својих прстпју— праве визит картс њиховог идсптитета. Убица Бортије био је ндептиФиковап на овај начин. Вертилоп је иронашао ШоФера, убицу момка зубног локара, у улици ,Св. Хопоре® у Паризу, јсдипо на основу отисака прстију, који су пађепи па стаклу јодиог ормана. Ми личпо такођо смо, у впше прилика, иропашли пзвршиоцо опасниХ крађа на оспову њпхових отпсака па чашама и бутељама. Али ово није једина пеемотроност коју чино злочинци. Готово у свакој афори, а нарочито у онима којо вргпо злочинцп нижс класс, констатују се једпа илп впше несмотрености, којо могу послужпти полицији да пронађе кривца. Тако, нпр. Менесклу сагорова тело својс исечено жртве у собпој псћи, непомишљајући да ће га мирис од сагорелог тела издати. Деметор Редек, по изласку из казнепог еаг.ода у Лембергу, обпја један подрум у Черновпцу п вршн у њому и крађу и нужду, бришући се својпм осуђеничким листом. Бронисерп, убица агента осигуравајућег друштва Монже-а, по извршеном делу одлази у Боруо, гдо мења многобројно новчанице

и, узпомирена, тражп телеграФским путсм обавештења од свог мужа о току истраге. Ово је, разумо сс, издајо. Моро, убица девојко Зое, приморава своју жсну да носи одсло и накит његове жртве и т. д. Троба само знати, да со ово несмотроности односе махом на дотаље. Главпо дело по правилу је добро смишљено, али злочинац понекад не можо све да продвпди и ово га улропашћује, Јодна од бнтннх тачака у кривичпим истрагама јесте, дакле, иронала^коњо могућно несмотроности злочинчеве у извршењу злочина или преступа. С друго стране, мора се признати, да злочипци поиокад раде толико продострожпо, да их ј; готово немогућно или бар врло тепшо ухватнти. То су парочито чланови више класе, који се одликују у смпшљању и извршењу савршених злочина и проступа. Поменули смо већ, да су крадљивци »Атепсап ехзрев8 и -а радили са рукавицама на рукама, да би ^збегли остављање отисака прстију. Убицо човека чији јо леш, исечен на комадо, нађен 1912 год. у улпци »РШпег«, у Паризу, тако су вешто препарнрали лош и пакете са његовнм остацима, да со њихова жртва није могла ни идентификовати а камо ли опи лронаћи. Чувени Шак трбосек, из Л.ондона, не би со никад могао пронаћи да је боље комбиновао своја многобројиа убиства проститутки из ннже класе. (с11ршмће се) ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО -»*ВИДОКОВИ ЖЕЖОАРИ (наставак) Билојо четири сатанзјутра; писмо срели никога. „Есцајге« сам иосио сал! и писам их никако поверавао моме пратиоцу; било ми је потребно да сам увек у могућпости да утокнем боз преирока, ако бн њому дошло да со успротиви или да ирави иеку галаму. За срећу он јо био врло лослушан, истина код собо сам имаонож; Швалијс јо бпо уверон да би му га на најмањи покрет сјурио у груди. Тај епасоносни страх, који јо он осоћао у толико вишо што је био крив, јемчио мн је за њега. Прошетали смо нсколико пута около Шајот-а: Швалпјо, који није знао шта ће па крају бпти, ишао је махинално пород меио; био је збуњен и као заглупљен. У осам сати седномо на један фијакер и одведем га на улаз у Булоњску Шуму, гдо оп у моме присуству, а на својо име, заложи сва чстири пара »ссцајга" и доби сто динара. Узмом му ову суму и задовољан, што сам одједном добио оно што сам му делимично давао, седнемо попова на кола и довеземо со па трг Слоге; ту ја сиђом пошто сам му пздао ову наредбу : „Запамти, да си ми сумњпвији но икада; ако мо затвори макар ко, чувај се добро! 1С Кажем кочијашу да га најбрже што може возн у улицу

Ешикије бр. 23. и да бих сс уверио да но одо куда па другу страну стао сам за тренутак те сам га посматрао. Посло тога уђем брзо у јодну тслалницу н моје одело размоним за радиичко. Са новим одслом прођем иород Инвалидског дома да со обавестим да ли би могао добпти једну инвалидску униФорму. Један сакатеља, кога сам упитао, каза ми неког старинара у улаци Сен-Доминпк. који ће ми наћи иотпуну опрому. Тај старинар боше ноки говорљив човек. „Писам љубопитљив, рече ми (то ј : обичан изговор за сва интимција питања) алп вн сте здрав, уииФорма сигурно није за вас? — Извинито, баш јо за мене, одговорим му; и како се он чуђаше додам да хоћу да играм у комедији. —■ Е, а у ком комаду? — У »атоиг ПИаР*. Трговац ућута, а ја одем одмах у Паеи јодноме који пздајо станове и пожурим со да се прерушим. Иије требало ии пот мипута да од себо начиним право.г инвалида. Једну руку припијем уз грудни кош пспод капута и завучом је у панталоие, те је изглсдало п да јо немам, а црном помадом обојим косу и и браду те мо нико није могао више познати. Овако прерушсн био самсигуран да ћу преварити и најбољо познаваоцс лица п зато још псто всчери изиђем у кварт Сен-Мартип. Ту дознам да полиција не само још чува моју кућу, него и вршп попио робо и покретности. По броју агената, које сам видео да долазе и одлазе, закључно оам,. да јо истраживање предузето оа марљиволћу необичном за ово време, у коме будна адмиИистрација не показиваше ровност у неполнтичким догађајима. Сваки други на моме месгу видећи овакво истраживањо, сматрао би за паметно да се у најкраћом врсмену удали. Било је доиста мудро пустити буру нока бесни, али ја со нисам могао решити да оставим Анету у невољи, у коју је пала жртвујући се за мено. Овога пута баш је патила много; била је двадесст и иет дана у главној полицији, издвојена, и одатле су је изводили само да јој прето да ће је превести у казнени завод Ссн-Лазар, ако но хтедне казатн мссто где сам се склоиио, алп Апета то није тела казати и ако су јој упиралп нож у груди. Било ми јо много тешко кад сам дознао за њен положај, али јо нисам могао ослободити. Чнм сам могао пожурио сам да јој помогнем. Једаи прнјатсљ комо сам био позајмио пеколико стотина дииара врати ми их и одмах сам јој послао један део од ове суме. Верујући да ће је скоро пустити из затвора, пошто јо нису могли окривити ни за што друго до за то, што јо живела са јодпим одбеглим робијашем, рошавао сам се да идем из Париза, и ако јо не буду пустили пре мога поласка, да јој доцпије јавим правац куда сам отишао. Становао сам у улици Пиктон код некога кожара Бујена и он присгаде за награду да извадп себи пасош па да ми га уступи. Његов опис и мој беху потпуно слични, само ј-е растом био мањн од моне; али да би ос повећао и достигао моју висину, он јо, пре но што јо дошао на мерењо код комосара, тробао