Полицијски гласник

ВРОЈ 28.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 223.

да мотне у ципеле два или трп „шгшла" карата. Бујан уради тако, и ја нисам имао потребе, да со прома пасошу, који ми је нродао, правим мањп него што сам. Имајући овакав пасош уживао сам што сам сличношћу обозбедио себи слободу, кад ми Бујен (било јс осам дана како сам дошао код њега) повери једну тајну од које сам задрхтао. Овај човек јо правио лажне новце и да би ми то доказао он преда мном излн осам комада по пот динара, којо његова жена размени још истог дана. Нико не погађа шта јо то што је мене узбуђивало. Одмах сам закључио, да ме Бујенов пасош зато, што јо био истинит, могаше врло рђаво пропоручити код жандарморнје, јор се због „заната," који је Бујен радио, могло, пре а после, деснти да се за њега изда налок да будо затвореп, и како ми јс новац лудо потрошио, требало је још само да мо са пасошем затворо мосто њега. То није још сво. Зар ио би онај сумњиви однос био у очима судијо п публнко претпоставка да сам ја, одбегли робијаш, саучеепик Бујенов, ако оп буде оптужен као главни кривац за прављоње лажног новца? Зар је суд једном погрешио ? Кад сам већ јодном невино осуђен ко ми јамчи да не^у битн п по другп иут? Сам влочин који ми је набачеп и који мо је пачинио ФалсиФнкатором, долазпо је но имону у врсту опога који је Бујеи вршио. Видео сам се под теретом оптужбп и таквих изгледа да мој брапилац може бпти ноће хтоти ни да мо браии и ограничиће се можда, да молп суд да има сажаљења нрсма мони. Чуо сам да ми изричу смртну пресуду. Мојо со страховање удвоји кад сам дозпао да Бујен има и друга, ноког Торија, лекара, који му јо често долазио у кућу. Овај човек је имао изглед као да ће омастити колац ; чннило ми се да га јо полнција због његовог изгледа требала гопити иепрсстано; п по познавајућн га још добро помишљао сам да јс номогућно дружитп со с њим а но учинити какво злочпнство. Једном рсчи оп јо врло рђав знак за сва места гдо јо долазио. Уверен да ћо његове носотс донети несроћу кући, говорио сам Бујену да остави тај тако рђав занат. Нн најбољн разлози иису утицали на његову душу. Све што сам молбама уснео, да би се избогао иовод полицијском претросу, после кога бих сигурно бпо одведеи у полнцију, било је то, да ми је Бујеп обећао да ћо нрављоње и протурањо лажног новца обуставити за све време док сам ја код њсга, али то ппак није сметало да га лосло два дана затекпем да у највећом јеку гради новац. Овога пута намислим да се обратим његовом номагачу коме иајживљим бојама прсдставим опасности којој се излаже. »Видим, рече ми локар, да сте ви некн страшљивац каквих пма доста. Кад нас баш и ухвато шта ће бити? Има их доста који су мерени на Гревском Тргу, а ми јогн нисмо. Петнаост годииа мени моњају паро самп народни посданици и нико није никад посумњао; нек иде како иде. У осталом, пријатељу, да вам дам један савет: гледајте свој посао.

По овомо како со развијао разговор видео сам, да је узалудно дуљитн га и да ћу учинити паметно ако сс сам чувам; осотио сам вишо ного икада потребу да што пре одем из Париза. (нЛСТАВИЋЕ Се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су пам ова питања: I Суд општино горњо-добрињско, актом својим Бр. 669, пита: »Ову општину сачињава јодно село Гор. Добриња, и по томе она има само предссдника и два кмота. Кмотови : Раде п Грујпца, стоје у сродству по тазбини, јер је РадовА кћи удата за Грујичиног брата, који му је брат само по оцу а јодпа пх мајка ппјо родила, јер јо се њихов отац женио више пута. По жалби једног лица из ово општино, ио сиору који је овај суд расправно просудом својом Бр. .10, ужичкн првостепсни суд уништио је горњу пресуду, из разлога тога: што су у овом спору учоствовала ова два кмота, кад су они у тазбоном сротству II стспона, тс по § 52. грађ. суд. ност. пе могу заједно учоствовати у рошавању. С тога суд учтиво моли уреднишгво, да по могућству у првом наредном броју свога листа, дадо суду обавештсњо у слодоћем: 1. Да лн су кмотовн Радс и Грујпца, прома наведеном сродству, блиски сродинци но тазбини, и као такви изузети од зајодиичког рада у свима спорним питањима. 2. Ако кметови стојо у изузећу од зајсдпичког решавања као сродници, опда један — по годпиама млађи •— пма да одступи од положаја по чл. 89. зак. о општинама, али шта би суд требао да предузме и какви доказп требају, то да се кмст од дужности разреши, пошто од њих ниједан не бн својовољно од положаја оступио. 3. Да ли све досадање прссудо и одлуке овог суда, у којима су ова два кмота зајодно учествовали, а оне су извршнимпостаде, продстављају пуиоважие псправо, а да ли и до кога има какве одговорностн, што су они до сада, заједио на овом положају бнлп. и 4. Ако уредништво налаз.и, да нзмсђу опа два кмета не стојн сротсгио као што првостепопи суд всли, према напс:дсном оротству, и пису пзузетп од зајодничког решавања, онда шта суд општинскп троба да ради са пресудом Бр, 410. којајо само са тих разлогаунпштона?« — На ово питањо одговарамо : У представљсном случају стоји сродствоу другом стспеиу по тазбшш, јор опа околност, што кмет Грујицаи његов брат нису браћа и по оцу и по мајци, нсго само по оцу, ие мсња овај родбнпски одношај. По чл. 89. закоиа о општииама, на положајима кметовским не могу остати

сродпици у другом степену по тазбини, него млађи по годинама мора да одступи. Према овоме, и у овом случају мора да одступи млађи но годинама. Он то може да учини било на тај начин, што би дао оставку, мотивишући је овим законским разлозима, било да со тражи од среске власти, да она учини предлог одбору, да га са дужпости уклони. Овај предлог одмах трсба да учиии предсодник, како би се отклонио један противзакони лоложај кметова у општини. Сво онс одлуко, против којих нису употробљона правиа средства у своје вромо, остају у спли. На сваки начип за овакав одношај у суду општинском носи административну одговорност предсодник општино, који је {.утао и трпоо па положају оба кмета, ма да је знао за њихов родбински одношај. II Суд општипе суботичке, актом својим Бр. 894ј ппта: „У члану 30. закоиа о олштинама, у нрвом ставу, стојп. да на општштском збору имају нраво гласа сви пунолетнп грађани — чланови општ., који плаћају држави најмање 15 динара нспосродног пореза годпшње, рачуиајући ту и стални државни прирсз, боз обзира на то, да ли су порезу платили или не. У другом ставу истога члана каже се, задругари, који су навршили 21 год. имају право гласа на оиштинском збору ма колнко непосрсдну порезу плаћалп, само ако не стојо у изузсћу чл. 23. пстог закона. Ово важи и за оца, пунолстпе сннове п упукс, аио жпво у зајоднпци. Међутим, код овог суда има лица као к.ућие старсшипе, која но плаћају на зомљнште ништа, а нмају у кући п у задрузп својој 4 пуполстна сина. Да ли суд можо и смс да их унише у азбучни списак као правио гласачс, пошто у помонутом закоиу у првом ставу стојн, да задругарп имају право гласа ма колико порезу платилп, а није казато колико старсшина кућо треба да платн па земљишто, и да лп се рачуна стални државни 75°/ 0 илн 100°/ о на сто у нопооредну порезу. И према овомо, кад једап старешина куће плаћа на земљишто 2 - 45 дин., лнч. 6 днп. држав. 75°/ 0 има ли право гласа илн но. Молп со уреднпштво да изволи дати својо обавсштоњо нгго пре, пошто наступа вроме да се саетави азбучни снисак". — На ово питањо одговарамо: Изузетно од одредаба у грађанском закопу, закон о општипама сматра оца и сииове као задругаре. Прома томе, једиа кућа, у којој живп огац са спновима, сматра се као задружна у поглоду изборног права. Како по чл. 71. закона о иорезу сваки пунолетни стаповпии Србнјс пдаћаличпи поре?, па то, наравно, бива и у овако задружној кући, то из њо п.чају право гласа сви онн, који су пунолетни, без обзира на то, да лн у општо плаћају непосредног пореза још и на земљиште илн какве друге рблнке.