Полицијски гласник

ВРОЈ 29.

СТРАНА 231.

мсхану у сопствепој рожији сно дотло, докло то по би било одобрено од стране надлежних власти, јер за сво општинске грађевино важе наређоња § 37. закопа о јавним грађевинама 4 Ј. овог закона). Ирема овоме, нека сс суд општински обрати сроској властн са молбом, да она учини даљи корак у смислу поменутих законских паређења. Овај одговор важи и за суд општпно парцанске на питање његово Бр. 1198.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Основ подозрења из тач. 7. § 121 крив. суд. пост., ако није усамљен, ставља се на терет и оном оптуженом, коме је стално становање место на коме се кривично дело догодило. (Одлука Касационог Суда од 1. окгобра 1911. г. Бр. И.717). Влагоје Т. нз Ћ. онтужен је првост. суду, зато што је 9. јуна пр. г., пред коче, у својој башти извршио насилну обљубу над својом свастиком Наталијом и тиме учинио дело из тач. 1. § 191 крив. закона. Првостенени суд јо био ослободио он•гужсног из „нсдостатка довољпих доказа <( . Ну, Касац. Суд поништио јо горњу просуду са ових разлога: Суд јо погрешио што је пресуду изрекао без оцоие свију ислеђењем утврђоних Факата. Тако, суд нијо цонио исказ сводока Димитрија, који јо пооведочио како му је оптужени Влагоје нудио 2 дии., те да оца Наталијног наговори да но доводи своју кћер на лекарски преглод, а нијо ценио ни лажан акт Бр.8115 упућен начслству од страие оптуженог са потписом Наталијиним о томе : да је њона тужба, подиета противу оптуженога, неистинита, и да оиа тобоЖ и пе тужи свога зета Благоја, то да суд, доводећи у везу ова два Факта размисли: да ли овдо противу оптужонога но стоји још и оонов иодозрења нз тач. 1 1 §121. крив. суд. пост.? Како се приватни тужилац, отац малолетно Наталијс, позвао још п на сведока Љубомира С., који би имао посведочити: да је се оптужсни пред овим сводоком хвалпо да ће плнто по то Наталију обљубити; то је ради правилнијо одлуке потребно да се и овај сведок о паведономо испита. Нрвост, судје, усвајајући ово примодбе, ииак оптужоног ослободио казпе из недостатка довол.них доказа. Ну, Касац. је суд примодбама овојим од 1. окт. 1911. бр. 14.717 поништио је и ову п])осуду прв. суда, са следоћих разлога: Погрешно првостоп. суд налази да сс основ из гач. 7. § 121 крив. суд. иост., но може ставити на терет оптуженомо Благоју, са разлога што је башта у којој је, по казивању деФлорисане Наталије, оп над овом извршио насилну обљубу. до кућо прив. тужиоца, у којој ова, повређена Наталија и оитужени са женом, станују, да је то дакле место на коме со он налазио но ради пзвршења дела,;

псго по датом му праву заједничкога живота оа тастом и свастиком (прив. тужиоцима) и према томе да му је олободно било у свако доба да буде код куће и у башти било по потреби, било да проведо слобсдно време. — Таквоме рсзоновању нрвостеп. суда могло би, у неколико, имати места само у случају кад бн овај основ био усамљен; ну како у овоме конкротном случају противу оптужсног стојо још два основа — што га прив. тужитељица Наталија за извршиоца означава, тач. 5. § 121 кр. пост. и што су на њоговом лицу према локарском увсроњу нађопо огреботине као трагови насиља, тач. 9. § 121 кр. пост., — суд јо био дужан да бављење оптуженога са псврођеном на месту дола и у вроме извршења дела цопи у вези са тим всћ утврђеппм основима, у тоднко пре, што сс нз самога признања Бдагојевог види, да јо оп, у вромс кад со ово дело догодило, био на месту извршоња дсла сћм са дефлорисаном Наталијом ; а поглавито с тога, што (јј| за постојање овога основа подозрења из тач. 7. § 121 кр. суд. пост. и пе тражи да се оптужони на месту дола ни због чога другога није налазио. него само ради извршоња дела. Произвољан јо и закону противан разлог суда, дакле, да се оптужономс бапљењо на мссту дсла можо на терет ставити само онда, кад со утврди да он ни из какве друго побуде није имао ту бити у то време. То закоп но тражи тачком 7. § 121. кр. суд. пост., на који сс пронпс суд позива. Када се по закону потпуно не утврди: ко је извршилац убиства, те се оптужено лице мора ослободити казне из недостатка довољ. доказа, — онда суд не може да одређује битну квалификацију тог дела, као дела убиства са предумишљајем, већ има само да констатује постојање убиства из § 154 крив. зак. — Примени околности из § 126 крив. пост. има места само у погледу отпочињања кривичне истраге, а не и при изрицању пресуде, када се примењују само оне околности које су поменуте у тач. 2. § 238. кр. пост. (Одлука Касациопога Суда од 10. марта 1912. год. Вр. кОбк). Државни тужилац оптужио је суду Драгољуба М. зато. што јо ноћу, на путу, из роволвера убио Николу М. и тиме учинио кривицу нз §155. кр. зак. Нрвостопени је суд оптуженог ослободио казнс из недостатка довољних доказа, за хотично убиство с иродумишљајом налазоћи да противу њога стојс само ови осиови: 1.) што је оптужони, по свом прпзпању, у вроме извршеног убпства, био иа месту, гдс се ово доло догоднло — основ из тач. 7. § 121 кр. иост. 2.) што је на пспиту, према иротоколу саслушања у присуству присутнпка, одмах по извршоном убиству, био уплашон, у лицу блед и збуњон, и при одговорима дрхтао — околност из § 126 кр. пост. Основ подозрења изнет иротиву оптујоног — што га тороти свсдок Добро-

сав, не стоји зато што је овај сводок у вромо сведочења имао 13 год, старости — § 114. кр. пост., а по признању свомо у блиоком јо сродству са убијеним Ни«олом, то оваква сводоџба не одговара пропису § 229 кр. посг,, зато је и без икакве важности, Напред изиоти једап основ и јодна околност нису довољии да саставо иотпун доказ по §§ 236—238 крив. пост. да оптужени може бити осуђен за ово дело убиства. Но, Касациони Суд примодбама својим од 19. марта 1912. г. ,\» 4054 поништио јо горњу просуду првост. суда, са ових разлога: »Када у овомо случају нијо по закону потпуио утврђоно : ко је извршилац представљонога дела, нијо, дакле, довољно доказиваиа кривичпа одговорност оптужеиог Драгољуба, — онда тај суд и нијо могао да одрођује ближу квалификацију предотављонога дела. као дсла „убиства са аредумишљајем", већ јо требало само даконстатујо постојање дела убиства из § 154 крив. зак. Сем тога, судјо погрешио штојеуиоопо у своју пресуду, као удаљепији основ. околност пз § 126 крив. оуд., пост. када прпмоии тс околности има места само у иогледу отиочињања кривичне истраге , а кад со проеуда изриче имају се примонити као удаљеиији основи подозрења само околпости означеио у тач. 2. § 238 крив суд. пост.". Првостопони је суд усвојио прсдње нримсдбо и даље постунио ио закопу и у смислу истих. Не може се ставити прибелешка на плацеве и зграде у којима су смештене основне школе и гимназије, пошто ова добра служе општем интересу — просвећивању народа. С. М. из Б. молио јс првосг. суд да за обезбеду 5.000 дин. колико му дугује општина в. одобри забрану на општински ириход од аренде и ирибелешку на сво онс нлацовс и зграде исте општино у којима су смештоио тамошњо основно гаколо и гимназијо. Првостопени суд одобрио јо како тражеиу забрану на приход тако п приболешку на помонуто нспокротно имањо општинско. Но Касациони Суд примедбама својим од 30 маја 1912 г. Бр. 7505 поништно јс горњс рошењо првостоп. суда са ових разлога: По § 305 Г[>а1). зак. само ствар која мођу људима иролдзИ и овима јо на потрсбу, можо служити као залога. Кад ово стоји и кад јс по закону о иародним и средњим школама свака општина дужна да подижо школу која има служити оппггсм инторссу — проевоКивању народа — онда сс оваква имовина но можо сматрати да мођу људима пролази, већ јо напротив ван промета, и према томе, а с обзиром на §§ 2, 380 и тач. 6. § 471. грађ. суд. пост. суд је погрошио што јо