Полицијски гласник

СТРАНА 230.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 29.

Оба ова осуђена лнца, у другој половипп мссеца јуна тек. год., отишла су од кућо нсзнано гди, у намери да себи рада траже без да су сс овомесуду јавила. Суд овај, актом својим од 1. ов. мес. тек. год. Бр. 512, известио је о овомс начслника среза расииског с молбом, да се именовани расписом иотраже, и да их власти, у чијем се реону буду нашли, овоме суду стражарно спроведу ради издржавања казне, међутим на дан 11. ов. месеца, —• дакле после 10 дана, оба ова кажњена лица дотла су, и сада се код својих кућа налазе. Суд пита Уредннштво, н учтиво га моли да по могућству још у првом нарсдном броју одговори: 1. Хоћс ли овај суд сада подвргнути издржавању тродневног затвора ова лица, када им је пресуда којом су осуђена, саопштена 8. априла тек. год. и када је од даиа саопштене им прссудс до 8. ов. месеца протокло три месеца; п 2. Може ли се у овом случају примонити одредба из III става§ 396. крив. закона, у коме сс вели, да застаролост точо од дана када је нресуда извршном постала, или ако после тога кривац побегно из руку властп, онда од дана кад побсгне, пошто овде инјо случај да су осуђени на казну погоглп из руку власти, воћ нсзпано гдс од својих кућа отишли, и за њима овај суд преко полицијскс власти трагао у времону док пресуда пијо застарила?" — На ово питање одговарамо : Пошто је просуда осуђенима саопштеиа 8. априла ове годино, то застарелост исто течо од 12. истог месоца, као даиа., када је бпо последњи дан за жалбу у смислу § 15. и 16. Полицијске Уредбе. И како јо од тога даиа, па до дана њиховог повратка, протокло вишс од три мосеца, то је изрочена пресуда застарила лрема њима по § 396. кр. закона, и сада со не смо извршити, јер се њихов одлазак из сола не можо узети као бегство из руку власти, о коме говори троћи став помснуте законске одродбе. Према овоме, у ноглоду казне пресуда јо застарила, а у поглоду осуде на плаћањо трошкова и такса није, н то со можс наплатити без пкакво бојазни. II Суд општине деоиичкс, актом својим Пр. 1246, пита: »Суд моли Уредгшштво за следећо обавештење: 1. Да ли се куПац иепокротног пмања, на јавној лицитацији, сматра за сопственика истог чим продаја постапо извршна и он положи новац, нли тек онда кад добпје тапију; и 2. Да ли купцу припада и усев на купљоном имању илп чиста земља, која јо бсв усева и пописата, а и из протокола лицитације не внди се да је сауссвом продата. Ово је суду потрсбно с тога, што со често појављују снорови пзмеђу ранијсг и новог господара продатс земљо у по-

гледу усева, јер купац хоћо да узме и усев, а ранији господар земље не одобрава му, тврдећи да је он земљу без усева куиио и што је са порозом за ову годину он задужен а но купац?" — На ово питањо одговарамо: 1. Купац нопокретног имања, продатог јавном лицитацијом, постојо сопствеником истог онога дана, кад положи новац, пошто је продаја постала извршном, или што против ово није било жалбе. Она окодност, што дотле није добио тапију, не крњи ништа његово право, јер он по спорости администрације може остати боз тапијо и по годину и двс дана; и 2. И ако со по грађанском закону род везује за земљу, те би се отуда могло изводити право за купца и на уоеве, ипак купца троба од тога одбити кад год се нз пописа и протокола лицитацијо внди, да усеви нису узети у попис, нити је зомља нродата са родом, којим јс засејапа, јер то иалажу п обзири правичности п човечностн, нарочпто у одучајевима, кад јс дужпик, чијо јо нмањо дотло било, око овога рода улагао труда, обделавајући га и подижући. Наравно, ово важи само за онај род, који со на продатом имању затскно за врсмо продајо, а чим со он дигне, онда јо имањо нооспорна својина купца, и он њомо поограничено располаже Под родом овим троба разумети само усевс, као : јечам, пшеницу, раж, кукуруз, дуван, репу и томо слнчио, а ако би на имању било засађоно воћо, онда тај род но бн ирипадао дотадашњом сопствонику, јср прво он га није директно засејао, као што јо то случај са усовима, нити га радпо, а друго што се увек нретпоставља да сс уз зомљиште иродаје и засађено поће, па, наравпо, и њогов род. III Суд општппс брајковачко, актом својпм Бр. 1115, пита: „Решењем господипа Министра унутрашњих дела од 27. септ мбра 1911. год. ПБр. 15.364, а по молби општине брајковачко, дозвољено је општини да на свом плацу иодигне механу Ш-ћо класс, и издато је општипи и увероњс о томе сапланом. за којо је општина илатила 1900 динара, а роптењем својим од 5. априла ово годнно број 5329, општини јо остављоно право да зида механу како суд и одбор за сходно нађо. а да мора одговарати плану. Гја грађу ово механе, општина је у своме буџету ове године у расходу предвидила оуму од 6055 динара, а ту јо суму предвидела и у буџету свога прихода. која со сума пма унети у овој годиии као приход од општинске продате горо. Буџот овај, кога је прирез изнео 34% погито га јо одбор одобрио, изнет је и збору општинском па решење. и збор јс прирсз одобрио, а овај буџот без икаквнх пзмена одобрио је п окружни одбор окр. бооградског и вратпо суду да со по истом управља. Суд општински са својим одбором, за цпљ грађења мохане, изабрао јо из овоје

средино трп лнца, као одбор за грађењо мохано, са овлашћењом, да исга могу закључити погодбу за грађу како они за сходно нађу и бсз лицитације, и избор ових лица одобрнла је и падзорна власт. Изабрана лица за грађу известила су својим актом суд и одбор, да су они чинили иреговорс за грађу мохано, и осталих потробних зграда, и да су со споразумели да ову грађу мохане и осталих зграда уступе јодном липу из ово општине, за цену од 6000 динара у новцу, колико је буџотом овогодишњим за грађу механе и одрсђоно да се може издатн, и да тај, који со тога прими, од дана кад механу довршгг и преда општини, исту јоште држи за чотири године без кирије и акциса, па онда је општина у своје руке прими. Ово држање четири годиие уступа му се зато, што ће он поред ових 6.000 динара и својих новаца утрошити док механу и зграде доврши, а општина иема вишо новца на расположењу него ових 6.000 динара, којс му уотупа. Суд и одбор, одлуком својом од 5. јуна 1912 годино № 1083 , овластио јо ова лица да погодбу закључе и уговор у имо општино са лицсм овим направе. Одлуку ову, апа основу члана 85 закона о општинама, суд општински иослао је сроској власти на одоброње, но власт срсска рошоњем својим од 6. јуна ове год. Број 7801, поништилаје ову одлуку из разлога тога, што по чл. 86. тачка 7. и члап 33. тачка 4. закона о општинама, одбор оншт. не можо доносити одлуку за направу општ. грађевина, који ће трошак нзнети више од 1.500 динара, воћ јо зато надлежап збор. С тога со моли уродништво за обавоштење: треба ли ову ствар опет збору изиосити на решењо, кад је ова сума од 6.000 динара за гра})у механо кроз буџет прошла да се нзда, и збор је о буџету том и прирезу доноо своју одлуку, и буџот јо одоброн од окр. одбора као надложног, или но. 2, и колико со такса има наплатити за потврду овог грађевинског уговора са овнм предузимачем код иолицпјске власти, да ли по тачци 24 а или б закогга о таксама или по нској другој тачци иотог закона. Ово је суду потробно да зна, јер мора што пре рад по овомо да предузме". — На ово питање одговарамо: Ако је пре, ного што је тражеио одобрење г. Министра Унутрашњих Дела за подизање механе, збор донео своју одлуку, да се механа може иодићи, па је том приликом обухваћена и еума, која со може утрошити на ово, онда сада но бн била иотребпа нова зборска одлука. Ако, пак, такво одлуко нома, онда јо решеи.е среске власти правилно, јер мора постојати зборска одлука о подизању ово грађевино, пошта со одлука збора, којом је буџет одобрен, не може узоти као директна одлука о подизању ове грађовине, јор је збор том приликом само рошавао о томо, да се може прибирати извесна стопа прироза. Али, баш н кад би ностојала одлука зборска, суд но би могао подизати ову