Полицијски гласник

СТРАНА 234.

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСПИК

Г>РОЈ 30.

срозу моравском округа нишког 3, у срезу масуричком 2 (1 пронађона), у срсзу лспеничком 2, у срезу гружанском 2. у срезу расинском 2, у СЈ :>езу бањском 2, у срезу хомољском 2, у срезу драгачевском 2 и по 1 у срезовима: ваљсвском, брзопаланачком, жупском, параћппском, алексиначком, сврљишком, нишавском, подунавском, бољевачком, зајечарском, златиборском и у вароши Нишу (пронађена). Вредност свих ових лаљовпна пзносп око 9.000 динара. Опасне крађе извршсне су : у вароши Београду 7 (6 пронађених), у срезу тампавском 6 (1 пронађона), у срезу колубарском округа ваљевског 4 (1 пронађена), у срезу колубарском округа бсоградског 3 (1 пронађена), у срезу деспотовачком 3, у срезу сврљишком 3 (1 пронађена), у срозу звишком 3, у срсзу пожаревачком у срезу зајечарском 3 (1 пронађена), у срезу моравичком 3 (1 пронађена), у срезу грочанском 2, у срезу ваљевском 2 (1 пронађена), у срезу пољаничком 2 (1 пронађена), у вароши Крушевцу 2 (1 пронађена), у вароши Нишу 2 (1 пронађена), и по 1 у срезовима: посавском округа београдског, подгорском (пронађена), јабланичком, крајмнском (пронађона), брзопаланачком, копаоннчком, расинском (пронаћона), параћинском, алекоиначком (пронађена), бањском (пронађена), моравском округа нишког, лужничком, јадранском, рамском, голубачком (пронађена), орашком (пронађена), јасеничком округа смедеревског (проиађона), бољевачком (пронађсна), ариљском (пронађена), црногорском, златиборском, жичком, драгачовском и у варошима: Врањи (пронађена), Шапцу и Ужици. Вредност свих ових крађа износн око 7.000 динара. Здоиамериих иоништаја туђих сгвари било је: у срезу лепоничком 6, у срезу колубарском округа ваљевског 3, у срозу нишком 3 (1 пронађсн), у срезу поцерском 3, у срезу подунавском 3, у срезу посавском округа београдског 2, у срозу деспотовачком 2, у срезу бањском 2, у срезу лужничком 2 (1 пронађен), у срезу звишком 2, у срозу јасеничком округа смедеревског 2 (оба пронађена), у срезу трнавском 2 и по I у срозовима: врачарском, колубарском округа београдског (пронађен), тамнавском (пронађен), неготинском, трстеничком, параћинском, алексиначком и зајечарском. Вредност свих уништоних ствари износи око 6.500 динара. Поред изложоних дела у току месоца јуна ово године извршено је у Србијн п 17 самоубистава и то: у вароши Београду 2, у срезу драгачевском 2 и по 1 усрезовима: пчињском, масуричком, лесковачком, иоречком, трстоничком, лужничком, болопаланачком, качерском, зајечарском, златоборском, моравичком и у варошима: Врањн и Горњом Милаповцу. Највећи број самоубиства извршен је: вешањем 14, ватреним оружјем 2, и тровањем 1.

Узроцп њиховом нзвршоњу ложо: у болести за 6 случајева, у дугиевном р астројству за 4, у грижи савестч за 1, у страху од казне за 1, у частољубљу за 1 п за 4 случаја узроцп су неиознати. Нокушаји самоубистаиа извршени су по 1 у срезовима: коиаонпчком (ватрепо,

болост), нишавском (оштро, душовно растројство), таковском (ватрено, љубав), добричком (ватрено, домаћа распра) н у варошпма: Крагујовцу (ватрсно, болост) и Београду (оштро, рђав домаћп жпвот). Онгпти прсглсд до сад изложених дела овакав јо:

О К Р У 3 II

т 3

а >5

Онруг биоградок« »аљевски а врањски ( ( крагујовачки а крајински (I крушевачки « моравски • д нпшки • • (( пиротскн • а подрински « иожаревачки « руднички • (I смедеревски « тимочки « топлички • « ужички • • в чачански ■ Управа града Београда

Свега

Из канцеларије Антро

1 6 ометријско - Полицијског Одељења Министарства Уну

трашњих Дела, 18. јула 1912. годино АБр. 1033, у Бсограду.

СТРУЧНИ ДЕ0 БЕЛЕШНЕ ИЗ СУДСКЕ ПРПКСЕ 00 КРИВИЧНИП ДЕЛИПП КРИТИЧКО ИЗЛ.АГАЊЕ од М. С. Ђуричића судије Касационог Суда (паставак) 63. Кад се по одлуци кривичног суда застане с истрагом каквог кривичног дела, док се не сврши расправа о каквом другом питању, које по нахођењу кривичног суда има утицаја на пресуђење кривичног дела, онда за време док ово друго извиђање траје — не тече застарелост кривичног дела, с чијом се истрагом застало. Примедбе I 12. XI 1910. № 12838. »Погрсшно суд налази, да сс у врсме, које је потребио за застарелост ове кривице, можо урачунати и оно, које је нротекло од дана застлјања са извиђањом кривице, ради расправе питања о својини земљишта, па до окончања рада шумске комисије, као надлежно за суђење спорова те врсте. Јер кад је ово

застаЈање извршоно у циљу доказивања одбране оптужепог, истакнуте у кривичном нроцесу, онда за време трајања таквог рада комисијског не можо бити речи о застарењу само кривице, пошто непродузимању такве радње противу оптуженога по самој кривици, која сј за прекид застарелости тражи, нијо узрок норад власти, који има за послодицу застаролост кривице, већ је то последица једне одлуке судске засноване на закоиу, којом је условљено да се са предузимањем тих радњи застане, а кад то стоји, опда се ово време у застарелост кривице не може урачунати. § 77. казп. зак. Прома изложеномс, суд је дужан да питањо о застарелости расправи, с обзирОм на протекло врсмо од окончаног тштања о својини земљпшта код шумске комиспје, па до даиа предузотог судског рада по кривичном предмоту и то пошто нретходно извиди, да ли по овом прсдмоту за то врзмо није продузимата каква радња, којом сс застарслост прекида (( . Наиомена. Овакво решавање стална је нракса Касационог Суда. Оно је логична консеквенца сталнс судскс праксо, по којој со застаје с кривичном истрагом и упућујо грађанском суду, да со тамо пречисти извесно правно пигање и тек онда иродужи даља истрага по кри-