Полицијски гласник

ВРОЈ 30.

110ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАМА 239.

овај рзарез, а одбор општински никако не пристаје да ову досуду пореже на целу општину, коју пород сола Јагличја састављају још три села, а да часници ово општииски изиршујуКи горљу прссуду и одлуку одборску но би дошли до какве моралие одговорности, учтиво се моли уродништво за објашњење у следсћем: 1. Да ли је на закону осиована горња одлука одбора ово општино, коју је и надлежна државна власт примилак знању. Да ли сме општински суд да приступи извргисњу ове одлуке, кад је судском пресудом на накнаду ове штето осуђена општнна, а одбор у интереоу снречавања гдирења оваквих дела донсо одлуку да ову штету плати село Јагличје, у чијем јо атару ова паљевина и извршона. 3. Да ли со чл. 4. Финансиског закона коси са наређењом чл. 22. закона о пакнадп штоте учињено злонамером; и 4. Ако је горња радња општннског одбора неправилна и незаконита, онда на који ћо начин суд ову наплату извршити, па да избегне одговорност како ону из чл. 20. закона о накпади штете, тако и ону из последњег става чл. 4. Финансиског закона за ову годину — кад ова накнада ни буџетом за ову годину није предвиђена. Моли се уредпиштво за што скорије објашњење, пошто општини прети опаоност од већо штоте, јер се оштећени носи мишљу да стави забрану на општинску имовпну и прирез, а потписатима пак проти одговорност и казна од власти код које се ова пресуда налази на извршоњу што је у остављеном р-оку нису извршили". — На ово питање одговарамо : Онштина долази у положај да плаћа накнаду штете или по судској пресуди, донесеној на тужбу оштећепог у смислу чл. 1. и 21. поменутога закона, или по поравнењу, учињсном у смислу чл. 19. истога закона, које такође има силу извршне пресуде. И у једном и другом случају, она со јавља у улози дужника, са одређсном сумом плаћања и роком у комс се ова мора платити по чл. 20, истог закона. Прома томе, како ове осуде могу доћи и у оно доба године, када је буџет већ готов и одобрен, којим ова сума оштете није предвиђона, а на нов се буџет не можо чекати због рока, који јо остављон за извршење ових осуда, то она мора приступатн исплати на начин, првдвиђен чл. 22. — наплатом од грађана своје општине но разрезу, који вршн суд са одбором. Како ће се сам разроз вршити, да ли на сво иореско главе подјоднако, било оне богато или сиромашне, или према суми нопосреднога пороза, то у закону није изречно означоно. Ако би со хтело да одговори дословно начелу колоктивне одговорпости, која јс самим законом истакнута, оида би право било да свака пореска глака подједнако нлаћа, али како јо закон о норезу, као доцнији, истакао нову основу за разрезивањо пороза, то се овај прирсз треба

да врши према сумп непосродног пореза, по изнађеном проценту, као најсигурнијој основи, ма да чл. 19. но искључујо могућност, да тај разрсз буде, и на други начин, по увиђавности суда и одбора (види чл. 17. зак. о буџетима. Изг._ да у први мах, да би овакво разрозивањо нрироза бнло противно чл. 4. Финансијског закона, даље члан. 16. и 41. зак. о буџетима, као и чл. 167. Устава земаљског, али с обзпром на то, што јо овај закон спецпјалпо одредио овакво плаћање после Устава од 1888. год. у комс јо постојала истоветна одредба са оном из чл. 167. (види чл. 168) садашњег Устава, не може се пороћи важност одредби чл, 22. закона о накнади штоте. Накнаду плаћа цела општипа, а пе само село у чијем се атару кривично дело догодило. Ако одбор неће да врши разрез на целу општину, онда је надчежна власт дужна да његову одлуку задржи од извршења, и позовс га да поступи по закону, па ако он ппак остапе упоран, онда да употреби мере из чл. 149. закона о општинама. 111 Суд општине рачанске, актом својим Бр. 819, пита: „Суд моли уредништво, да у свом наредном броју „Полпцијског Гласника" изволп дати следеће објашњењо: 1. Кад осуђени општннски часник, изречону новчану казну од надзорно власти, не плати у року од мееец дана од кад јс пресуда пзвршна, те му се казна по чл. 168. закона о општинама морадне заменити затвором. на који ћо начин дотични часник ступити на издржање казне, т. ј. може ли ступити на издржање казно не тражоћи одоброњо за удаљавање од дужности, или ће излажућп ствар суду и одбору узети осуство ради издржавања казне у границама одређеним чланом 119. закона о општинама; иу овом случају би ли оваква одлука била противна закону; 2. Кад би дотични часник на горњи начин ступио на издржање затвора за новчану казну, би ли надзорна власт могла наћи законског основа за његово разрешење од дужности, или уклањањо са положаја?" — На ово питање одговарамо : Како се ни један часник општипскн не сме удалити од дужности без потрсбиог одобрења, по чл. 119. закона о општинама, то со и часник, који хоћо да издржи казну затвора место иовчане, мора јавити и тражити за то потробно одсуство, како би се знало где је, п како би му се одредио заменик. И ако ово издржавањо затвора не бп могло бити непоцредни повод за уклањање са ноложаја, ипак можо бити, уз прву његову новЈ- ноуредност, разлог да се тражи њогово уклањање са дужности.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Тек по истеку тромесечног рока од дана када је оштећени поднео пресуду извршној власти ради наплате, има право да пргсудом досуђену накнаду штете, причињене паљевином или поништајем ствари, обезбеђује према одговорној општини. (Одлука Ка.са.ц\1 .оно1а Суда од 30. Јула 1912. год. Бр. 8007/. Б. М. н остали из Н., тражили су од првостсп. суда да одобрн забрану на нокротност општпнску а за обозбеду 417 дин., За доказ тражбине поднели су извршиу прссуду ирпост. суда од 26. маја 1911. бр. 21187. Првостспенп суд одобрпо јо био тражсиу забрану на означену иокретност, изузов на општинскп прирсз и остало што оиштипи за њено фукционпсање троба.., Ну, по жалби пупомоћнпка општин ског, Касационп Суд, рсшсњсм својим од 30. Јула 1912. г. бр. 8907 поништио је горње решоњо првостоп. суда са овпх разлога: По члану 20. закона о накнади штето учињоне злонамерпом паљевином и намерним противзаконим поништајем туђо ствари, оштсћени пма право да прссудом (нли поравнањем) досуђену накнаду штете причињоио паљевииом или иоништајем ствари, обезбеђујо према одговорној општини свима врстама обозбеђења, предвиђоним закоником о граћ- судском поступку. али само ио истеку тромесечног рока од дана када је оштећени аоднео иресуду извршној власти ради наилате. Па како се из аката овога предмета не види да су оштећени поступили према горепоменутом законском пропису, то ни горњо решењо тога суда не можо остати по закону, а противно је и начолној одлуци опште Содницо Касац. Суда од 8. Јуна 1898. год. бр. 5215. Ј,

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАЈЗЕ

П О Т Е Р Е Михаило Фишековић, из Београда, осуђеник пожаревачког казненог завода, побегао је са рада. Он је стар 4 4 год. средњсг стаса, косе црне, очију граораотих, бркова црних. Депеша Управе пожаревачког казнеиог завода Бр. 2995. Вдадимир Благојевић, из Рујевице, који одговара за дело из § 191. кр. закона, побегао је из притвора. Стар је 27 година, средњег раста, у .шцу црвеп, косе смеђе, бркова малих. Одело сељачко. Депеша комесаријата борског Вр. 2 386. Чедомир Милићевић, из Белог Потока, извршио је покушај убиства па побегао. Он је високог раста и уоиште црномањаст, а у оделу сељачком. Депеша начелника среза бањског Бр. 12321.